Протонамесник Филип Јаковљевић: Христос нас увек разуме!

Иако су свакодневно били уз Господа Христа и слушали Његову реч, апостоли нису у потпуности схватали Његову мисију. Зато им Он предочава да ће Га ухапсити, предати незнабошцима, да ће бити осуђен, мучен и убијен, а напослетку васкрснути. И поред тога, они су се саблазнили, јер су у старозаветним пророштвима о месији замишљали земаљског цара, који ће их извести из ропства и донети благостање у оквирима земаљског живота. Како нам говори Свето јеванђеље по Марку, зачало 47, Христос им из превелике љубави најављује шта ће се збити. Видимо да они то не разумеју, већ тек касније, када су се ти догађаји збили, они су се сетили Христових речи, рекао је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског, тумачећи овај одломак у емисији „Сведочења“. Међутим, иако апостоли у том тренутку не разумеју Христа, Он њих у потпуности разуме, као и све нас и у овој јеванђељској причи видимо добар пример да никада не треба да посумњамо да нас Христос Господ разуме, истакао је отац Филип Јаковљевић. „Зато је и дошао на земљу – да узме човечје тело и осети све што и ми. Да не можемо да кажемо да је Бог тамо негде, јесте добар, јесте Творац, али Он не може да разуме нашу муку. Може, јер је Он сву муку, коју човек може да понесе, понео, претрпео исмевање, мучење, страдање и смрт на крсту. Христос нас увек разуме“, једна је од поука овонедељног јеванђељског одломка, које је слушаоцима Радија Источник упутио протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског.

Ђакон Александар Петровић: Код људи са јаком вером исцељење се догађа без иједне речи

Свака љутња Господња је додир љубави, никако није осуда и одбацивање. Прекоревајући Своје ученике, Господ Христос покушава да укаже на то да они немају довољно вере и ово је јеванђеље о вери или невери, рекао је ђакон Александар Петровић, тумачећи Свето јеванђеље по Марку, зачало 40, илити причу о исцељењу младића у коме је дух неми. Осим ученика, Господ укорева и оца младића и све присутне код којих препознаје мањак или одсуство вере. Дакле, немају веру коју препознајемо код крвоточиве жене и њој сличних, код којих се исцељење догађа без иједне речи. Лична вера у Онога од Кога тражимо помоћ је најважнија у процесу исцељења, истакао је ђакон Александар Петровић.

Ђакон Драган Станојевић: Одрекнимо се пале природе и похрлимо ка Христу!

Одрећи се себе зарад тога да будемо са Христом, значи одрећи се греха, илити свих оних слабости које нас ометају да будемо слободни људи и да се потпуно предамо Господу, за шта нас је Он и створио, рекао је ђакон Драган Станојевић, овонедељни гост емисије „Сведочења“ чија је тема било Свето јеванђеље по Марку, зачало 37, познато као прича о Часном Крсту. „Не говори нама Господ Христос да се одрекнемо себе у смислу да не знамо више за себе, већ да се одрекнемо пале природе и својом личношћу хрлимо ка Њему“, истакао је ђакон Станојевић. Свако ко буде узео свој крст и дао живот за Христа, он ће га и сачувати. То су својим примерима показали бројни ранохришћански светитељи, који су задобили своју награду на небесима.  „Данас се не страда као у време прогона хришћана, али постоје други начини на које можемо да пројавимо своју веру, учествујемо у Литургији као икони Царства Божјег“, закључио је ђакон Драган Станојевић.

Ђакон Мија Бојиновић: Нашој вери у сусрет долази Божја милост

Јеванђеље по Марку, зачало 7, илити прича о исцељењу узетог у Капернауму, говори нам о јакој вери четворице пријатеља, који узетог кроз кров куће спуштају пред Господа да га исцели, рекао је ђакон Мија Бојиновић, тумачећи овај одломак у емисији „Сведочења“. „Они су отворили своја срца ка Богу, желећи да по сваку цену помогну свом пријатељу, отворили кров и спустили га пред Господа. Наравно, велика је била вера и тог човека. Ова прича је пример свима нама – да имамо веру, да положимо све наде у Бога и будемо ту једни за друге“, истакао је ђакон Мија Бојиновић. „Нашој вери у сусрет долази Божја милост. Управо у сарадњи Бога и човека десило се чудо исцељења, о чему нам сведочи ова прича“, закључио је он.

