„Једном годишње свака жена дугује себи и својој породици да оде на гинеколошки преглед и провери своје здравствено стање“, каже специјалиста гинекологије и акушерства у Општој болници Ваљево др Ненад Димитријевић, објашњавајући притом како се добија карцином грлића материце који однесе више од петсто живота жена током године. Кад се симптоми појаве, обично буде касно – упозорава лекар кога питамо како се болест лечи, које последице оставља, које су ризичне групе и колико је делотворна вакцина против ХПВ вируса, одговорног за настанак овог карцинома.
Поред индивидуалних страхова које свако од нас има и који су само наши, постоје страхови које осећају многи људи, заједнице, па и читави народи. Још се нисмо опоравили од пандемије корона вируса, догодио се и догађа оружани сукоб у Украјини, што се одразило на целу Европу, па и на нас. Затим је ту аерозагађење, еколошки проблеми који прете да се претворе у катастрофу невиђених размера. Како се носити са овим страховима, како не паничити и како да страхови не загосподаре нама, питамо Живану Пантић, психолога у Дому здравља Ваљево.
Несумњиво најпроучаванија емоција у наукама које се баве људском душом- страх, у последње две године константно је присутна у животима људи широм света. Разлог томе јесте пандемија вируса корона, која је однела животе великог броја људи. Крајем фебруара, у ударним вестима свих светских медија, место извештајима о борби са пандемијом заузеле су информације о војној операцији Русије у Украјини, а самим тим страх од заразе умногоме је потиснут услед страха од економских и социјалних турбуленција, илити последица сукоба у другим државама. „Страх се појављује као одбрана људског бића од нечега што га угрожава споља или изнутра“, сматра угледни ваљевски и српски психијатар др Томислав Гајић. На основу широког спектра знања и искуства у лечењу душевних обољења, др Гајић пружа квалитетне анализе и драгоцене савете за превазилажење страха, који код нашег народа има и облик поновљене трауме, имајући у виду ратове деведесетих година на простору некадашње Југославије, као и агресију НАТО пакта на Србију и Црну Гору, која је обележила пролеће 1999. године.
https://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2022/03/TOMA-fila.jpg21123072Јадранка Јанковићhttp://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2017/04/logo-prazan-1-300x211.pngЈадранка Јанковић2022-03-22 12:51:122022-03-24 08:22:41Са Богом и Хипократом: др Томислав Гајић: Страх се појављује као одбрана људског бића од нечега што га угрожава споља или изнутра
Да ли између вођења рачуна о исхрани и дијете може да се стави знак једнакости и да ли је дијета исто што и гладовање, питамо нутриционисту-дијететичара Снежану Маринковић из Завода за јавно здравље Ваљево. Она упозорава да свако мршављење које подразумева губитак великог броја килограма за кратко време, није добро, те да у људском организму све тежи равнотежи, јер сваки дисбаланс може да проузрокује бројна обољења.
Током ратних 1914. и 1915. године Ваљево је било град-болница јер су готово све институције биле претворене у амбуланте, стационаре, домове здравља и болнице. Тих година се у граду који је једва имао 8 000 становника лечило и до 30 000, што рањених, што оболелих од разних заразних болести, од којих је најсмртоноснији био пегави тифус. Уз надљудске напоре у нехуманим условима лечили су их савезнички и домаћи лекари чија имена и жртву не смемо да заборавимо. О њима, уочи парастоса који ће се служити у недељу 27. фебруара у болничкој цркви, говоре историчар др Владимир Кривошејев из Народног музеја и др Давор Живковић, специјализант гинекологије у Општој болници Ваљево.
https://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2022/02/20220221_121514-300-x-225.jpg225300Марина Марићhttp://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2017/04/logo-prazan-1-300x211.pngМарина Марић2022-02-22 12:57:272022-02-22 12:57:27Са Богом и Хипократом: Лекари у Великом рату
Када се насмејемо, кинемo, закашљемо или напнемо, догоди нам се понекад да мокраћа сама крене и то код нас изазове осећај непријатности. Али неки људи тако живе, односно неки људи не могу да задрже мокраћу. Неки се стиде, а неки покушавају да нађу решење. Када решење постоји а када остатак живота мора да се проведе са уринарном инконтинецијом, објашњава примаријус др Небојша Пакевић, специјалиста урологије, консултант у Дому здравља „Хемикал“ и ипођакон у Храму Светих врача Козме и Дамјана.
