Протојереј- ставрофор Милинко Јовић: Ако се човек држи Бога, не може се држати греха!

Ум је око душе и њен прозор према Богу. Док је ум чист, светао и отворен према Богу, дотле се на целу душу сипа светлост небеска, те се мисли наше уздижу ка Богу. Сви осећаји нашег срца сливају се у љубав према Богу и закону Његовом. Тада су све намере, тежње и дела наша здрави и светли, упућени према Богу, неке су од порука које носи Свето јеванђеље по Матеју, зачало 18, које је у овонедељном издању емисије „Сведочења“ упутио протојереј – ставрофор Милинко Јовић, свештенослужитељ при Храму Покрова Пресвете Богородице и духовник Православне народне хришћанске заједнице „Воздвиженије Часног Крста“. Спаситељ нас даље учи:“Не можете служити Богу и мамону“, што значи да морамо начинити избор- да Бога волимо, а грех мрзимо. Јер, ако се човек држи Бога, не може се држати греха, који је његов непријатељ. Све наше треба да буде посвећено Богу и служби нашег спасења, истакао је прота Милинко Јовић.

Ђакон Јован Новитовић: За Царство небеско треба нам само јака вера…

Господ Христос бира Своје ученике међу обичним људима, простим рибарима, јер како каже Свети апостол Павле:“Оно што је лудо пред светом сам изабра Господ да посрами премудре, а што је слабо пред светом, оно изабра Господ да посрами јаке.“ Христос је дошао да донесе не земаљско, већ Небеско царство. Зато, онима који учествују у Небеском царству није потребна ни власт, ни углед, ни слава, ни било шта земаљско. Потребна је само јака вера, чисто срце, смиреност и чиста савест, а управо то су имали галилејски рибари, рекао је ђакон Јован Новитовић, тумачећи Свето јеванђеље по Матеју, зачало 9. Будући да у недељи пред нама наша Света Црква прославља Свету Анастасију Српску, отац Јован Новитовић говорио је о лику и делу ове велике светитељке, мајке највећег Србина у историји Светог Саве. Такође, како се налазимо у данима Петровског поста, слушаоцима „Сведочења“ он је појаснио значај овог поста, који носи име управо по једном од ученика Господњих.

Протонамесник Срећко Живановић: Христос долази у свет да нам врати слободу

Када каже „вода жива“ Господ Христос мисли на воду која тече. Дух Свети је тај који покреће „живу воду“, један нови живот. Приликом крштења, ми се купањем облачимо у један нови живот, јер тим чином почињемо живот у Духу Светоме. Христос жели да пошаље поруку да ће онај који поверује у Њега имати нови живот, као и да ће Дух Свети осветити све нас у Светој тајни крштења, рекао је протонамесник Срећко Живановић, тумачећи зачало 27 Светог јеванђеља по Јовану у емисији „Сведочења“. И у овој причи видимо људе који верују у Христа и који су неповерљиви. То можемо да видимо и данас јер, указао је отац Срећко Живановић, то је одраз наше слободе. Свети Григорије Ниски управо речју „слобода“ описује оно божанско у човеку. Осећање страха узроковано је одсуством слободе. Христос долази у свет да нам врати слободу, победи смрт – узрок страха и свих наших слабости, те дарује нам вечни живот, истакао је протонамесник Срећко Живановић.

Ђакон Драган Станојевић: Бог позива сваког од нас, наш је избор да ли ћемо се одазвати

Свето јеванђеље по Јовану зачало 56 доноси нам обраћање Господа Христа Богу Оцу, у коме тражи да Га Он прослави као што је током Своје земаљске мисије Он прославио Њега. Христос се спрема за страдање, јер је знао да га то чека, и Својим ученицима то наговештава, а од Оца тражи да Га прослави. Обраћа се Оцу кроз Своју човечанску природу, која је једнако са божанском била присутна у Његовој личности, рекао је ђакон Драган Станојевић, тумачећи овонедељни јеванђељски одломак у емсији „Сведочења“ на Радију Источник.

Христос је рекао Оцу да ће апостоли бити ти који ће ширити реч Божју, благу вест, коју је Он објављивао док је био на земљи. Бог позива и сваког од нас, а на нама је да ли ћемо се одазвати као што су то учинили апостоли, обични људи чистог срца који су веру Христову прихватили и ширили је“, истакао је ђакон Драган Станојевић.

Јереј Дејан Трипковић: Неке ствари се дешавају по допуштењу Божјем

Прича о исцељењу слепог коју нам доноси зачало 34 Светог јеванђеља по Јовану веома је слојевита и проткана мноштвом поука за људе у свим временима. Отвара је питање кривице („ко сагреши, овај или родитељи његови, те се роди слеп…“) Сви носимо првородни грех, а и у чињењу својих предака можемо пронаћи објашњење за неке сопствене усуде. Али, када постане зрела личност, човек не може тражити оправдања у својој породици и окружењу, већ се мора сам суочити са својим животом, са Богом и питањима живота и смрти. Дакле, у Хришћанству нема места причи о томе да је неко сагрешио и да ми због тога испаштамо, већ смо одговорни за своје поступке, рекао је свештеник Дејан Трипковић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог и духовник Казнено – поправног завода Ваљево, тумачећи овај јеванђељски одломак у емисији „Сведочења“. Такође, неке ствари се у животу не дешавају нашом или нечијом кривицом, већ по допуштењу Божјем, да Господ пројави своја дела. Томе нас учи и ова прича – човек прогледа телесно, а потом и духовно, истакао је, поред осталог, отац Дејан Трипковић.

Јереј Александар Филиповић: Само Господ Христос нам даје непролазну радост!

