Зачеће свете Ане
O преславни Боже. чудесни и дивни,
Спрам свију створења благи, милостивни,
Ти горде обараш, смерне узвисујеш:
Ти што умртвљујеш, ти што оживљујеш,
Све Ти можеш, Творче, према плану Твоме.
Према плану Твоме, вечном, божанскоме.
Родна земља рађа c Твојим благословом.
Неродну печатиш Твојим светим словом.
Оној која рађа можеш одузети,
A неротки можеш добри плод принети.
Нероткињу Ану ти учини родном,
Обдари је ћерком светом, благородном,
Што на подсмех беше, Ти увенча славом,
Caн бесчедне жене Ти надмаши јавом.
Старица се моли, Ти молитву прими,
И печат неплодства Ти joj c тела сними,
Мртвено joj тело напоји животом,
Девицу joj даде чудесну красотом,
И ћерка се роди, пресвета девица.
И Ћерка, и Мајка, и Богородица!
Све ти можеш, Творче, према плану Tвоме,
Према плану Твоме, вечном, божанскоме.
Расуђивање
Страх од Бога изгони из срца сваки страх од људи. Код свих великих јерарха цркве православне ми видимо чудесно удружену кротост и неустрашивост. Св. Николај ухватио је за мач џелатов и тргао, да не посече невине људе. Св. Златоуст изобличавао је недела царице Евдокије без обзира на све неугодности и опасности по живот, којима се због тога излагао. И слично томе многи и многи други. Цар Валентинијан Старији саслушавши строга изобличења Амвросијева, рекне овоме: „Знао сам твоју неустрашивост, зато и помогох, да будеш изабран за епископа; исправљај наше погрешке, како божански закон учи, и лечи неправде наше.“ Када Валентинијан Млађи, по напуту своје мајке Јустине, аријанке, нареди, да се Саборна црква у Милану уступи јеретицима, Амвросије се затвори у цркву са верним народом и три дана не хте из ње изаћи, a цару и царици поручи, да ако желе његову смрт, он је готов сваког часа да „овде у цркви или мачем или копљем прободен будем.“ Чувши ово, цар и царица тргоше своју наредбу. Када се деси нека буна у Солуну, у којој, по наредби цара Теодосија Великог би посечено око 7000 људи, расрди се Амвросије на цара толико, да кад овај посети Милано и хтеде ући у цркву, светитељ му забрани да уђе. Рече цар Амвросију: „И Давид сагреши, и не лиши се Божјег милосрђа“, на што му епископ одговори: „Ако си подражавао Давиду у греху, подражавај му и у кајању.“ Цар се застиде, врати се, и горко покаја за учињени грех.
Созерцање
Да созерцавам правду праведнога Ноја (Постања 6) и то:
1. како сви људи беху неваљали и злобни,
2. како Ноје једини усред свеопштег неваљалства оста праведан и живљаше по вољи Божјој.
Беседа
O Ноју
Ноје човек праведан, савршен у роду свом, Богу угоди Ноје. (Постања 6, 9)
Бити праведан међу праведницима дело је велико и похвално. Но кудикамо је веће и похвалније дело бити праведан међу неправедницима. А Ноје поживе међу људима, испуњеним неправде и злобе, пет стотина година поживе међу њима, и оста праведан пред Богом. И обрете Ноје благодат пред Господом Богом. Највиши судија, који гледа сва дела људска и процењује без пристрашћа и без погрешке, оценио је труд Нојев да се усред једног рода покварена и строптива одржи у правди Божјој, и наградио га благодаћу Својом. Несумњиво је, да је Ноје претрпео много мучења и горчине од злобних суседа својих. Несумњиво је, да он није могао имати пријатеља међу њима. Највеће је задовољство грешника, да свуче праведника у своју каљужу и да с њим подели свој грех. Но Ноје се није дао свући ни завести. Он је више волео да има Бога за пријатеља неголи неправедне људе. Њему је било драже ходити с Богом без људи, неголи с људима без Бога. Страх од Бога, Творца и Судије, сачувао га је од опште кварежи. И не само да је он био праведан, него савршен у роду своме. То јест, он се није дао нимало заразити општим злом него се држао правде Божје. Намамљивање на грех и подсмевања од стране грешника све су га више удаљавала од њих. И кад је дошао општи потоп на сав род људски, Бог није оставио вернога Ноја да пропадне с осталима, него га је спасао, и прославио учинивши га родоначалником новог рода људског. Сјајни пример Нојев, браћо, учи нас, да и од нас свак може угодити Богу усред самих грешника око себе, само ако хоће.
О Боже праведни и дуготрпљиви, подржи нас на путу правде Твоје, Теби слава и хвала вавек. Амин.