„Вирус корона је обележио део одрастања младих генерација“, каже за радио „Источник“ дечји и адолесцентни психијатар, психотерапеут и психоаналитичар др Биљана Пиргић, истакавши да је неопходно наћи баланс између забрана и дозвола јер је ово компликовано време у којем је младима драгоцена подршка одраслих. Многи адолесценти су се суочили са тешким породичним губицима и зато докторка каже да је боље туговати одмах него одложено, те да ће последице короне стално испливавати на површину. „Кад изгубите све ослонце, морате да тражите нови, поручује докторка која је по устаљеној традицији одржала још једно предавање овог децембра деци и родитељима у Храму Васкрсења Христовог.
Поводом празника Светих врача и бесребреника Козме и Дамјана, иначе заштитника лекара, гост радија „Источник“ је др Владимир Пантелић, специјалиста опште хирургије и субспецијалиста ендокрине хирургије у Општој болници Ваљево, лекар који брине о својим пацијентима од тренутка кад их упознаје, па када их оперише, затим у процесу опоравка, али и приликом отпуста из болнице. Одувек је знао да ће бити лекар, а од малена је ишао у цркву, највише захваљујући својој баки. „Сваки улазак у операциону салу је изазов и потребни су снага и смирење са вером у Бога да би исход операције био најбољи могући“, каже др Влада који често одлази на Хиландар да лечи тамошње монахе. „Тамо је посебна веза између неба и земље, између реалног и узвишеног, између Бога и човека“, каже доктор који је и члан Српског лекарског друштва, као и Хиландарског лекарског друштва. У новом броју „Бесребреника“ чији је примерак бесплатан, можете прочитати разговор са др Владом који је урадила колегиница Јадранка Јанковић.
https://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2021/11/20211111_122225-300-x-225-1.jpg225300Марина Марићhttp://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2017/04/logo-prazan-1-300x211.pngМарина Марић2021-11-16 11:50:522021-11-17 10:51:08Са Богом и Хипократом: хирург др Владимир Пантелић
Град Ваљево се и у овом налету пандемије корона вируса налази на црној листи градова са великим бројем заражених суграђана. Вакцинација није дала очекиване резултате, а ни мере се не поштују довољно. То је потврдила и епидемиолог др Марија Гавриловић, директорка Завода за јавно здравље Ваљево, која, према доступним подацима, каже да се на болничком лечењу налази 80% невакцинисаних и 20% вакцинисаних пацијената. „У Божјим рукама су сви одговори и Његова је последња реч, али дозовимо се памети и урадимо оно што је до нас“, упозорава докторка која наглашава да вакцина не штити од заражавања, али штити од смртног исхода. Питамо и зашто нису лекари јединствени у ставу да је вакцина начин да се сузбије пандемија и чему имунизација када вирус мутира и када она не доприноси искорењивању ове пошасти.
https://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2021/10/IMG-3407dc8af671edd1a83aad22bb82492f-V-300-x-225.jpg225300Марина Марићhttp://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2017/04/logo-prazan-1-300x211.pngМарина Марић2021-10-12 13:11:242021-10-13 10:06:03Са Богом и Хипократом: др Марија Гавриловић - Мере се не поштују!
Наша савест нас приморава, као Архипастира повереног нам стада, да путем овог отвореног писма, изразимо своју дубоку забринутост у вези са ситуацијом у којој се нашла наша Држава (Аустралија) током ове тренутне здравствене кризе, за коју страхујемо да постаје све више криза човечности него самог здравља.