Ђакон Александар Панић:Господ зна наша срца

Љубав Божја је немерљива. Он силази на земљу да би нас спасао, јер ми нисмо способни да се уздигнемо. Када је сишао, појављују се људи, потоњи Његови ученици, које Он позива да учествују у спасењу света. Свети апостоли Андреј и брат му Петар су пошли већ за Господом, када Он среће Филипа, који Га препознаје, рекао је ђакон Александар Панић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог, тумачећи Свето јеванђеље по Јовану, зачало 5, које говори о сусрету Господа Христа са апостолима Филипом и Натанаилом. „Нашли смо онога за кога писа Мојсеј и пророци – Исуса, сина Јосифова из Назарета“, изговара Филип том приликом. Они су били први ученици који су у лику Христа препознали Господа. Истина, насупрот Филиповом апсолутном поверењу, Натанаил је у почетку мало опрезан, будући да је неповерљив према Назарећанима. Филип му на то каже:“Дођи и види!“ Он је спознао вером Господа и не мора ништа да каже. Приликом сусрета са Христом, Он у њему препознаје човека чистог срца, правог човека, у чијем се срцу види да нема лукавства. Господ тако данас види и наша срца, истакао је ђакон Александар Панић. Он је подсетио на поуке почившег Патријарха Павла које нам говоре „да будемо мудри као змије, а безазлени као голубови“ какви су били бројни светитељи Цркве Божје.

Ђакон Момчило Димитријевић: Човекова природа је подвижничка

Свето јеванђеље по Матеју зачало 17 говори нам о значају праштања (6, 14- 21) и даје упутства како да држимо Часни пост коме идемо у сусрет. Последња степеница наше припреме за Часни пост јесте праштање. Јеванђељски стихови нам овде јасно казују да ако не опростимо једни другима сагрешења, неће ни Господ опростити нама. „Господ нам не наређује силом Своје власти да праштамо, већ нам оставља на слободу да ли да то чинимо.  Оставља нам да поступамо по слободној вољи и својој савести. Када ми то чинимо драговољно, то има већу вредност“, рекао је ђакон Момчило Димитријевић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог и секретар Црквеног суда Епархије ваљевске. Уколико ми не опростимо, неће ни нама други људи на земљи, а ни Господ. Треба да се трудимо да опраштамо, да не враћамо увреду за увреду, зло за зло, да ближњем помогнемо да се очисти од греха, како би нас Господ настанио међу анђелима. „Постом се чистимо од страсти и човекова природа је подвижничка“, истакао је ђакон Момчило Димитријевић, тумачећи овонедељни јеванђељски одломак у емисији „Сведочења“.

Протонамесник Бранко Чолић: Не треба одбити никог ко дође да тражи помоћ!

Чињењем дела милосрђа испуњавамо своје дужности према Богу и не би требало да обраћамо пажњу шта ће онај коме смо учинили са тим урадити. Много је људи око нас којима је помоћ потребна. Има и оних којима, по мерилима овог света, помоћ не треба јер су здрави и способни за рад. Али, колико човек треба да понизи икону Божју у себи и тражи милостињу, иако би могао сам да обезбеди за себе и своју породицу оно што је потребно? Отац Јустин је говорио да не треба одбити никога ко дође да тражи помоћ. Дати му новца колико му је потребно да се врати из манастира у град и нешто да једе. Дакле, увек треба дати онолико колико можемо, да имамо осећај за ближњег. На то нас позива Господ Христос, рекао је протонамесник Бранко Чолић, тумачећи Свето јеванђеље по Матеју, зачало 106, илити причу о Страшном суду у којој је описан тренутак доласка Господа Христа у слави и раздвајање оних који су завредели Царство Божје од оних који ће отићи у огањ вечни.

