Христов ход по води, описан у Светом јеванђељу по Матеју, зачалу 59, показује да Он има власт над природом. Једино је Он изнад природе као њен створитељ, власник и владар. Зато се и збивају догађаји стишавања буре и ходања по мору- да би нам предочили да Господ може то да чини кад пожели и сматра да је потребно, објаснио је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, тумачећи овај јеванђељски одломак у емисији „Сведочења“. Поступак апостола Петра, који креће према Господу, симболично приказује радост сусретања. Господ ходи ка нама, али и ми треба да кренемо ка Њему, не би ли прекратили пут до сусрета. Баш онако како чинимо када с неким драгим треба да се нађемо па му кренемо у сусрет и нађемо се на пола пута, указао је отац Дарко Ђурђевић. Овај драматичан догађај одиграва се на лађи. Слика лађе је слика Цркве. „Ми данас имамо лађу у којој стојимо, имамо буре и имамо Христа, Који је ту да нас избави од искушења… Данас је најважније да обратимо пажњу на то да Свети апостол Петар, када је кренуо ка Христу, је ходио по води. Видевши јак ветар, уплашио се и почео да тоне, јер је своје мисли усмерио ка околностима које га окружују. Када ми у свом животу више пажње посветимо тешкоћама и проблемима, него Господу, такође ћемо почети да тонемо. Ниједан људски напредак, откриће или подвиг не би били могући, када би протагонисти више обраћали пажњу на тешкоће, него на циљ и на Господа“, истакао је протонамесник Дарко Ђурђевић, закључивши да наша пажња треба сваког тренутка да буде усмерена ка Христу.

У Светом јеванђељу о исцељењу капетановог слуге (Мт 8, 5-13) примећујемо да није наведено име човека (капетана) који се сусреће са Господом Христом попут Јаирове кћери, жене Хананејке, фарисеја и цариника, милостивог Самарјанина и других „безимених“ актера јеванђељских прича. Симболика тога огледа се у могућности, датој сваком човеку, да се идентификује са оним што је описано у јеванђељу. „Оно што је за нас битно јесте не да нас људи памте по нечему, јер свака људска слава је краткотрајна, већ да нас Господ памти. Дакле, овог капетана зна Бог и дао му је што сваком човеку треба- место у Царству небеском“, рекао је протонамесник Бранко Чолић, тумачећи овај јеванђељски одломак.

Господ Христос изражава жељу да исцели капетановог слугу, иако се капетан сматрао недостојним да Га дочека у свом дому. Јеванђелист није записао његово име, јер је желео да покаже шта човек својом вером може да учини. „Ако тражиш исцељење, каква ти је вера тако ће ти бити“, подсетио је отац Бранко Чолић на речи Преподобног Оца Јустина о смислу ове приче. „Све ће бити онако како верујемо, а очигледно је да је капетан имао велику веру“, закључио је он.

У Светом јеванђељу по Јовану (17, 1-13) описан је тренутак обраћања Господа Исуса Христа Оцу на небесима у коме тражи да га прослави „славом коју имаде пре него што свет постаде“. Ово јеванђеље садржи Првосвештеничку молитву Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. „Када се Христос обраћа Богу Оцу, Он говори о Себи, Својим ученицима и свима верујућима. Ова Спаситељева молитва је опширнија од свију које је Господ на земљи учинио. Када видимо у каквим судбоносним околностима је Господ Христос изговара, њен значај је утолико већи. Наиме, изговара је пред ученицима током ноћи, како би им показао да последње време Свог боравка на земљи посвећује благовољењу и умилостивљењу Оца небеског. Ова молитва показује не само силу, него и велику Спаситељеву љубав према ученицима и свим вернима“, рекао је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског Г. Исихија, тумачећи јеванђељски одломак у коме је садржана Првосвештеничка молитва Господа Христа.

Иако је знао да Му се ближи час страдања, Господ Христос и у тим последњим тренуцима живота на земљи носи искупитељску улогу, будући да у молитви мисли на све људе. Такође, указао је отац Филип Јаковљевић, подижући очи ка небу, Спаситељ нам указује да се увек треба молити Богу за све потребе.

У Недељу Самарјанке на Светим Литургијама чита се прича о жени Самарјанки(Јн 4, 5-42) у којој је описан сусрет Господа Христа са њом, у коме Он личним примером показује како би требало да се односимо према људима који су другачији од нас. Наиме, Јудеји су Самарјане доживљавали као идолопоклонике и нечисте људе. Међутим, Месија долази из рода јудејског за све људе и овај поступак Господа Христа говори да је дошао да спасе све, рекао је протонамесник Драган Јаковљевић, тумачећи овај јеванђељски одломак. „Када бисмо разговор Господа Христа пребацили у ово време, могли би да створимо слику нашег односа према иновернима. У јеванђељу нам Господ говори како би требало- да са њима попричамо, јер спасење није резервисано само за нас, већ за све народе“, истакао је протонамесник Драган Јаковљевић.