Са Богом и Хипократом: др Марија Гавриловић – Мере се не поштују!

Град Ваљево се и у овом налету пандемије корона вируса налази на црној листи градова са великим бројем заражених суграђана. Вакцинација није дала очекиване резултате, а ни мере се не поштују довољно. То је потврдила и епидемиолог др Марија Гавриловић, директорка Завода за јавно здравље Ваљево, која, према доступним подацима, каже да се на болничком лечењу налази 80% невакцинисаних и 20% вакцинисаних пацијената. „У Божјим рукама су сви одговори и Његова је последња реч, али дозовимо се памети и урадимо оно што је до нас“, упозорава докторка која наглашава да вакцина не штити од заражавања, али штити од смртног исхода. Питамо и зашто нису лекари јединствени у ставу да је вакцина начин да се сузбије пандемија и чему имунизација када вирус мутира и када она не доприноси искорењивању ове пошасти.

Епископ Силуан: Пастирска рефлексија поводом ковид кризе

Свима заинтересованима:

Наша савест нас приморава, као Архипастира повереног нам стада, да путем овог отвореног писма, изразимо своју дубоку забринутост у вези са ситуацијом у којој се нашла наша Држава (Аустралија) током ове тренутне здравствене кризе, за коју страхујемо да постаје све више криза човечности него самог здравља.
Латинска пословица: „Homo homini lupus est!“ „Човек је човеку вук“, трагично је пронашла свој нови облик у данашњој кризи као: „Homo homini virus est!“
Човек је постао вирус за своје ближње, у овом свету који се свакодневно мења и својим изгледом све више наликује дистопијском друштву. Ово није хипербола; ово се заиста дешава, управо сада пред нашим очима. Погледајмо само наша радна места, некада места колегијалности и пријатељства, која се сада брзо претварају у места сегрегације, сумње, малтретирања и исмејавања оних који још нису добили „пролазни зелени штиклир”!
Живописан пример оваквог стања предочио нам је један од наших верника, који, иако у поседу медицинског изузећа (од вакцинације), доживљава стигматизацију од колега због његовог невакцинисаног статуса; третиран је као здравствени ризик, с дискриминирајућим презиром, као да је губавац или ходајући вирус.
Ова врста понашања би се раније сматрала неприхватљивом, међутим у „новој нормалности“ данашњег дистопијског друштва, суптилно је охрабрена медијском хистеријом, која подстиче масовну психозу, у којој су страх и анксиозност, неповерење и сегрегација постали ново јеванђеље!
Важећа полиса „без убода – нема посла“ утицала је, и наставља да утиче на добробит и ментално здравље многих који сматрају да су сатерани у ћошак и приморани да приме вакцину, без права на информисан пристанак и слободу савести. То се не би смело догађати нигде у свету, посебно не у демократском друштву какво је у Аустралији. Људи имају легитимно право да буду забринути и да постављају питања у вези са овим вакцинама, за које се тврди да су још увек у фази клиничког испитивања, како је недавно изјавио аустралијски министар здравља.
Примена оваквих мера на радном месту, створила је многе друштвене и егзистенцијалне стрепње које последично утичу на друштво у целини.
Никакве уцене или принуде, па и оне које се тичу вакцинације, нису морално прихватљиве. Без слободе избора нема човечности.
Православно хришћанство исповеда да је човек створен по образу и подобију Божјем, и да је средишње својство или обележје оваквог лика, дар слободне воље; могућност и способност да се слободно определи.
На пример, следити Христа у Православној Цркви је од онтолошког значаја, јер следовање Христа води ка формирању, тј. људском преображају и усавршавању = савршенству = спасењу. Међутим, са тачке гледишта Православне сотириологије ово је синергијски чин који подразумева слободну диспозицију човека. Сам Христос каже: „Ако неко ЖЕЛИ да иде за Мном, нека се одрекне себе, узме свој крст и иде за Мном“ (Матеј 16:24). Христос нам оставља избор, не поништавајући људску слободу избора – опредељења и не намеће спасење.
Свети Иринеј Лионски ово такође подвлачи:
„… зато што је Бог од почетка учинио човека слободним субјектом, који поседује сопствену моћ, баш као и своју душу, да се добровољно повинује Божијем закону, а не Божијом принудом. Јер код Бога нема присиле, јер је добра воља према нама у Њему стално присутна. И зато Он даје добар савет свима. У људе, као и у анђеле, усадио је слободу избора…”
(Свети Иринеј, Против јереси, IV, 37, I)
Ово не би требало да буде схваћено као генерални став против вакцина, већ као апел да се омогући свима право на информисани пристанак, узимајући у обзир моралне бојазни, које неки од верника могу имати. Православни хришћани, на пример, имају морални проблем у прихватању вакцина које су развијене од ћелијског материјала (линија) добијеног из ткива узетог од абортираних фетуса. Питање етичке забринутости за такве вакцине покренуле су прошле године неке од најбројнијих хришћанских јурисдикција у Аустралији, попут Римокатоличке, Англиканске и Грчке Православне Архиепископије.
Стога треба узети у обзир моралне приговоре хришћана, јер они једноставно нису само субјективни погледи, већ произлазе из основних позиција и суштинских веровања Цркве.
С тим у вези, поред централног питања слободе савести, наши верници могу да наведу и овај разлог, позивајући се на ово наше Архипастирско писмо и друге ставове Православне Цркве, као образложење зашто нису у могућности да приме одређене вакцине.
Такође, желимо да изразимо велику забринутост према узнемирујућим најавама увођења „ковид пасоша“ (пропуснице за вакцинисане). Уверени смо да ће ово довести до поларизације друштва, да ће поделити народ, породице и пријатеље и да ће дати основу за даље обесправљивање и изолацију људи.
С тим у вези, у медијама се такође помиње да ће „Цркве морати да користе системе провера о вакцинацији како би приступ богослужењима био омогућен САМО вакцинисанима са обе дозе“?!?
Ово је потпуно страно духу Цркве, еклисиологији, Светом Писму (Јеванђељу) и Предању Цркве. Никада не бисмо могли прихватити или усвојити такву праксу! То би подразумевало дискриминацију оних који су чланови истог Тела, Тела Христовог, Његове Свете Цркве. Како можемо ићи против Јеванђеља? Против Христа који кличе: „Дођите к Мени сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас одморити“ (Матеј 11:28).
Не можемо прихватити поларизацију верника, то је противно самој природи Цркве и нећемо примењивати овај систем у нашим храмовима.
Црква прихвата све који траже Христа – и вакцинисане и невакцинисане. Она ће настојати да излечи рањено и тешко оптерећено друштво, а не да наноси нове ране и оптерећења.
Молимо се да нас Христос све обасја и излечи, (нарочито) ово друштво погружено у таму туге и анксиозности, како бисмо своје ближње видели не као вирус, већ као оне који су саздани по Његовој слици и прилици.
Са архипастирском љубављу и благословом,

