Свети апостол Јерма; Вазнесење Господње- Спасовдан
Волх стари и скверни, тровач и лажљивац,
У свему премален, но велик плашљивац,
Отров љути даде светоме Ермију,
Од отрова овог змије да се скрију!
Ермиј отров испи, смрт га не однесе,
A Волх стари виде и сав се затресе,
– O да дивна чуда, из гласа повика,
Отров нема силе на Божјег војника!
Нек се скрију дани мог живота тамног,
Нек се бришу лета мог живота срамног!
Цео век посветих обманама тупим,
Цео век у служби идолима глупим.
И тек данас видим у великој страви:
Бог Ермијев Бог је једини и прави.
Распети је Христос Господ са небеса
Његова су само нелажна чудеса.
Од сада сам Христов, o Христе, прости ми,
За последњег слугу Ти ме, Благи, прими,
Опрости ми грехе премноге, опрости,
Жртвоваћу за Те тело, мртве кости!
To изрече старац горко покајани,
Од лажи и страха одједном опрани,
У Хришћане себе он јавно уврсти –
Мач над њиме севну, и крвљу га крсти.
Расуђивање
Живот je овај духовно војевање. Победити или поражен бити! Ако победимо, уживаћемо плодове победе кроз сву вечност; ако ли будемо поражени, трпећемо ужасе пораза кроз сву вечност. Живот је овај двобој између човека и свега противбожанског. Бог је свемоћни савезник свакога ко Га искрено призива у помоћ. „Овај живот није шала ни играчка,“ вели о. Јован Кронштатски, „но људи га обраћају у шалу и играчку. Лакомислено играју се временом, датом нам за припремање за вечност, играју се празним речима. Сабирају се у гостима, седе и празнослове, a затим седе и играју овако или онако; сабирају се у позориштима, и тамо се само забављају… Сав живот за њих је забава. Но тешко онима који се само забављају!“
Созерцање
Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у тајни јелеосвећења и то:
1. како та благодат дејствује кроз освештани јелеј,
2. како она, сходно молитви и вери, исцељује од сваке болести и сваке немоћи.
Беседа
о тајни јелеосвећења
И мазаху уљем многе болеснике, и исцјељиваху. (Мар. 6, 13)
Тако су чинили апостоли свети, па је заповеђено да и ми тако чинимо. Апостол Јаков пише нам: болује ли ко међу вама нека дозове старјешине црквене те нека читају молитву над њим, и нека га помажу уљем, у име Господње. И молитва вјере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ; а ако је гријехе учинио, опростиће му се (5, 14-15). Не треба дозвати ма кога, него свештенике, старешине црквене; не треба га помазивати ма у чије име (да не буде враџбина), него у име Господње; неће га подићи ма ко други, него сам Господ, нити му ма ко други може опростити греха осим једино Господ. Зашто уљем а не нечим другим? Зато што је тако заповеђено, те да бисмо ми показали послушност и веру. Зашто је заповеђено да се крштавамо водом, и миропомазујемо миром, и причешћујемо хлебом и вином? То је Божји избор и Божје смотрење, а наше је да слушамо и верујемо. Различити се елементи употребљују у разним тајнама; но благодат је једна као што је Господ један, а од Господа је све. Зашто Господ потребује неку материју да би излио благодат Своју на нас? Не потребује Господ материју, него ми: док смо у материји, потребујемо материју. Снисходећи нашој немоћи Господ се служи материјом. Нематеријалним ангелима Он даје благодат нематеријалним начином.
Немоћан је јелеј сам по себи, као што је немоћна свака материја сама по себи, но благодат је Божја свемоћна. Кроз јелеј Господ даје благодат Духа Свог Светог, и та благодат лечи болне, подиже раслабљене, повраћа сумашедше.
О браћо моја, како је неисказана благост Божја! Шта није Господ учинио за нас! И шта бисмо ми могли пожелети више? Све потребе наше Он је знао унапред, и за све њих унапред предвидео лекове. А од нас Он тражи само да Му верујемо и његове прописе извршујемо. Није ли безочно и стидно за нас, да ми често савесније испуњавамо прописе лекара, људи смртних као и ми што смо, а прописе бесмртног Бога да пренебрегавамо?
Господе свеблаги, растопи камена срца наша силом благодати Твоје, да бисмо пре смртнога часа могли показати дужну благодарност према Теби, – према Теби, о свеблаги и свемудри Боже наш! Теби слава и хвала вавек. Амин