Латинска пословица: „Homo homini lupus est!“ „Човек је човеку вук“, трагично је пронашла свој нови облик у данашњој кризи као: „Homo homini virus est!“
Човек је постао вирус за своје ближње, у овом свету који се свакодневно мења и својим изгледом све више наликује дистопијском друштву. Ово није хипербола; ово се заиста дешава, управо сада пред нашим очима. Погледајмо само наша радна места, некада места колегијалности и пријатељства, која се сада брзо претварају у места сегрегације, сумње, малтретирања и исмејавања оних који још нису добили „пролазни зелени штиклир”!
Живописан пример оваквог стања предочио нам је један од наших верника, који, иако у поседу медицинског изузећа (од вакцинације), доживљава стигматизацију од колега због његовог невакцинисаног статуса; третиран је као здравствени ризик, с дискриминирајућим презиром, као да је губавац или ходајући вирус.
Ова врста понашања би се раније сматрала неприхватљивом, међутим у „новој нормалности“ данашњег дистопијског друштва, суптилно је охрабрена медијском хистеријом, која подстиче масовну психозу, у којој су страх и анксиозност, неповерење и сегрегација постали ново јеванђеље!
Важећа полиса „без убода – нема посла“ утицала је, и наставља да утиче на добробит и ментално здравље многих који сматрају да су сатерани у ћошак и приморани да приме вакцину, без права на информисан пристанак и слободу савести. То се не би смело догађати нигде у свету, посебно не у демократском друштву какво је у Аустралији. Људи имају легитимно право да буду забринути и да постављају питања у вези са овим вакцинама, за које се тврди да су још увек у фази клиничког испитивања, како је недавно изјавио аустралијски министар здравља.
Примена оваквих мера на радном месту, створила је многе друштвене и егзистенцијалне стрепње које последично утичу на друштво у целини.
Никакве уцене или принуде, па и оне које се тичу вакцинације, нису морално прихватљиве. Без слободе избора нема човечности.
Православно хришћанство исповеда да је човек створен по образу и подобију Божјем, и да је средишње својство или обележје оваквог лика, дар слободне воље; могућност и способност да се слободно определи.
На пример, следити Христа у Православној Цркви је од онтолошког значаја, јер следовање Христа води ка формирању, тј. људском преображају и усавршавању = савршенству = спасењу. Међутим, са тачке гледишта Православне сотириологије ово је синергијски чин који подразумева слободну диспозицију човека. Сам Христос каже: „Ако неко ЖЕЛИ да иде за Мном, нека се одрекне себе, узме свој крст и иде за Мном“ (Матеј 16:24). Христос нам оставља избор, не поништавајући људску слободу избора – опредељења и не намеће спасење.
Свети Иринеј Лионски ово такође подвлачи:
„… зато што је Бог од почетка учинио човека слободним субјектом, који поседује сопствену моћ, баш као и своју душу, да се добровољно повинује Божијем закону, а не Божијом принудом. Јер код Бога нема присиле, јер је добра воља према нама у Њему стално присутна. И зато Он даје добар савет свима. У људе, као и у анђеле, усадио је слободу избора…”
(Свети Иринеј, Против јереси, IV, 37, I)
Ово не би требало да буде схваћено као генерални став против вакцина, већ као апел да се омогући свима право на информисани пристанак, узимајући у обзир моралне бојазни, које неки од верника могу имати. Православни хришћани, на пример, имају морални проблем у прихватању вакцина које су развијене од ћелијског материјала (линија) добијеног из ткива узетог од абортираних фетуса. Питање етичке забринутости за такве вакцине покренуле су прошле године неке од најбројнијих хришћанских јурисдикција у Аустралији, попут Римокатоличке, Англиканске и Грчке Православне Архиепископије.
Стога треба узети у обзир моралне приговоре хришћана, јер они једноставно нису само субјективни погледи, већ произлазе из основних позиција и суштинских веровања Цркве.