Протонамесник Дарко Ђурђевић: Чињење греха рађа глад

Овонедељно издање емисије „Сведочења“ обрађује Свето јеванђеље по Луки, зачало 79, илити добро познату „Причу о блудном сину“. Причу, коју су многи теолози сматрали темељем Светог јеванђеља. Ова прича би требало да буде доживљена као универзална, намењена свим људима у свим временима. Отуда нам писац не даје имена, нити било какве ближе податке о њеним  актерима, рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски. Ова прича отвара низ тема и на једном примеру нам објашњава шта је грех, шта покајање и шта је и колико је велика љубав Божја. То је нарочито важно да разумемо у данима припреме за почетак Часног поста. Млађи брат тражи да се одвоји од оца и старијег брата. То је метафорички приказ тежње човека да се одвоји од Бога (отац) и људи (брат) и врло често сагрешење према Богу  неодвојиво је од сагрешења према човеку, а наше добро се састоји у томе да живимо у љубави и према Богу и човеку. Свети Василије Велики говори да нас сваки грех удаљава од Бога, а чињење добрих дела приближава Богу. Грешник, иако обитава у греху, није задовољан и осетиће глад као блудни син, те доживети покајање и вратити се у наручје оцу, који је све време очекивао његов повратак, указао је отац Дарко Ђурђевић. Старији син негодује, јер себе ставља као меру доброте, а очево мерило је шире и у његовом дому има места за оба сина, једна је од низа сјајних поука које је отац Дарко Ђурђевић упутио слушаоцима Радија Источник, тумачећи можда најизазовнију причу из Светог јеванђеља.

Презвитер Далибор Чкојић: Господ тражи смерност од свих нас!

Обраћање Богу у храму митара и фарисеја описано у Светом јеванђељу по Луки, зачало 89, говори нам о два профила човека, два начина сагледавања себе и односа према другима. Свести о своме греху, покајања и стицања милости Божје, с једне стране, односно дивљењу себи, самоуверености, самољубљу из чега проистиче обраћање Богу, које за резултат нема оправданост код Бога. Цариник, иако припадник презреног сталежа, увиђа своју грешност и на коленима моли за опроштај. Његова скрушена молитва стоји насупрот својеврсном хвалисању фарисеја и зато он одлази оправдан, јер Бог прима његову молитву у Својој милости. Његова смерност, нарочито у молитви, се тражи од сваког хришћанина, рекао је, поред осталог, свештеник Далибор Чкојић, свештенослужитељ при Храму Светог Георгија и секретар Епархијског одбора за веронауку, тумачећи овај јеванђељски одељак у емисији „Сведочења“. У другом делу излагања, отац Далибор Чкојић упознао је слушаоце Радија Источник са житијама Светог Теодора Стратилата и Светог Саве Другог, које ће наша Света Црква прославити у недељи пред нама.

Протојереј- ставрофор Драгомир Јовановић: Свако чудо Господа Христа има за циљ пројаву љубави Божје

Свако чудо које је Господ Христос учинио имало је првенствено свој духовни циљ, који се састојао у томе да људи виде присуство Божје, моћ Божју и љубав Божју. Исцељење слепог Вартимеја прочуло се међу народом и вероватно утицало на цариника Закхеја да му се отвори духовни вид, будући да су цариници сматрани грешним и нечистим људима, јер су глобили народ порезима. У грешном Закхеју пробудио се човек Закхеј, који је појурио свом силом да види Христа, рекао је протојереј – ставрофор Драгомир Јовановић, тумачећи Свето јеванђеље по Луки, зачало 94, илити причу о царинику Закхеју. Господ Христос је више пута рекао да је у овај свет дошао због грешника, јер здрав човек не тражи лекара. Зато је проводио време са грешницима. Зато је ушао у дом грешног Закхеја и он је постао много већи праведник од свих који су се чудили Господњем уласку у његов дом, једна је од поука јеванђељске приче, која је била тема овонедељног издања „Сведочења“.