Протојереј- ставрофор Драгомир Јовановић: Црква Божја је нови виноград

Прича о злим виноградарима ( Мт 21, 33- 43), сликовитим приказима једна од најбогатијих у Новом завету, доноси низ поука о добрима које Господ даје човеку, једином бићу створеном по образу Његовом, затим љубави, из које шаље Сина Свог међу људе, али и о праведној опомени изабранима за нечињење по речи Божјој. „Виноград означава народ израиљски, кога је Бог изабрао да кроз њега проведе спасење целог људског рода, плот око њега законе дате оцима да их предају децу, пивница обећање Месије, док су виноградари народне старешине, свештеници и учитељи“, објаснио је у емисији „Сведочењња“ протојереј- ставрофор Драгомир Јовановић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог. Слуге, које виноградари пребију, симболизују пророке преко којих је Господ указивао на неопходност поштовања закона (Михеј, Јеремија, Јован Претеча…), док је домаћинов син метафорички приказ Господа Исуса Христа, Сина Бога Вишњега. Наиме, указао је прота Драгомир Јовановић, као што су виноградари убили сина домађиновог, тако су и јеврејски првосвештеници уистину убили Господа Христа. Због тога, Господ ће предати нови виноград  другим, новим домаћинима. „Од Христа па надаље прошириће се виноград на цео род људски и неће се састојати само  из народа израиљског, него из свих народа на земљи. Тај нови виноград називаће се Црквом Божјом, а виноградари у њему су апостоли, светитељи, оци и учитељи Цркве, епископи, свештеници и благоверни народ Божји“, истакао је прота Јовановић.

Ђакон Александар Панић: Господ нас је створио да осећамо

Зачало 28. Светог јеванђеља по Матеју описује још једно у низу чуда која је Господ Христос учинио за време свог живота на земљи- изгону злих духова из бесомучника. У то доба, бесомучнима су се сматрали ђавоимани људи кроз које демони пројављују своје зло, рекао је ђакон Александар Панић, тумачећи овај одломак у емисији „Сведочења“. У разговору са Господом Христом, демони из бесомучног упућују речи:“Шта хоћеш? Зар си дошао пре времена да нас мучиш?“ То значи да они Њега препознају, јер га ословљавају са „Сине Божји“, а постојали су људи који су Га гледали, а нису га препознали или Га нису смели јавно исповедити, указао је отац Александар Панић. Свети Владика Николај и Преподобни Отац Јустин Ћелијски нас уче да је данас, након толико сведочанстава пројаве љубави Божје, нејасно како људи и даље не исповедају име Божје. Господ нас је створио да осећамо и усадио нам срце као спознајни орган, неке су од поука које је ђакон Александар Панић упутио у овонедељном издању „Сведочења“.

Јереј Александар Мандарић: Родитељство значи благослов Божји

До доласка Господа Христа, људи су живели у ужасним условима. Бацани су на муке од стране непријатеља људског рода- ђавола и живот им се могао описати као тама. Одабравши галилејске рибаре за Своје ученике, Господ Христос их чини ловцима људи. Мрежа је метафорички приказ Светог јеванђеља, којим су апостоли почели да лове људе, извлачећи их из дубина греха и пакла и преводе у оазу сигурне вере у Сина Божјег, са чијим доласком долази и пуноћа благодати Божје, рекао је свештеник Александар Мандарић, новопостављени парох друге ваљевске парохије, тумачећи јеванђељски одломак (Мт 4, 18- 23) за предстојећу недељу, у коме су описани сусрети Господа Христа са рибарима крај Галилејског мора. Браћа Симон (Петар) и Андреј и браћа Јаков и Јован одлучују да крену за Христом, те постану Његови ученици. Та одлука наилази на прихватање њихових родитеља, јер су свесни чињенице да смо сви пре свега деца Божја. „Родитељство значи благослов Божји. Родитељи су благословени, јер Богу помажу да децу, чији је долазак на свет Он благословио, одгаје, помогну им да проходају, да проговоре и све оно што чини одрастање“, истакао је свештеник Мандарић, приликом свог првог гостовања у програму Радија Источник. Недавно, отац Александар Мандарић је постао сабрат Храма Васкрсења Христовог и на дужности пароха друге ваљевске парохије наследио протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског заменика Епископа ваљевског Г. Исихија. Редакција Радија Источник му је овом приликом упутила срдачне честитке.