С тим у вези, поред централног питања слободе савести, наши верници могу да наведу и овај разлог, позивајући се на ово наше Архипастирско писмо и друге ставове Православне Цркве, као образложење зашто нису у могућности да приме одређене вакцине.
Такође, желимо да изразимо велику забринутост према узнемирујућим најавама увођења „ковид пасоша“ (пропуснице за вакцинисане). Уверени смо да ће ово довести до поларизације друштва, да ће поделити народ, породице и пријатеље и да ће дати основу за даље обесправљивање и изолацију људи.
С тим у вези, у медијама се такође помиње да ће „Цркве морати да користе системе провера о вакцинацији како би приступ богослужењима био омогућен САМО вакцинисанима са обе дозе“?!?
Ово је потпуно страно духу Цркве, еклисиологији, Светом Писму (Јеванђељу) и Предању Цркве. Никада не бисмо могли прихватити или усвојити такву праксу! То би подразумевало дискриминацију оних који су чланови истог Тела, Тела Христовог, Његове Свете Цркве. Како можемо ићи против Јеванђеља? Против Христа који кличе: „Дођите к Мени сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас одморити“ (Матеј 11:28).
Не можемо прихватити поларизацију верника, то је противно самој природи Цркве и нећемо примењивати овај систем у нашим храмовима.
Црква прихвата све који траже Христа – и вакцинисане и невакцинисане. Она ће настојати да излечи рањено и тешко оптерећено друштво, а не да наноси нове ране и оптерећења.
Молимо се да нас Христос све обасја и излечи, (нарочито) ово друштво погружено у таму туге и анксиозности, како бисмо своје ближње видели не као вирус, већ као оне који су саздани по Његовој слици и прилици.
Са архипастирском љубављу и благословом,
+ С И Л У А Н
Епископ аустралијско-новозеландски
Српске Православне Цркве
Са Богом и Хипократом: др Ненад Димитријевић – Рак грлића материце
/in Емисије, Са Богом и Хипократом /by Марина Марић„Једном годишње свака жена дугује себи и својој породици да оде на гинеколошки преглед и провери своје здравствено стање“, каже специјалиста гинекологије и акушерства у Општој болници Ваљево др Ненад Димитријевић, објашњавајући притом како се добија карцином грлића материце који однесе више од петсто живота жена током године. Кад се симптоми појаве, обично буде касно – упозорава лекар кога питамо како се болест лечи, које последице оставља, које су ризичне групе и колико је делотворна вакцина против ХПВ вируса, одговорног за настанак овог карцинома.
Са Богом и Хипократом: психолог Живана Пантић о страху
/in Емисије, Са Богом и Хипократом /by Марина МарићПоред индивидуалних страхова које свако од нас има и који су само наши, постоје страхови које осећају многи људи, заједнице, па и читави народи. Још се нисмо опоравили од пандемије корона вируса, догодио се и догађа оружани сукоб у Украјини, што се одразило на целу Европу, па и на нас. Затим је ту аерозагађење, еколошки проблеми који прете да се претворе у катастрофу невиђених размера. Како се носити са овим страховима, како не паничити и како да страхови не загосподаре нама, питамо Живану Пантић, психолога у Дому здравља Ваљево.
Са Богом и Хипократом: др Томислав Гајић: Страх се појављује као одбрана људског бића од нечега што га угрожава споља или изнутра
/in Беседе, Емисије, Интервјуи, Са Богом и Хипократом /by Јадранка ЈанковићНесумњиво најпроучаванија емоција у наукама које се баве људском душом- страх, у последње две године константно је присутна у животима људи широм света. Разлог томе јесте пандемија вируса корона, која је однела животе великог броја људи. Крајем фебруара, у ударним вестима свих светских медија, место извештајима о борби са пандемијом заузеле су информације о војној операцији Русије у Украјини, а самим тим страх од заразе умногоме је потиснут услед страха од економских и социјалних турбуленција, илити последица сукоба у другим државама. „Страх се појављује као одбрана људског бића од нечега што га угрожава споља или изнутра“, сматра угледни ваљевски и српски психијатар др Томислав Гајић. На основу широког спектра знања и искуства у лечењу душевних обољења, др Гајић пружа квалитетне анализе и драгоцене савете за превазилажење страха, који код нашег народа има и облик поновљене трауме, имајући у виду ратове деведесетих година на простору некадашње Југославије, као и агресију НАТО пакта на Србију и Црну Гору, која је обележила пролеће 1999. године.
