Св. пророк Михеј II
Михеј Божји пророк Духом божјим гори,
И казну прориче и спасење збори:
– Чујте поглавари дома Јаковљева,
Када огањ букне, не спасе се плева.
Ви добро мрзите, а зло, зло волите,
Ви Божији народ бездушно глобите,
Остависте закон и пророке старе,
Не слушате Бога, слушате гатаре!
Ал’ ће доћи беда, мука и ридање,
Залудно, и позно, к небу вапијање,
Самарија биће гумно Асираца
Јерусалим гумно бесних Халдејаца.
А ти Витлејеме Ефрато малени,
Ма да си најмањи, најмилиј’ си мени
Из тебе ћ’ изаћи Вожд који нам треба
Происход је његов из дубина неба,
Из љубави жарке Он ће доћи радо
Својим моћним жезлом пaшће своје стадо.
Власт Његова стиће до свију крајева
Земља ће му с небом милошту да пева
И мир ће царити, Он ће тај мир бити,
Он ће род човечји Собом прославити. –
Расуђивање
Чувај се клетве родитељске, јер је страшна клетва родитељска. Цени и тражи благослов родитељски, јер ће те он пратити кроз цео живот. Премудри Сирах говори: благослов очев утврђује дом деце, а клетва материна искорењује до основа (Сир. 3, 9). Проклетство, којим прокле Ноје потомство Хамово, и до дан данас прати несретне Хамовце. А синовима Јаковљевим онако је и било у животу, како их је отац благословио. Св. Сергије као младић мољаше своје родитеље за благослов да се замонаши. Но родитељи стари мољаху сина да почека и потруди се око њих до њихове смрти, па после нека се монаши. Сергије послуша родитеље своје, и би благословен до смрти. Епископ Хермоген прича случај, како је један син злостављао жену своју. Када га мајка с плачем поче корети због тога, син се баци на мајку, изби је, и главу јој разби о дувар. Очајна мајка узвикну: „Господе, нека буде син мој проклет, и да нема ни мога ни Твога благослова!“ Тога истог дана син почне дрхтати целим телом, и пуних 13 година проживи у тој дрхтавици не могући сам ни кашику к устима својим принети. После 13 година он се исповеди и причести, од чега му буде нешто лакше, и убрзо за тим сконча.
Созерцање
Да созерцавам чудесну помоћ Божју Саулу у рату с Амонцима (I Сам. 11), и то:
1. како силан Нас, вођ Амонаца, прећаше ископати десно око свима Израиљцима;
2. како народ Израиљски плакаше пред Господом;
3. како Саул и Самуило разбише Амонце с Божјом помоћи, јер Дух Божји беше на Саулу и Самуилу.
Беседа
O прореченој светлости у тами
Народ који ходи у тами видјеће видјело
велико, и онима који сједе у земљи
смртне сјени засвијетлиће видјело. (Иса. 9, 2)
Тамо где је најтамније, прориче пророк, тамо ће се појавити светлоносни Месија. Земља Завулонова и земља Нефталимова сматрале су се најтамнијим земљама. Тамо су незнабошци били измешани с Јеврејима; јарам спољашњег и унутрашњег ропства најтежи; тама незнабожачка и тама фарисејска покривале су људе сенком смрти. Светлост небеска засијала је прво у Витлејему – Христос Господ ту се родио. Ту Светлост сагледали су издалека источни звездари а изблиза пастири Витлејемски. Но ту Светлост протерао је из Витлејема Ирод крвавим мачем. И Светлост се удаљила у Мисир. По том се Светлост засијала у пуном блеску у овој земљи таме и сенке смртне, у земљи Завулоновој и Нефталимовој. У тој земљи живљаху крај језера рибари, које Господ изабра за ученике Своје. У тој земљи је и Гора Блаженства, са које Господ објави прву велику проповед Своју о блаженима. Ту је и Кана Галилејска, где Господ учини прво Своје чудо. Ту поче Он дело спасења људског, моћном речју и моћним делима. Људи видеше велику Светлост и удивише се. Многи се и саблазнише о Господа, и многи Му се наругаше. Али Га ти тамни људи не убише. Беше једна тамнија тачка у земљи Јеврејској, која диже руку на Творца и уби га. То је она иста тачка, одакле Ирод на 33 године пре тога подиже крвави мач свој, да у крви угаси велику Светлост. То је Јерусалим. Од свих тама Јерусалимска тама беше најцрња. Можда баш за то најцрња, што именоваше себе светлошћу.
О Господе, Светлости наша велика, превелика, обасјај нас светлошћу Својом у овом кратком веку, и прими нас по смрти у Светлост Твоју славну и бесмртну. Теби слава и хвала вавек. Амин.