Свешт. муч. Јеротеј
Амона неко замоли једном:
– Пут ми спасења покажи бедном.
Рече му светац: целог твог века
К’о сужањ буди што на суд чека.
К’о што се сужањ судије боји
И у тамници часове броји
Будно ловећи споља гласове
Кад ће му с’ рећи: судија зове!
Оброк и конак он и не гледа,
Не зна кад стоји нити кад седа.
Тек ослушкује и ослушкује
Позив судије кад ће да чује.
И ми смо тако мој мили брате,
То важи за ме, то важи за те. –
Други га пита: пут тесни шта је?
И пут прискорбни – и докле траје?
Рече му Амон: пут тесни – то је
Стешњење мисли, да с’ не растроје.
А пут прискорбни – жељa стешњење,
Само у Христу тражи спасење. –
Премудри Амон, витез подвига,
Стрпљив носилац Христова ига.
Угоди Богу, ублажи људе –
Господ му Рајем награди труде.
Расуђивање
Виђење св. Андреја. Није само апостол Павле био узнесен у Рај и чуо неизречене речи (II Кор. 12, 4). После апостола Павла на преко 850 година то се догодило и са св. Андрејом. Једне зимске ноћи леже Андреја свети међу псе на буњиште, да би загрејао своје промрзло тело. У том јави му се ангел Божји и диже га у Рај (у телу или ван тела то ни сам Андреја није могао објаснити) и две недеље држа га у небесном свету водећи га до трећега неба. „Видех себе одевена у одело пресветло, као од муња изаткано, и венац од цвећа на глави мојој, и појасом царским опасан бејах, и радовах се веома због те красоте, и дивих се умом и срцем неисказаној лепоти Раја Божјег, и ходих по њему и веселих се..“ По том описује Андреја како виде Христа Господа: „и када нека пламена рука повуче завесу, видех Господа мојега, као негда пророк Исаија, како седи на престолу високом и преузвишеном, и серафими стајаху унаоколо. Обучен беше у ризу црвену. Лице Му пресветло, а очи Му прељубазно гледаху у мене. Видевши Га падох ничице преда Њ клањајући се сјајноме и страшноме престолу славе Његове. Колика ме радост обузе при виђењу лица Његовог немогуће је изрећи; и сада спомињући се тога виђења испуњавам се радости неисказане. И чух премилосрднога Творца мога када Својим преслатким и пречистим устима рече ми три речи, које толико усладише срце моје и разгореше љубав к Њему, да се сав као восак топих од топлоте духовне…“ Када св. Андреја по том пожели видети и Пресвету Богородицу, би му речено, да тренутно она није на небу него се спустила у свет, да помаже бедне и теши невољне.
Созерцање
Да созерцавам неправду цара Манасије и казну Божју (II Днев. 33), и то:
1. како Манасија обнови идолопоклонство, и гатање и врачање и чињаше све што је зло пред Господом;
2. како попусти Бог те Халдејци ухватише Манасију у трњу, и везаше, и одведоше у Вавилон.
Беседа
O корисном гњеву
Гњевите се и не гријешите. (Пс. 4, 4)
Гњевите се, браћо, на себе, и не грешите више. Гњевите се на грехе своје, по мислима и делима, и не грешите више. Гњевите се на сатану, оца лажи, и не чините више вољу његову. Гњевите се на грех у свету и на попирање цркве Божје свете од људи безбожних, но чувајте се да грехом грех не лечите. Гњевите се и на пријатеље ваше кад греше, но гњевите се с намером да их поправите а не да их већма озлобите.. Гнев пријатеља на пријатеља, и родитеља на децу своју – шта говорим? и Бога на људе – није бура која чупа дрво из корена него ветар који укрепљује дрво и обара с њега гниле плодове, да би здрави плодови били што бољи и лепши. Но нека гнев твој има меру, да би био лековит а не отрован. А да би имао меру, држи Бога пред собом и у гневу свом. Гнев не може имати јачу уставу и брану од Бога. У осталом сваки гнев, који није у име Бога и Божје правде грех је. Не гневи се за беспослице, него се гневи за оно за што се и Бог гневи. Ако је твоја воља утврђена у закону Божјем, ти ћеш се увек умети гневити где треба и колико треба. Јер то се не може све ни речима исказати, ни неуком објаснити. Гнев на свом месту дејствује као и милост на свом. О браћо моја, видите ли, како су у души нашој положене разне моћи, које човек може по слободној вољи употребити на живог или смрт? Гнев на самога себе никад се не може довољно препоручити. Гле, дивнога призора: што год се човек научи више гневити на себе, то се мање гневи на друге. Јер занет својим слабостима он туђе или не гледа, или кад их види благо их суди.
О Господе Боже, једини праведни, усади у нас сећање на Дан праведнога гнева Твога, да би се сачували од греха душевног. Теби слава и хвала вавек. Амин.