Сусрет Господа Христа са женом Самарјанком збива се крај извора Јаковљевог да би се указало на воду, као оно што нам даје телесно окрепљење, и „воду живу“, коју Господ даје за вечност, рекао је свештеник Александар Филиповић, свештенослужитељ при Храму Светог Нектарија Егинског, тумачећи причу о жени Самарјанки, коју нам доноси Свето јеванђеље по Јовану, зачало 12. Човечја душа се не задовољава само конзумирањем овоземаљске хране, макар била и најбоља по критеријумима стручњака за кулинарство. Та храна не пружа душевни мир, не даје непролазну радост и трајну срећу. То нам даје само Господ Христос Својом божанском науком у вери, љубави, истини и правди, истакао је отац Александар Филиповић. Господ Христос долази да спасе целокупан људски род, даје му Царство небеско и нуди да учествује у вечности. Потребно је да се подсетимо да је свако од нас дужан да се стара о својој души и свом спасењу, да имамо на уму час доласка пред лице Божје и да се том тренутку радујемо, закључио је отац Александар Филиповић.

Јереј Дарко Крунић: Господ се добровољно даје за наше спасење

Заталасавање воде у причи о Бањи Витезди је илустрација присуства Божјег. Господ шаље свог анђела да он учини Његово присуство видљивим да би сви људи знали када треба да приђу. Другу димензију поруке ове прича представља наговештај Свете тајне крштења – вода у којој ће се та тајна обављати касније и у Цркви Божјој добити пуноћу у виду исцељења човека од греха и болести, рекао је јереј Дарко Крунић, свештенослужитељ при Храму Светог великомученика Георгија, тумачећи Свето јеванђеље по Јовану, зачало 14. Све што је Господ чинио на земљи заправо су божански, блажени и дивни сусрет Бога и човека. Христос је Богочовек и све што је радио на земљи јесте део његове мисије ради спасења палог човека. Господ је морао Себе у потпуности да да за многе. И дао је Се добровољно ради нас, истакао је отац Дарко Крунић.

Ђакон Момчило Димитријевић: Жене мироносице су најистрајније у земаљској љубави

Када у Страсној седмици слушамо казивање о страдању Христовом, распећу и крсној смрти, сваки пут нас дубоко дотакне верност коју су према Христу имали малобројни, међу њима углавном жене о којима се скоро ништа друго у јеванђељу и не говори. Ученици су се разбежали, Петар га се три пута одрекао, Јуда издао… „Али, под крстом се догађа чудо земаљске верности и љубави. Наиме, они којима Христос није говорио о Свом васкрсењу, показују се као највернији и најистрајнији у земаљској љубави – жене мироносице, које у суботу по распећу долазе на гроб да би помазале тело Исусово мирисним уљима“, рекао је ђакон Момчило Димитријевић, тумачећи Свето јеванђеље по Марку, зачало 69, посвећено женама мироносицама и тајном Христовом ученику Јосифу из Ариматеје. Женама мироносицама се Господ Христос најпре јавља поздравом „Радуј се“, који је, истакао је ђакон Димитријевић, до данас суштина хришћанске силе.

Свештеник Далибор Чкојић: Господ је увек био, јесте и биће са људима!

„Ко жели да му се Господ јави, да осети благодат Духа Светога, мора „закључати одаје своје душе“, заклонити себе од материјалног света. О томе нам метафорички говори закључавање Светих апостола и јављање Господа Христа приликом тог њиховог окупљања“, рекао је, тумачећи Свето јеванђеље по Јовану зачало 65, свештеник Далибор Чкојић, свештенослужитељ при Храму Светог великомученика Георгија и секретар Епархијског одбора за веронауку. Речима „Мир вам“ Господ Христос жели да их умири, одагна страх од Јудејаца, а показивањем Својих рана да их увери да је то заиста Он, као и да ће ожиљке од тих рана носити и у Својој слави као сведочанство Његове љубави и страдања за род људски. Свети апостол Тома изражава сумњу у Васкрсење Господње, а Он му пружа прилику да се у то и увери. Током две хиљаде година трајања Хришћанства увек је било људи који не верују док не виде и не доживе неко чудо. „Да је Господ увек био и јесте са људима говоре нам примери бројних светих људи, које прослављамо током целе године“, рекао је отац Далибор Чкојић у емисији „Сведочења“.

Протонамесник Дарко Ђурђевић: Снага Христова је у крсту

Кратак дијалог Господа Христа са Јудом Искариотским у тренутку у коме, према Светом јеванђелисти Јовану, Марија сестра праведног Лазара скупоценим миром помазује ноге Спаситељу, а потоњи издајник негодује јер се „оно могло продати и дати сиромасима“, разоткрива једну врсту лицемерја коју и данас слушам од појединих који упућују примедбе Цркви, демагошки и неутемељено. Црква, наравно, настоји да помогне оне који помоћ потребују, али централни догађај у њеној мисији јесте Света Евхаристија. Познате су нам речи Господње да „човек не живи само о хлебу, него и о свакој речи која му из уста излази“. Дакле, сви смо као чланови Цркве позвани да помажемо друге, али оно што имамо у заједници са Господом надилази све то, рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, тумачећи зачало 41 Светог јеванђеља по Јовану. У другом делу приче описан је свечани улазак Господа Христа у Јерусалим. Он улази, јашући магаре, указујући да Његова сила и слава нису од овога света, иако су многи, чак и апостоли, очекивали Христа као овоземаљског цара, који ће их избавити из ропства Римском царству. Као цар небеског царства, Он показује да слава Његова није у мачу, већ у крсту. Он доноси царство мира и љубави, Царство небеско, које почиње Његовим доласком на земљу  истакао је протонамесник Дарко Ђурђевић у емисији „Сведочења“.