Протонамесник Бранко Чолић: Ко призна Христа, трпеће

Речи Господа Христа једнако су актуелне данас како су биле у тренуцима у којима су изговорене. Тако ће бити док траје свет и век. „Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима“, бележи Свети апостол Матеј у одломку за недељу пред нама (Мт, зачало 38). Било је много људи који су признали Христа,  нису га се одрекли и за Њега су пострадали, јер су били јаки у вери, навео је у тумачењу ове приче протонамесник Бранко Чолић, свештенослужитељ при Храму Покрова Пресвете Богородице и главни и одговорни уредник часописа „Покровски благовесник“.  Заиста, указао је отац Бранко Чолић, како време иде, имајући у виду све што се дешава око нас, уследиће једна велика поларизација и јасно ће се морати рећи да ли смо или нисмо Божји. Онај који буде био Божји, трпеће. „Да ли ће бити бруталног гоњења као у првим вековима хришћанства или перфиднијег као што сада већ натиремо, видећемо. Али, несумњиво да свако ко призна да је Христос истинити Бог и истинити Човек, једини пут, истина и живот, да нема другог бога, да нема спасења мимо Цркве, тај ће трпети“, истакао је протонамесник Бранко Чолић, поткрепивши своје излагање јеванђељским учењем и примерима из животног искуства у овом времену.

Јереј Бранимир Терзић:Христова страдања плаћају цену греха свих људи

У зачалу 41 Светог јеванђеља по Јовану, које ће бити читано у недељи пред нама на празник Цвети, Господ Христос наговештава Своје страдање и смрт – најважније у историји, зато што се тим страдањем и кроз ту смрт спирају греси читавог човечанства. „Он бива рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња, казна беше на Њему нашег мира ради и раном Његовом ми се исцелисмо“, речи су Светог пророка Исаије, које у старозаветно доба наговештавају Христову крсну смрт зарад искупљења људског рода, подсетио је јереј Бранимир Терзић, тумачећи овонедељни јеванђељски одломак у емисији „Сведочења“.

„Христова страдања и смрт плаћају цену греха свих људи, богатих и сиромашних. Зато је важније помазање тела Христовог које чини Марија скупоценим миром, него помоћ сиромасима, коју предлаже Јуда Искариотски. Христовим ранама сви добијамо спасење“, објаснио је отац Бранимир Терзић тренутак из земаљског живота Спаситеља, који је описан у овом одломку.

Јереј Стеван Сировљевић: Треба да ходимо ка Господу малим и стабилним кораком

Господ Христос припрема Своје апостоле, а преко њих и нас данас, да су страдања многа и да не треба да поклекнемо, већ да се боримо да увек будемо уз Господа, једна је од поука јеванђељске приче Недеље глувне (Мк 10, 32- 45), о којој је у емисији „Сведочења“ говорио јереј Стеван Сировљевић, старешина Храма Светог великомученика Пантелејмона у планинском одмаралишту Дивчибаре.

Господње речи, упућене апостолима Јакову и Јовану на молбу да им дозволи да седну са Његове леве и десне стране,  да ће се место у Царству небеском дати „онима којима је припремљено“ односе се пре свега на светитеље и подвижнике. Сви, од апостола до нас данас треба да се трудимо, јер је за све то место припремљено. „Ми само треба да кренемо и да на путу ка Господу ходимо, малим, али стабилним кораком“, истакао је отац Стеван Сировљевић. Љутњу десеторице апостола према Јакову и Јовану, свештеник Сировљевић објаснио је као одраз људске слабости, из које се догоди да се наљутимо на оне које волимо. Љутње се дешавају али, учи нас Господ, морамо то превазилазити и сачувати јединство заједнице. Јеванђељски одломак заокружен је до тада невиђеним парадоксом:“Ко хоће да буде први, нека буде свима слуга…“ Господ је служио апостолима и народу. То су тада, а и данас би били шокантни догађаји, који би се преносили по друштвеним мрежама, указао је дивчибарски парох. Али, управо по узору на Христа треба да живимо и да се на Њега и Свете Божје људе угледамо.

