Свето јеванђеље Крстопоклоне недеље (Мк 8, 34- 38, 9- 1) говори да Господ Христос никоме ништа не заповеда, већ позива људе да по својој слободној вољи изаберу да ли желе да иду за Њим. Наравно, Господ Христос жели да се сви људи спасу и нуди истински живот. Он све нас позива да будемо Његови ученици, да подражавамо Његов живот и Његова дела, рекао је, између осталог, ђакон Владимир Ракић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог, наставник веронауке у Техничкој школи Ваљево и дуги низ година истакнути појац на богослужењима у Ваљевској епархији.  „Одрицање од себе“, о коме Господ говори у овом одломку, значи побеђивање страсти и замењивање самољубља и угађања себи личним прекоревањем како би, у божанској благодати, остали прави хришћани, који по свом животу и делима личе на Христа, објаснио је ђакон Ракић, тумачећи јеванђељски одломак Крстопоклоне недеље у емисији „Сведочења“.

Јеванђељски одломак који се чита у Недељу праштања (Мт 6, 14- 21) говори о праштању и  уводи нас у четрдесетодневни Васкршњи пост. Наравно, поред дана поста, да праштамо треба током целе године, јер оно је неодвојиво од хришћанског живота, јер не знамо дан и час када ће Господ доћи, рекао је јереј Дејан Трипковић, парох при Храму Васкрсења Христовог и духовник Казнено- поправног завода Ваљево,  тумачећи ову причу у емисији „Сведочења“ на Радију Источник. „Праштање је најважније на нашем путу ка Богу, јер Господ Христос, када је учио Своје ученике како да се моле Богу, дао им је молитву „Оче наш“- најсавршенију икада, у којој се моли за опроштај грехова. Пред Свету Литургију и причешће неопходно је да опростимо што смо једни другима сагрешили“, истакао је отац Дејан Трипковић. Увек је могуће опростити, чак и у случајевима када су нечији поступци оставили трауме или, пак, материјалне последице по нечији живот, сматра свештеник Трипковић.  Потребно је да опростимо, али не и да заборавимо, јер нас памћење чува од нечег лошег што би се могло поновити. Дакле, памћење, а не злопамћење, поручио је отац Дејан Трипковић, свештенослужитељ при Саборном храму и духовник КПЗ Ваљево.

Згрченост у библијским текстовима може се односити на телесну, деформитет леђа код човека, али и на ону духовну, оличену у запоседнутости човека нечистим силама. Када говоримо о жени, чију згрченост описује Свети јеванђелист Лука (13, 10- 17) у одломку за недељу пред нама, ради се и о једној и другој згрчености, указао је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског Г. Исихија у емисији „Сведочења“.  Господ Христос исцељује уневољену жену, што изазива негодовање фарисеја, будући да то чини у дан суботњи- седми у недељи, дан весеља и одмора према јеврејском учењу, када се у храмовима чита Тора и потом свечано обедује. Старешине синагоге су поштовале закон и њих Христов чин саблажњава. Њихово држање је невероватно висок степен поштовања закона, али тај формализам им одузима могућност да виде живог Христа поред себе. Такве појаве уочљиве су и у данашњем времену, указао је отац Филип Јаковљевић. У нашој црквеној заједници, догађа се да људи долазе на Литургију да прате пропусте и грешке оних који су на њој сабрани, а сврха доласка на Литургију је да се сусрећемо са Христом. Та духовна болест, која је била присутна у синагоги крај Самог Христа, када људи нису користили прилику да се напоје вером крај Извора, већ гледали слово на папиру, присутна је и данас. „Шта би било да су у оном времену постојале друштвене мреже, феномен 21. века? Како би се ширили коментари и питања:“Како је Он дошао да мења наш поредак? Куда би све то могло да одведе?“, запитао је протонамесник Јаковљевић. Позивајући људе да прихвате то мишљење, они који то чине, не виде Христа поред себе, баш као што фарисеји у синагоги нису видели у тренутку исцељења згрчене жене. Изгледа да је човеку лакше да по форми устројава свој духовни живот, а не да се замисли над личношћу Христовом“, једна је од бројних поука, које је отац Филип Јаковљевић упутио тумачећи овај новозаветни текст.