+ С И Л У А Н
Епископ аустралијско-новозеландски
Српске Православне Цркве

Са Богом и Хипократом: Весна Павловић, главна сестра службе Поливалентна патронажа

Током ванредног стања и ванредне ситуације служба поливалентне патронаже у Дому здравља Ваљево, на чијем је челу као главна сестра наша гошћа Весна Павловић, радила је несмањеним капацитетом уз поштовање свих епидемијских мера. Све планиране активности су реализоване, с тим што су неке морале да се спроводе путем интернет предавања или телефонским путем. Поново је организовано „Медицинско село“, овога пута на Ставама и мештани су се највише жалили на тешке услове рада и висок крвни притисак. „Школа родитељства“ је такође почела са радом у реновираним просторијама Дома здравља. Патронажна служба реализује и бројне хуманитарне активности, нарочито са Колом српских сестара, помажући сиромашне породице. Гошћа и овога пута даје корисне савете за здравље, како за здраво тело, тако и за здрав дух.

Са Богом и Хипократом: Снежана Маринковић: Опстипација

Нутрициониста – дијететичар из Завода за јавно здравље Ваљево Снежана Маринковић, објашњава шта је опстипација и колико је исхрана важан узрок добијања, али и начин лечења исте. Најједноставније речено, опстипација је ретко и болно пражњење црева, за коју окидач могу бити брза храна и грицкалице. „Ниједан проблем не долази преко ноћи, тако је и остипација последица лоше и нередовне исхране“, каже наша гошћа која апелује да сваки проблем морамо решити улагањем у своје здравље, односно пажљивим и брижљивим избором намирница које уносимо у свој организам.

Са Богом и Хипократом: Нутрициониста Снежана Маринковић о исхрани после празника

Седмица после Васкрса за многе наше суграђане је почела неугодно јер су се жалили на болове у желуцу и стомаку. Које то најчешће грешке правимо у исхрани, како да се обуздамо од преједања и да ли је преједање само једна непријатност или може довести до озбиљнијих последица, питамо нутриционисту-дијететичара Снежану Маринковић из Завода за јавно здравље Ваљево. Снежана даје бројне корисне савете и истиче да су правилна и богата исхрана са три главна оброка и две ужине одлична превентива за добро здравље.