Са Богом и Хипократом: Нутрициониста Снежана Маринковић о дијетама
/in Емисије, Интервјуи, Са Богом и Хипократом /by Марина МарићДа ли између вођења рачуна о исхрани и дијете може да се стави знак једнакости и да ли је дијета исто што и гладовање, питамо нутриционисту-дијететичара Снежану Маринковић из Завода за јавно здравље Ваљево. Она упозорава да свако мршављење које подразумева губитак великог броја килограма за кратко време, није добро, те да у људском организму све тежи равнотежи, јер сваки дисбаланс може да проузрокује бројна обољења.
Са Богом и Хипократом: Лекари у Великом рату
/in Емисије, Интервјуи, Са Богом и Хипократом /by Марина МарићТоком ратних 1914. и 1915. године Ваљево је било град-болница јер су готово све институције биле претворене у амбуланте, стационаре, домове здравља и болнице. Тих година се у граду који је једва имао 8 000 становника лечило и до 30 000, што рањених, што оболелих од разних заразних болести, од којих је најсмртоноснији био пегави тифус. Уз надљудске напоре у нехуманим условима лечили су их савезнички и домаћи лекари чија имена и жртву не смемо да заборавимо. О њима, уочи парастоса који ће се служити у недељу 27. фебруара у болничкој цркви, говоре историчар др Владимир Кривошејев из Народног музеја и др Давор Живковић, специјализант гинекологије у Општој болници Ваљево.
Са Богом и Хипократом: уролог и ипођакон др Небојша Пакевић – Уринарна инконтиненција
/in Емисије, Интервјуи, Са Богом и Хипократом /by Марина МарићКада се насмејемо, кинемo, закашљемо или напнемо, догоди нам се понекад да мокраћа сама крене и то код нас изазове осећај непријатности. Али неки људи тако живе, односно неки људи не могу да задрже мокраћу. Неки се стиде, а неки покушавају да нађу решење. Када решење постоји а када остатак живота мора да се проведе са уринарном инконтинецијом, објашњава примаријус др Небојша Пакевић, специјалиста урологије, консултант у Дому здравља „Хемикал“ и ипођакон у Храму Светих врача Козме и Дамјана.
Са Богом и Хипократом: др Биљана Пиргић – Последице короне на младе
/in Емисије, Интервјуи, Са Богом и Хипократом /by Марина Марић„Вирус корона је обележио део одрастања младих генерација“, каже за радио „Источник“ дечји и адолесцентни психијатар, психотерапеут и психоаналитичар др Биљана Пиргић, истакавши да је неопходно наћи баланс између забрана и дозвола јер је ово компликовано време у којем је младима драгоцена подршка одраслих. Многи адолесценти су се суочили са тешким породичним губицима и зато докторка каже да је боље туговати одмах него одложено, те да ће последице короне стално испливавати на површину. „Кад изгубите све ослонце, морате да тражите нови, поручује докторка која је по устаљеној традицији одржала још једно предавање овог децембра деци и родитељима у Храму Васкрсења Христовог.