Протонамесник Драган Јаковљевић: Исповедање неверја је сазнање сопствене немоћи

Свето јеванђеље о исцељењу младића у коме је био дух неми (Мк 9, 17- 31) говори нам о маловерју. Најпре то осећање видимо код оца младића, који га исповеда пред Господом Христом, потом код апостола, те напослетку целог људског рода. Господ прекорева Своје ученике, а преко њих и цео народ. „Господ нам заправо говори да наша вера чини чуда. Исцељујући младића, Он показује Својим апостолима и свима који су се затекли у близини колико је вера јака и за шта је све човек способан, али само у присуству Бога“, рекао је протонамесник Драган Јаковљевић, старешина Храма Васкрсења Христовог у свом тумачењу јеванђељског одломка Недеље средопосне. Исповедање неверја је сазнање своје немоћи и свог погрешног живота. То важи за људе још од времена Христовог живота на земљи до данашњих дана, навео је отац Драган Јаковљевић, скренувши пажњу да би људи када дођу на Литургију требало да буду део заједничке молитве за место у Царству Божјем.

Ђакон Владимир Ракић: Одрицање од себе значи побеђивање страсти

Свето јеванђеље Крстопоклоне недеље (Мк 8, 34- 38, 9- 1) говори да Господ Христос никоме ништа не заповеда, већ позива људе да по својој слободној вољи изаберу да ли желе да иду за Њим. Наравно, Господ Христос жели да се сви људи спасу и нуди истински живот. Он све нас позива да будемо Његови ученици, да подражавамо Његов живот и Његова дела, рекао је, између осталог, ђакон Владимир Ракић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог, наставник веронауке у Техничкој школи Ваљево и дуги низ година истакнути појац на богослужењима у Ваљевској епархији.  „Одрицање од себе“, о коме Господ говори у овом одломку, значи побеђивање страсти и замењивање самољубља и угађања себи личним прекоревањем како би, у божанској благодати, остали прави хришћани, који по свом животу и делима личе на Христа, објаснио је ђакон Ракић, тумачећи јеванђељски одломак Крстопоклоне недеље у емисији „Сведочења“.

Протонамесник Живојин Кнежевић: Господ нам прилази на начин који је најбољи за нас саме

У Светом јеванђељу по Јовану (Јн 1, 43-51), које ће бити читано у Недељу православља на Светим Литургијама, описан је сусрет Господа Христа са Његовим првим ученицима поред Галилејског мора, у близини Капернаума, где је Христос боравио већи део Свог живота. Апостол Филип, родом из Витсаиде, одмах одлучује да следи Христа, одушевљен његовом личношћу и срећан што је упознао Месију, Којег су проповедали пророци. Потом се придружује његов пријатељ Натанаил, пореклом из Кане Галилејске, за кога Господ каже:“Ево правог Израиљца у коме нема лукавства“. Господ сваком од нас прилази на начин који је најбољи за нас саме, што видимо на примеру избора апостола, рекао је протонамесник Живојин Кнежевић у свом тумачењу ове приче у емисији „Сведочења“ на Радију Источник.

Јереј Дејан Трипковић: Увек је могуће опростити

Јеванђељски одломак који се чита у Недељу праштања (Мт 6, 14- 21) говори о праштању и  уводи нас у четрдесетодневни Васкршњи пост. Наравно, поред дана поста, да праштамо треба током целе године, јер оно је неодвојиво од хришћанског живота, јер не знамо дан и час када ће Господ доћи, рекао је јереј Дејан Трипковић, парох при Храму Васкрсења Христовог и духовник Казнено- поправног завода Ваљево,  тумачећи ову причу у емисији „Сведочења“ на Радију Источник. „Праштање је најважније на нашем путу ка Богу, јер Господ Христос, када је учио Своје ученике како да се моле Богу, дао им је молитву „Оче наш“- најсавршенију икада, у којој се моли за опроштај грехова. Пред Свету Литургију и причешће неопходно је да опростимо што смо једни другима сагрешили“, истакао је отац Дејан Трипковић. Увек је могуће опростити, чак и у случајевима када су нечији поступци оставили трауме или, пак, материјалне последице по нечији живот, сматра свештеник Трипковић.  Потребно је да опростимо, али не и да заборавимо, јер нас памћење чува од нечег лошег што би се могло поновити. Дакле, памћење, а не злопамћење, поручио је отац Дејан Трипковић, свештенослужитељ при Саборном храму и духовник КПЗ Ваљево.