Протонамесник Саша Максимовић: Ако се огрешимо о неког, лек је покајање

Народу Божјем било је потребно исцељење од греха, будући да је грех био присутан у њему још од сагрешења прародитеља. Исцељење је дошло кроз Господа Христа, кроз Његову добровољну жртву на крсту, рекао је протонамесник Саша Максимовић, архијерејски намесник други ваљевски, тумачећи овонедељни јеванђељски одломак (Јн 3, 13- 17) у емисији „Сведочења“ на Радију Источник. Ако нас змија наведе на грех и ако се о другога огрешимо, лек за то је покајање, односно, истиче протонамесник Максимовић, да се суочимо са нашим братом о кога смо се огрешили. Опроштај греха није могућ само ако га пред свештеником исповедимо и затражимо опроштај од Бога, већ је неопходно да се суочимо са оним о кога смо се огрешили и добијемо и од њега опроштај.

Ђакон Александар Панић: Господ има стрпљења према гресима људским

Прича о злим виноградарима (Мт 21, 33- 43), коју Господ Христос казује Својим ученицима, сликовит је приказ овоземаљског света и Бога који је у њему домаћин. Господ назива Израиљ (изабрани народ) виноградом Својим, плот око винограда представља закон који је изабрани народ делио од околних многобожачких народа. Пивница означава обећање Спаситеља, којим је народ гасио жеђ у тешкоћама овог живота, а кула стари жртвени храм- праобраз Цркве Христове. Речи „и отиде Бог“ значи да Бог одлази након што је дао све, устројио и увео у поредак, дао све дарове које људи могу да искористе за спасење, објаснио је ђакон Александар Панић у свом тумачењу јеванђељског одломка о злим виноградарима. Свети Владика Николај напомиње да реч „отиде“ можемо разумети и као Божје стрпљење према гресима људским, отиде да би нам дао прилику да се покајемо указао је ђакон Панић.

Протонамесник Дарко Ђурђевић: Сећање је постојање

Свето јеванђеље по Матеју о стицању Царства небеског (Мт 19, 16- 30) даје нам основна упутства уоквирена кроз Божје заповести учило је и људе ондашњег времена, али и кроз векове до данас шта би требало да чинимо ради задобијања Царства небеског. Младић, са којим Господ разговара, тражи и „нешто више“, будући да је од учитеља тог доба штошта слушао. „Људи се и данас труде да оставе траг о свом постојању, плашећи се најстрашније ствари на свету, а то је смрт, а више од тога заборав. Људска култура почива и расте на основу човекове потребе да остави печат у овом свету. И у хришћанском свету, заборав је највећа претња. Зато је суштински важна молитва разбојника на крсту који Господа моли да га помене у Царству, јер је сећање заправо постојање“, рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, у једној од низа поука које је подарио слушаоцима Радија Источник, тумачећи овај јеванђељски одломак.

Јереј Дејан Трипковић: До праштања се стиже покајањем

Кроз причу о цару и слугама, коју бележи Свети јеванђелист Матеј (Мт 18, 23-35), Господ Христос нас поучава праштању, неопходном за наше спасење, али и квалитетан живот на земљи. „Да би се дошло до праштања, мора да почне од покајања. Човек мора пожелети да мења себе, да се покаје… Кад човек стекне свест о својој несавршености и својим страстима и греховима, избаци зло из себе, лакше ће опростити другом човеку“, рекао је свештеник Дејан Трипковић у свом тумачењу ове јеванђељске приче којом, како је оценио, почиње „азбука спасења“.

Целокупно учење Господа Христа своди се на праштање и измирење човека са Богом, собом и са другим човеком, истакао је отац Дејан Трипковић.

Јереј Величко Илић: Важно је да живимо по истинама вере

Шаљући Своје ученике међу људе да шире реч Божју, Господ Христос им даје власт да лече сваку болест и сваку немоћ. Апостоли су ту власт користили и радовали се. Међутим, Господ им је увек скретао пажњу да се не радују „зато што им се духови покоравају“, већ зато што су им имена написана на небесима. У јеванђељском одломку о исцељењу месечара (Мт 17, 14- 23) видимо да ђаво није послушао апостоле и нису могли помоћи дечаку због сопственог маловерства, маловерства његовог оца и апсолутног неверства фарисеја и књижевника, који су посматрали догађај. Господ изгони демоне из младића, а претходно прекорева апостоле за маловерје. „Две су болести људског рода: безверје и разврат, јер човек је биће умно и телесно. Већина људи би желела да осети неку благодат, а да не уложи нимало труда да би је задобила“, указао је јереј Величко Илић у свом тумачењу јеванђељског одломка за недељу пред нама. За наше спасење важно је да осећамо припадност и живимо по истинама вере. Када човек сва своја надања усмери ка Човекољупцу Исусу Христу, никада се неће осећати усамљено и разочарано“, истакао је свештеник Илић.

Протонамесник Дарко Ђурђевић: Усмеримо сву пажњу ка Господу!