Са Богом и Хипократом: хирург др Владимир Пантелић
/in Емисије, Интервјуи, Са Богом и Хипократом /by Марина МарићПоводом празника Светих врача и бесребреника Козме и Дамјана, иначе заштитника лекара, гост радија „Источник“ је др Владимир Пантелић, специјалиста опште хирургије и субспецијалиста ендокрине хирургије у Општој болници Ваљево, лекар који брине о својим пацијентима од тренутка кад их упознаје, па када их оперише, затим у процесу опоравка, али и приликом отпуста из болнице. Одувек је знао да ће бити лекар, а од малена је ишао у цркву, највише захваљујући својој баки. „Сваки улазак у операциону салу је изазов и потребни су снага и смирење са вером у Бога да би исход операције био најбољи могући“, каже др Влада који често одлази на Хиландар да лечи тамошње монахе. „Тамо је посебна веза између неба и земље, између реалног и узвишеног, између Бога и човека“, каже доктор који је и члан Српског лекарског друштва, као и Хиландарског лекарског друштва. У новом броју „Бесребреника“ чији је примерак бесплатан, можете прочитати разговор са др Владом који је урадила колегиница Јадранка Јанковић.
Са Богом и Хипократом: др Марија Гавриловић – Мере се не поштују!
/in Емисије, Интервјуи, Са Богом и Хипократом /by Марина МарићГрад Ваљево се и у овом налету пандемије корона вируса налази на црној листи градова са великим бројем заражених суграђана. Вакцинација није дала очекиване резултате, а ни мере се не поштују довољно. То је потврдила и епидемиолог др Марија Гавриловић, директорка Завода за јавно здравље Ваљево, која, према доступним подацима, каже да се на болничком лечењу налази 80% невакцинисаних и 20% вакцинисаних пацијената. „У Божјим рукама су сви одговори и Његова је последња реч, али дозовимо се памети и урадимо оно што је до нас“, упозорава докторка која наглашава да вакцина не штити од заражавања, али штити од смртног исхода. Питамо и зашто нису лекари јединствени у ставу да је вакцина начин да се сузбије пандемија и чему имунизација када вирус мутира и када она не доприноси искорењивању ове пошасти.
Епископ Силуан: Пастирска рефлексија поводом ковид кризе
/in Емисије, Са Богом и Хипократом /by Марина МарићСвима заинтересованима:
Наша савест нас приморава, као Архипастира повереног нам стада, да путем овог отвореног писма, изразимо своју дубоку забринутост у вези са ситуацијом у којој се нашла наша Држава (Аустралија) током ове тренутне здравствене кризе, за коју страхујемо да постаје све више криза човечности него самог здравља.
Латинска пословица: „Homo homini lupus est!“ „Човек је човеку вук“, трагично је пронашла свој нови облик у данашњој кризи као: „Homo homini virus est!“
Човек је постао вирус за своје ближње, у овом свету који се свакодневно мења и својим изгледом све више наликује дистопијском друштву. Ово није хипербола; ово се заиста дешава, управо сада пред нашим очима. Погледајмо само наша радна места, некада места колегијалности и пријатељства, која се сада брзо претварају у места сегрегације, сумње, малтретирања и исмејавања оних који још нису добили „пролазни зелени штиклир”!
Живописан пример оваквог стања предочио нам је један од наших верника, који, иако у поседу медицинског изузећа (од вакцинације), доживљава стигматизацију од колега због његовог невакцинисаног статуса; третиран је као здравствени ризик, с дискриминирајућим презиром, као да је губавац или ходајући вирус.
Ова врста понашања би се раније сматрала неприхватљивом, међутим у „новој нормалности“ данашњег дистопијског друштва, суптилно је охрабрена медијском хистеријом, која подстиче масовну психозу, у којој су страх и анксиозност, неповерење и сегрегација постали ново јеванђеље!
Важећа полиса „без убода – нема посла“ утицала је, и наставља да утиче на добробит и ментално здравље многих који сматрају да су сатерани у ћошак и приморани да приме вакцину, без права на информисан пристанак и слободу савести. То се не би смело догађати нигде у свету, посебно не у демократском друштву какво је у Аустралији. Људи имају легитимно право да буду забринути и да постављају питања у вези са овим вакцинама, за које се тврди да су још увек у фази клиничког испитивања, како је недавно изјавио аустралијски министар здравља.
Примена оваквих мера на радном месту, створила је многе друштвене и егзистенцијалне стрепње које последично утичу на друштво у целини.
