Ћутљиви Јован, Божји работник,
Пустињом ходи, самац самотник,
Док неко викну: варвари стижу,
Гле, путем како прашину дижу!
Близу су, близу, дижи се, дижи!
– Нека су близу но Бог је ближи!
Јован му рече, и никуд маћи,
И кад га беда хоћаше снаћи,
Лав се појави Богом послати,
На враге љуто стаде урлати;
Побеже хорда. Јован не креће,
C пустињом суром он се надмеће.
C њом се надмеће он у ћутању
И у сухоти и самовању.
– Ускрс нам иде, како га срести?
Шта ћемо, оче, на празник јести?
Ученик пита, Јован му вели:
– Бог храну сваком створењу дели.
Кад празник Христов румени свану,
Ангел ко човек пред свеца бану,
Донесе хлеба. вина и меда.
Ученик чудо када сагледа
Над маловерством својим зајеца.
Прослави Бога и Божијег свеца.
Бог слуша молитве праведника и испуњава их понекад одмах и дословно a понекад доцније, у згодно време, c обзиром на корист цркве. Другим речима: испуњујући молитве праведника, Бог има у виду или спасење једнога човека или добро целе цркве. Св. Јован Ћутљиви мољаше се Богу, да му открије, како се то душа на смрти раставља од тела. И још за време молитве дође ван себе и имаде овакву визију: пред црквом у Витлејему умре један добар човек, и ангели узеше душу његову из тела и са слатким појањем узнеше је на небо. Дошавши к себи од екстазе, Јован се одмах крете на пут из манастира Св. Саве Освештаног за Витлејем. И када дође у Витлејем, виде пред црквом мртво тело човеково онако исто како га виде у визији.
Када пак умре велики светитељ Сава Освештани, туговаше Јован много и ридаше. Јави му се Сава у визији и рече: „Нe тугуј, оче Joвaнe, јер ако се и разлучих од тебе телом, ипак сам духом c тобом.“ Тада га замоли Јован: „Моли Господа, оче, да и мене узме c тобом.“ На то му Сава одговори: „To не може бити сада, јер има да дође на манастир велико искушење;па Бог хоће да будеш у телу на утеху и утврђење правоверних против јеретика.“ У први мах не знаде Јован o каквим јеретицима говораше му свети отац, но узнаде доцније, када јерес Оригенова поче потресати цркву Божју.
Да созерцавам греховни пад Адама и Еве и то:
1. како видевши се нагим, покрише наготу своју лишћем смоквиним,
2. како и сада сви непокајани грешници кад изгубе неку врлину,
осете се наги и прикривају голотињу своју каквом лажју или призраком.
O два света
У почетку створи Бог небо и земљу. (Постање 1,1)
Што Бог хоће, браћо, оно и открива људима, а што Он неће, остаје неоткривено. Боговидац Мојсеј ништа није могао рећи ништа више о небу изузев само да је небо Бог створио у почетку; и рекавши то он продужује исрцпно описивати стварање земље. Зашто он не говори тако исцрпно и о стварању неба? Зато што му Бог није хтео више открити. А Бог му није хтео више открити зато што људи његовог доба још нису били дорасли нити способни да разумеју надчулне, небеске предмете. Тек кад су векови многи прохујали и кад је дошао Нови Завет Бога с људима, Бог је открио много више о небеском свету верним и избраним угодницима Својим. Отворено небо почели су тек хришћани виђати. Св. Јован Богослов сведочи: видјех, и гле, врата отворена на небу (Отк. 4,1). И Стефан првомученик сведочаше: ево видим небеса отворена (Дела Ап. 7,56). Апостол Павле, који би однесен до трећега неба, и чу неисказане ријечи (2.Кор 12,2), говори о ангелским хоровима, о престолима, господствима, поглаварствима, властима, и вели: све се кроза њ и за њ сазда (Колош. 1,16). Његов ученик, св. Дионисије, описује небеску хијерархију онако исцрпно као што Мојсеј описује земаљски свет при стварању. Тако је хтела безмерна мудрост Божја: оно што Бог није хтео открити Мојсеју, открио је апостолима и њиховим следбеницима. Оно што се не казује деци, казује се зрелим људима. Према узрасту духовноме и откровењу тајни.
Ево красне поуке за све нас. Будимо вредни у искању истине, још вреднији у очишћењу срца свога, стрпљиви у чекању и непоколебљиви у вери, да ће нам Бог дати све у своје време онако и онолико како и колико нам је нужно за наше спасење.
О Господе премудри и човекољубиви, који без брзања и без одлагања учиш нас и водиш ка спасењу, Теби благом слава и хвала. Теби слава и хвала вавек. Амин.