Христов ход по води, описан у Светом јеванђељу по Матеју, зачалу 59, показује да Он има власт над природом. Једино је Он изнад природе као њен створитељ, власник и владар. Зато се и збивају догађаји стишавања буре и ходања по мору- да би нам предочили да Господ може то да чини кад пожели и сматра да је потребно, објаснио је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, тумачећи овај јеванђељски одломак у емисији „Сведочења“. Поступак апостола Петра, који креће према Господу, симболично приказује радост сусретања. Господ ходи ка нама, али и ми треба да кренемо ка Њему, не би ли прекратили пут до сусрета. Баш онако како чинимо када с неким драгим треба да се нађемо па му кренемо у сусрет и нађемо се на пола пута, указао је отац Дарко Ђурђевић. Овај драматичан догађај одиграва се на лађи. Слика лађе је слика Цркве. „Ми данас имамо лађу у којој стојимо, имамо буре и имамо Христа, Који је ту да нас избави од искушења… Данас је најважније да обратимо пажњу на то да Свети апостол Петар, када је кренуо ка Христу, је ходио по води. Видевши јак ветар, уплашио се и почео да тоне, јер је своје мисли усмерио ка околностима које га окружују. Када ми у свом животу више пажње посветимо тешкоћама и проблемима, него Господу, такође ћемо почети да тонемо. Ниједан људски напредак, откриће или подвиг не би били могући, када би протагонисти више обраћали пажњу на тешкоће, него на циљ и на Господа“, истакао је протонамесник Дарко Ђурђевић, закључивши да наша пажња треба сваког тренутка да буде усмерена ка Христу.

Протојереј- ставрофор Милинко Јовић о изгону злих духова

И старозаветни и новозаветни људи су призвани да следе Господа. Многи, међу њима и ученици Христови, каткад су показивали маловерје. Због тога је Господ Христос долазио у земље незнабожачке и разним чудима настојао да порази маловерје. О томе говори и  Свето јеванђеље по Матеју зачало 28 о изгону злих духова из људи у крдо свиња.  „Демони добро знају да ће, кад Господ други пут дође, сатана бити свезан и бачен у бездан, тамо где ће бити плач и шкргут зуба. И ту ће завршити сви који њима буду служили. Док се то не догоди, они покушавају да створе што више зла на земљи“, објаснио је протојереј – ставрофор Милинко Јовић, тумачећи овај јеванђељски одломак у емисији „Сведочења“.

Протонамесник Бранко Чолић: Биће нам онако како верујемо

У Светом јеванђељу о исцељењу капетановог слуге (Мт 8, 5-13) примећујемо да није наведено име човека (капетана) који се сусреће са Господом Христом попут Јаирове кћери, жене Хананејке, фарисеја и цариника, милостивог Самарјанина и других „безимених“ актера јеванђељских прича. Симболика тога огледа се у могућности, датој сваком човеку, да се идентификује са оним што је описано у јеванђељу. „Оно што је за нас битно јесте не да нас људи памте по нечему, јер свака људска слава је краткотрајна, већ да нас Господ памти. Дакле, овог капетана зна Бог и дао му је што сваком човеку треба- место у Царству небеском“, рекао је протонамесник Бранко Чолић, тумачећи овај јеванђељски одломак.

Господ Христос изражава жељу да исцели капетановог слугу, иако се капетан сматрао недостојним да Га дочека у свом дому. Јеванђелист није записао његово име, јер је желео да покаже шта човек својом вером може да учини. „Ако тражиш исцељење, каква ти је вера тако ће ти бити“, подсетио је отац Бранко Чолић на речи Преподобног Оца Јустина о смислу ове приче. „Све ће бити онако како верујемо, а очигледно је да је капетан имао велику веру“, закључио је он.

Ђакон Драган Станојевић о позиву Господњем галилејским рибарима: Господ се јавља људима који раде!

У Светом јеванђељу по Матеју, зачалу 9, описан је сусрет Господа Христа са рибарима из Галилеје, које Он позива да Га следе и, уместо ловци рибе, постају ловци људи. „Професија рибара подразумева страст за уловом, а њихова мрежа симбол је речи којом се људи придобијају за проповедање вере. Господ бира рибаре зато што су они имали ту потребу да нешто задобијају, не само за себе, већ и за своје породице и друштва у ком су се налазили“, објаснио је ђакон Драган Станојевић, свештенослужитељ при Храму Покрова Пресвете Богородице и наставник веронауке у Ваљевској гимназији и Основној школи „Владика Николај Велимировић“. Рибари постају апостоли- посланици који су извршавали реч Божју, придобијајући друге људе који су наставили да раде за заједницу- Цркву Божју. Као што видимо из овог одломка, Господ се јавља људима који раде. Не јавља се некоме ко је у доколици, ко се досађује. Јако је важно да људи раде, јер нас нечастиви лако запоседне ако не радимо ништа. Јавља се браћи, јер на тај начин симболично наглашава значај породице“, истакао је ђакон Драган Станојевић.

Протонамесник Филип Јаковљевић: Првосвештеничка молитва показује велику Спаситељеву љубав према ученицима и свим вернима

У Светом јеванђељу по Јовану (17, 1-13) описан је тренутак обраћања Господа Исуса Христа Оцу на небесима у коме тражи да га прослави „славом коју имаде пре него што свет постаде“. Ово јеванђеље садржи Првосвештеничку молитву Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. „Када се Христос обраћа Богу Оцу, Он говори о Себи, Својим ученицима и свима верујућима. Ова Спаситељева молитва је опширнија од свију које је Господ на земљи учинио. Када видимо у каквим судбоносним околностима је Господ Христос изговара, њен значај је утолико већи. Наиме, изговара је пред ученицима током ноћи, како би им показао да последње време Свог боравка на земљи посвећује благовољењу и умилостивљењу Оца небеског. Ова молитва показује не само силу, него и велику Спаситељеву љубав према ученицима и свим вернима“, рекао је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског Г. Исихија, тумачећи јеванђељски одломак у коме је садржана Првосвештеничка молитва Господа Христа.

Иако је знао да Му се ближи час страдања, Господ Христос и у тим последњим тренуцима живота на земљи носи искупитељску улогу, будући да у молитви мисли на све људе. Такође, указао је отац Филип Јаковљевић, подижући очи ка небу, Спаситељ нам указује да се увек треба молити Богу за све потребе.