Свети апостол и јеванђелист Лука у причи о богатом човеку (Лк 12, 16- 21) бележи поуку Господа Христа о похлепи као душепогубном људском пориву. Јунак приче има блага, новац, злато, жито и штошта још материјалног, што је стекао током живота. То га, указао је јереј Бранимир Терзић, не чини лошим, већ похлепа која га тера да се и даље богати. „У заслепљености богатством, он не види голог, коме треба хаљина, ни гладног, коме треба хлеба, и убогог, коме треба новца“. Према тумачењу ранохришћанског оца Цркве Светог Василија Великог, богатом човеку Бог је дао блага да се спасава помажући ближње, баш како је сиромашном дао да се спасава кроз трпљење. Богати се могу спасити ако не заборављају потребите, а сиромашни ако трпљењем и без роптања подносе недаће са којима се суочавају, истакао је отац Бранимир Терзић. Потрошачки начин размишљања, који одликује богаташа из јеванђељског одломка, уочавамо и у данашњем времену. Тачније, објаснио је он, тога је увек било, само су се променила богатства- од некадашњих бројних стада стоке, дошли смо до пуних банковних рачуна, сефова, аутомобила, модерне гардеробе… Али, карактер похлепе није се променио, већ се променила потреба човека да спасе душу, која је највреднија у животу. Тело може да ужива у свему пропадљивом, док боголика душа има наду у живот вечни по љубави Божјој, једна је од поука које је у најновијем издању емисије „Сведочења“ упутио јереј Бранимир Терзић.

Јевреји су Хананејце сматрали народом који није знао за правог Бога, сматрали су их недостојним свог присуства, а штавише законом није била дозвољена никаква, чак ни трговинска сарадња, са њима.  Приликом сусрета са женом Хананејком, описаном у Светом јеванђељу по Матеју (15, 21- 28), Господ Христос на неки начин показује однос јевреја према људима из Ханана („није добро узети хлеб од деце и бацити псима“), али уз жељу да подстакне њену веру и својим апостолима и сарадницима покаже колико је важна вера. Жена је носила велику бол због ђавоимане кћери, али пројављује невероватну смиреност и Господ је одмах награђује. „Господ је хтео да подстакне ту веру, ради свих нас који ћемо живети после. Она је пример како треба сви да се опходимо према Господу. Ако нешто искрено и са љубављу тражимо, Господ ће нам и дати“, рекао је протонамесник Невен Лукић, старешина Храма Преноса моштију Светог Оца Николаја у Рабровици, у свом тумачењу јеванђељске приче о жени Хананејки. „Та жена је била незнабожац, чула је за Месију и обратила Му се као неком ко јој може помоћи. Дакле, показала је веру какву нису имали припадници изабраног народа и добила је исцељење. То можемо да видимо и у нашим светињама- да исцељења добијају иноверни управо зато што светитељима приступају са јаком вером“, истакао је отац Невен Лукић.

Народу Божјем било је потребно исцељење од греха, будући да је грех био присутан у њему још од сагрешења прародитеља. Исцељење је дошло кроз Господа Христа, кроз Његову добровољну жртву на крсту, рекао је протонамесник Саша Максимовић, архијерејски намесник други ваљевски, тумачећи овонедељни јеванђељски одломак (Јн 3, 13- 17) у емисији „Сведочења“ на Радију Источник. Ако нас змија наведе на грех и ако се о другога огрешимо, лек за то је покајање, односно, истиче протонамесник Максимовић, да се суочимо са нашим братом о кога смо се огрешили. Опроштај греха није могућ само ако га пред свештеником исповедимо и затражимо опроштај од Бога, већ је неопходно да се суочимо са оним о кога смо се огрешили и добијемо и од њега опроштај.

Свето јеванђеље по Матеју о стицању Царства небеског (Мт 19, 16- 30) даје нам основна упутства уоквирена кроз Божје заповести учило је и људе ондашњег времена, али и кроз векове до данас шта би требало да чинимо ради задобијања Царства небеског. Младић, са којим Господ разговара, тражи и „нешто више“, будући да је од учитеља тог доба штошта слушао. „Људи се и данас труде да оставе траг о свом постојању, плашећи се најстрашније ствари на свету, а то је смрт, а више од тога заборав. Људска култура почива и расте на основу човекове потребе да остави печат у овом свету. И у хришћанском свету, заборав је највећа претња. Зато је суштински важна молитва разбојника на крсту који Господа моли да га помене у Царству, јер је сећање заправо постојање“, рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, у једној од низа поука које је подарио слушаоцима Радија Источник, тумачећи овај јеванђељски одломак.