Св. муч. Јакинт
Александар преподобни, Божији светитељ,
Храм основа Неусипних, свјатују Обитељ,
Да се у њој Господ слави, пева и велича;
О тој светој обитељи још се носи прича.
Но и наше срце, браћо, обитељ је неба,
Бога живог у свом срцу величати треба,
Нек молитва неусипно у срце се броји,
Нека љубав неугасно као пламен стоји,
Нек Дух Свети благодаћу срца наша греје,
Нека Христос речи своје по срцима сеје,
Нек ангели у том храму и дан и ноћ бдију,
Даље од њих, даље од нас, беси нек се скрију.
Света Дева у том храму нек мирише миром,
Апостоли уз њу нек су и сви свети широм,
И сви Божји угодници, славни мученици,
И девице Христа ради, и сви отшелници.
Нек се тако у срцима служи литургија
И велича неусипно премудрост Божија.
Расуђивање
Љубав је свемоћна. Она може, између осталога, и олакшати судбу душа умрлих грешника. Православна црква тврди то одлучно, и настојава да се за умрле врше молитве и чини милостиња. Пребогата у сваком духовном искуству црква зна, да молитве и милостиња за умрле помаже овима у ономе свету. Света Атанасија игуманија (12 април) пред смрт завештала је својим сестрама да у току 40 дана после њене смрти сваки дан постављају трпезу за сиромашне и бедне. Њену заповест сестре су испуњавале само 10 дана, па онда престале. Тада се светитељка јави у пратњи два ангелаи рече сестрама: „зашто сте преступили заповест моју? Знајте да се милостињом и молитвама свештеника за душе умрлих у току 40 дана умилостивљава Бог. Ако су душе умрлих грешне, то кроз то оне добијају од Господа опроштај грехова, а ако су безгрешне, то онда доброчинство за њих служи на спасење самих добротвора.“ Наравно, овде се мисли на милостињу и молитву у вези са великом љубављу према душама умрлих. Таква милостиња и молитва у истини помаже.
Созерцање
Да созерцавам чудесно претварање штапа у змију, и змије опет у штап (II Мојс. 4), и то:
1. како Господ, који је створио и змију и штап из прашине, може силом својом, а ради виших циљева, да обраћа мртво у живо и живо у мртво;
2. како и моју грехом осушену и умртвљену душу Господ може, по мојој вери и молитви, обратити у живот.
Беседа
O радости од вере у Христа
Којега (Христа) не видјевши љубите, и којега сад не гледајући новјерујући га радујте се радошћу неисказаном. (I Пет. 1, 8)
То су речи светога Петра апостола. Он је Господа видео, и љубио Га је. Он је Господа гледао, и веровао у Њега. Баш због тога он похваљује љубав оних који Господа не видеше и веру оних који Га не гледаше очима својим. Сам је Господ рекао: благо онима који не видјеше и вјероваше (Јов. 20, 39). Благо онима који не видеше Господа, као што Га апостол виде, али Га ипак љубе љубављу апостолском. Благо онима који не гледају Господа, као што Га апостол гледаше, али Га ипак верују вером апостолском!
О браћо моја, ако не видимо Господа, ми видимо дело Његово, које је осветлило сву историју људску с краја у крај и просветлило духовним значајем сваку твар под небесима. Ако не видимо Господа, ми видимо цркву Његову свету, сазидану на крви Његовој пречистој, од многобројних светитеља и праведника и безбројних душа крштених у Његово име, кроз векове и векове. Ако не гледамо Господа лицем у лице, као што су Га апостоли гледали, ми верујемо да је Он међу нама у телу и крви којом се ми по Његовој заповести причешћујемо и причешћујући радујемо радошћу неисказаном.
Жив је Господ, браћо, и близу је Господ! То је вера наша непоколебљива, и то је искра огња, која разгорева срца наша у пламен љубави према Господу, живом и блиском.
Знати, да је Господ Створитељ наш из љубави сишао на земљу и јавио се као човек ради нас, и још знати, да је Он био умртвљен и да се јавио као жив – какви тврђи темељи требају нашој вери, и какво јаче оправдање нашој љубави?
Жив је Господ, браћо, и близу је Господ. И до у саме наше дане. Он се јавља многим праведним душама, које Њему служе са стрпљењем.
О Господе Живи, Ти би мртав и оживе – оживљуј и нас вером и љубављу до последњег издисаја нашег на земљи, да би се вером и љубављу удостојили видети се с Тобом лицем у лице као апостоли Твоји свети. Теби слава и хвала вавек. Амин.