Никакве уцене или принуде, па и оне које се тичу вакцинације, нису морално прихватљиве. Без слободе избора нема човечности.
Православно хришћанство исповеда да је човек створен по образу и подобију Божјем, и да је средишње својство или обележје оваквог лика, дар слободне воље; могућност и способност да се слободно определи.
На пример, следити Христа у Православној Цркви је од онтолошког значаја, јер следовање Христа води ка формирању, тј. људском преображају и усавршавању = савршенству = спасењу. Међутим, са тачке гледишта Православне сотириологије ово је синергијски чин који подразумева слободну диспозицију човека. Сам Христос каже: „Ако неко ЖЕЛИ да иде за Мном, нека се одрекне себе, узме свој крст и иде за Мном“ (Матеј 16:24). Христос нам оставља избор, не поништавајући људску слободу избора – опредељења и не намеће спасење.
Свети Иринеј Лионски ово такође подвлачи:
„… зато што је Бог од почетка учинио човека слободним субјектом, који поседује сопствену моћ, баш као и своју душу, да се добровољно повинује Божијем закону, а не Божијом принудом. Јер код Бога нема присиле, јер је добра воља према нама у Њему стално присутна. И зато Он даје добар савет свима. У људе, као и у анђеле, усадио је слободу избора…”
(Свети Иринеј, Против јереси, IV, 37, I)
Ово не би требало да буде схваћено као генерални став против вакцина, већ као апел да се омогући свима право на информисани пристанак, узимајући у обзир моралне бојазни, које неки од верника могу имати. Православни хришћани, на пример, имају морални проблем у прихватању вакцина које су развијене од ћелијског материјала (линија) добијеног из ткива узетог од абортираних фетуса. Питање етичке забринутости за такве вакцине покренуле су прошле године неке од најбројнијих хришћанских јурисдикција у Аустралији, попут Римокатоличке, Англиканске и Грчке Православне Архиепископије.
Стога треба узети у обзир моралне приговоре хришћана, јер они једноставно нису само субјективни погледи, већ произлазе из основних позиција и суштинских веровања Цркве.
С тим у вези, поред централног питања слободе савести, наши верници могу да наведу и овај разлог, позивајући се на ово наше Архипастирско писмо и друге ставове Православне Цркве, као образложење зашто нису у могућности да приме одређене вакцине.
Такође, желимо да изразимо велику забринутост према узнемирујућим најавама увођења „ковид пасоша“ (пропуснице за вакцинисане). Уверени смо да ће ово довести до поларизације друштва, да ће поделити народ, породице и пријатеље и да ће дати основу за даље обесправљивање и изолацију људи.
С тим у вези, у медијама се такође помиње да ће „Цркве морати да користе системе провера о вакцинацији како би приступ богослужењима био омогућен САМО вакцинисанима са обе дозе“?!?
Ово је потпуно страно духу Цркве, еклисиологији, Светом Писму (Јеванђељу) и Предању Цркве. Никада не бисмо могли прихватити или усвојити такву праксу! То би подразумевало дискриминацију оних који су чланови истог Тела, Тела Христовог, Његове Свете Цркве. Како можемо ићи против Јеванђеља? Против Христа који кличе: „Дођите к Мени сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас одморити“ (Матеј 11:28).
Не можемо прихватити поларизацију верника, то је противно самој природи Цркве и нећемо примењивати овај систем у нашим храмовима.
Црква прихвата све који траже Христа – и вакцинисане и невакцинисане. Она ће настојати да излечи рањено и тешко оптерећено друштво, а не да наноси нове ране и оптерећења.
Молимо се да нас Христос све обасја и излечи, (нарочито) ово друштво погружено у таму туге и анксиозности, како бисмо своје ближње видели не као вирус, већ као оне који су саздани по Његовој слици и прилици.
Са архипастирском љубављу и благословом,
+ С И Л У А Н
Епископ аустралијско-новозеландски
Српске Православне Цркве