Згрченост у библијским текстовима може се односити на телесну, деформитет леђа код човека, али и на ону духовну, оличену у запоседнутости човека нечистим силама. Када говоримо о жени, чију згрченост описује Свети јеванђелист Лука (13, 10- 17) у одломку за недељу пред нама, ради се и о једној и другој згрчености, указао је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског Г. Исихија у емисији „Сведочења“.  Господ Христос исцељује уневољену жену, што изазива негодовање фарисеја, будући да то чини у дан суботњи- седми у недељи, дан весеља и одмора према јеврејском учењу, када се у храмовима чита Тора и потом свечано обедује. Старешине синагоге су поштовале закон и њих Христов чин саблажњава. Њихово држање је невероватно висок степен поштовања закона, али тај формализам им одузима могућност да виде живог Христа поред себе. Такве појаве уочљиве су и у данашњем времену, указао је отац Филип Јаковљевић. У нашој црквеној заједници, догађа се да људи долазе на Литургију да прате пропусте и грешке оних који су на њој сабрани, а сврха доласка на Литургију је да се сусрећемо са Христом. Та духовна болест, која је била присутна у синагоги крај Самог Христа, када људи нису користили прилику да се напоје вером крај Извора, већ гледали слово на папиру, присутна је и данас. „Шта би било да су у оном времену постојале друштвене мреже, феномен 21. века? Како би се ширили коментари и питања:“Како је Он дошао да мења наш поредак? Куда би све то могло да одведе?“, запитао је протонамесник Јаковљевић. Позивајући људе да прихвате то мишљење, они који то чине, не виде Христа поред себе, баш као што фарисеји у синагоги нису видели у тренутку исцељења згрчене жене. Изгледа да је човеку лакше да по форми устројава свој духовни живот, а не да се замисли над личношћу Христовом“, једна је од бројних поука, које је отац Филип Јаковљевић упутио тумачећи овај новозаветни текст.

У причи о богаташу и убогом Лазару (Лк 16, 19-31) писац не спомиње име богаташа, што се може објаснити да су имена немилосрдних људи недостојна Божјег спомена. Насупрот томе, имена праведника написана су на небу у књизи живота. Сиромах Лазар је поменут по имену, јер је на њему била посебна сила Божја. У својој духовној борби извојевао је блиставу победу, никога није осуђивао, није завидео, нити роптао, већ је у дуготрпљењу подносио све своје невоље, рекао је ђакон Владимир Ракић, тумачећи овај јеванђељски одломак у емисији „Сведочења“. Будући везан за овоземаљска блага, богаташ је изгубио вечни живот, док Лазар заслужује блаженство у Царству небеском, те је узор нама у нашем хришћанском животу.

Свето јеванђеље по Матеју, зачало 105, у сликама нам говори о талантима, илити даровима које Господ даје људима, чије умножавање је, с једне стране, благодарје Творцу, а с друге чињење добара које нас води загрљају Божјем у Царству небеском. Не добијају сви људи исти број таланата, јер Бог је створио неједнакост још од стварања анђела, који имају своју хијерархију. Исто важи и за створени материјални свет. Али, ту неједнакост код хришћана не би требало гледати као нешто лоше, радовати јој се, а не бунити против ње.  Бог ју је створио, а Бог је љубав, а и људски живот није ружан због одсуства једнакости, него због одсуства љубави, рекао је јереј Далибор Чкојић, секретар Епархијског одбора за веронауку, у свом тумачењу јеванђељске приче о талантима. Бог је створио неједнакост, дајући је нама да ми кроз љубав покажемо да је она заправо блаженство људима, једна је од поука које је отац Далибор Чкојић упутио у емисији „Сведочења“.

Прича о злим виноградарима (Мт 21, 33- 43), коју Господ Христос казује Својим ученицима, сликовит је приказ овоземаљског света и Бога који је у њему домаћин. Господ назива Израиљ (изабрани народ) виноградом Својим, плот око винограда представља закон који је изабрани народ делио од околних многобожачких народа. Пивница означава обећање Спаситеља, којим је народ гасио жеђ у тешкоћама овог живота, а кула стари жртвени храм- праобраз Цркве Христове. Речи „и отиде Бог“ значи да Бог одлази након што је дао све, устројио и увео у поредак, дао све дарове које људи могу да искористе за спасење, објаснио је ђакон Александар Панић у свом тумачењу јеванђељског одломка о злим виноградарима. Свети Владика Николај напомиње да реч „отиде“ можемо разумети и као Божје стрпљење према гресима људским, отиде да би нам дао прилику да се покајемо указао је ђакон Панић.