Са Богом и Хипократом: педијатар др Милијана Савић – Не верујем да ће се деца вакцинисати ове године од корона вируса!

Педијатар др Милијана Савић, истиче да деца у већем броју обољевају од вируса корона јер он мутира па су се појавили разни сојеви, попут британског и бразилског. „Нема потребе да се плашимо, код већине малишана је лакша клиничка слика, изузев појединaчних случајева где долази до потпуног слома имунитета, где је могућ и најгори исход“, каже докторка која подвлачи да ми треба да учинимо шта је до нас, а да Господу препустимо све остало. Што се вакцинисања деце тиче, докторка не верује да ће се то догодити у току ове године, али апелује на родитеље да воде децу да се вакцинишу редовним вакцинама.

Са Богом и Хипократом: Клинички психолог Влајко Пановић – Самоубиство, како да не дође до тога?

Клинички психолог Влајко Пановић који се деценијама бави проблемима савремене породице, говорећи о самоубиству, веома актуелном проблему савременог друштва и највећем греху, истиче да је Бог створио човека на радост, те да свако може да ужива у животу ако је правилно вођен од детињства. „Заборавили смо да се радујемо“, наглашава саговорник, доминирају нездрави и поремећени породични односи у којима одрастају махом депресивна деца, са проблемом несанице, са антихеројима као идолима данашњице. „Таква деца су у нескладу, у њемa не може да се развије прича, она су неспособна да створе своје вредности и суд“, каже Пановић, те додаје да родитељи морају бити најбољи за своју децу, а да се императив опстанка крије у враћању вери и здравом ауторитету родитеља.

Са Богом и Хипократом: Хаџи Зоран Вукашиновић – Вратимо Бога и вратићемо радост! (други део разговора)

У емисији „Са Богом и Хипократом“ ( други део разговора) хаџи Зоран Вукашиновић, народни лекар кога су многи препознали као човека богатог духом у данашњем времену, објашњава зашто је карактер наш живот и зашто је неопходно усагласити га са вером. „Нисмо ми пали са Марса, добили смо крв наших предака, тако и њихове грехове, које и ми испаштамо“, каже Зоран додајући да је живот ткање времена. „По томе ће нас памтити, а по томе ће нас и тражити“, каже саговорник, истичући неопходност покајања и праштања. „Бога смо ставили на маргину, материјално је победило духовно, руку смо затворили, заборавили на милосрђе, упозорава гост и поручује „Вратимо Бога и вратићемо радост“. На крају разговора хаџи Вукашиновић говори о лековитости Божје баште, биљкама које могу унапредити наше здравље, уз још једно истицање да је љубав најбољи суплемент.

Са Богом и Хипократом: Народни лекар хаџи Зоран Вукашиновић, 1. део разговора

„Шта је болест? Казна? Зло? Опомена? Поклон? Учитељ? Изазов? Сигнал? Упозорење? Несрећа? Спасење? Чистилиште? Плата? Припрема? Напуштање? Нов корак?“, пита се и објашњава у емисији „Са Богом и Хипократом“ хаџи Зоран Вукашиновић, народни лекар кога су многи препознали као човека богатог духом у данашњем времену. Зашто је љубав једини прави суплемент, зашто сваки наш удах има свој печат и зашто вирус напада тачно одређени део карактера, разјашњава наш саговорник, посебно добро познат Убљанима и Обреновчанима где је одржао више предавања. Слушате први део разговора са хаџи Зораном Вукашиновићем.

Са Богом и Хипократом: Др Марија Гавриловић: Вакцине су безбедне!

Епидемиолог др Марија Гавриловић, директорка Завода за јавно здравље Ваљево, каже да упркос мањем броју заражених, простора за попуштање мера нема, те да су се појавили нови сојеви вируса у Великој Британији, Јужној Африци који додатно забрињавају светску популацију. Мере доносе добре резултате, али је потребно да број досада оболелих и вакцинисаних буде 85% да би се стекао колективни имунитет и самим тим створили услови за враћање нормалном животу. Говорећи о доступним вакцинама, докторка каже су све добиле сертификат, да су безбедне за примену и да су препоручљиве не би ли се овај вирус победио. „Вакцине би требало да приме најосетљивији људи у друштву, популација изнад 65 година, оболели од аутоимуних болести, они који раде у здравству, просвети, полицији, војсци…“, истиче докторка која моли људе да се чувају, да чувају друге, али и да се уздају у Бога – јер лекар лечи, а Бог исцељује.