Слушај радио
100,2 МHz

Слушај радио
100,2 МHz

100,2 MHz

Др Данило Михајловић – Твој пут ка Христу је посебан

Facebook
LinkedIn
Email

Шта мислиш, да ли Бог промишља о сваком човеку кога је створио? Да ли за сваког има неки план? Да ли “има времена” да пази и на тебе сваког дана и да ли поред свих људи има посебан однос према теби?

Још у Старом Завету се Бог јавио пророку Јеремији и одговорио је на ова питања:

“(И рече пророк Јеремија:) Дође ми реч Господња говорећи: Пре него што те створих у утроби знах те, и пре него што си изашао из утробе посветио сам те” (Књига пророка Јеремије 1, 5). Да, пре него што си се и зачео у материци Бог је баш тебе знао и као брижни родитељ пажљиво промишљао о теби и твом животу. Зато Господ Христос и каже “зар не знате да вам је и свака длака на глави избројана, не бојте се” (Јеванђеље по Луки 12, 7). Бог ти поручује: “Непрестано бринем о теби и знам и сваку длаку на твојој глави, јер си ми битан”.
Бог у Kojer верује Православна Црква je заједница Три Личности, Света Тројица, који остварује јединствене и непоновљиве односе са сваким човеком.
И тако премудро се Бог открива човеку као Тројичан: Оца можемо спознати само кроз однос са његовим Сином (Христом), који се Духом Светим усељава у наше срце када га молитвом тражимо.
И тај процес спознаје и сједињења са Богом је код сваког посебан и непоновљив, јер је Богу свака личност коју је створио посебно битна и призива је у однос који је непоновљив: „Никада не треба да поредимо себе са било којом другом личношћу. Свако од нас, ма колико мали био, велики jе пред Вечним Богом. Бог са сваким људским постојањем остварује срдачан и јединствен однос”, каже св. старац Софроније и наставља “и зато, не треба се ослањати на понављање искустава светога Силуана, Исака Сирина, Симеона Новог Богослова, Григорија Паламе или Серафима Саровског. У духовном животу не постоји тачно и истоветно понављање, већ просто аналогија у духу, у интензитету који претпоставља изрека: Држи ум свој у аду и не очајавај (буди свестан својих промашаја и не губи наду)”.
Зар то није предивно?! Позван си не да будеш копија која имитира, него оригинал који се не понавља. Да, од светих отаца учимо се том путу, али не глумећи њихове животе, него поучавајући се начинима на које су остваривали јединствен однос са Христом.
Колико год дивно и истинито звучале ове речи мудрог старца св. Софронија Сахарова, тешко је поверовати у њих. “Ја Богу битан и са мном жели посебан однос?! Како када знам колико сам грешан и погрешан?! Како би Бог са мном оваквим хтео однос када нисам никоме од људи довољно битан?”
Ако желиш неком да постанеш пријатељ, ваше пријатељство, ваш однос, је оно што ће те временом учинити његовим пријатељем и променити твоје мане у врлине, јер ти пријатељ почиње много да значи и не желиш да га повредиш својим манама. Тако је и у односу са Христом који те назива пријатељем својим: “Зовем вас пријатељима својим” (Јеванђеље по Јовану 15, 15).
Ако желиш Богу да будеш близак, твоје поверење њему да си му битан иако то тренутно не видиш, јесте оно што те може привести у његов загрљај. У том загрљају он ти не ускраћује слободу, не жели да тепоседује, него те грли тако да оставља твојим рукама простор да загрлиш и ти њега ако желиш…
Не фокусирај се на Николин строги пост, Маринино редовно читање молитвеног правила, Сашино смирење које немаш… Посвети своју пажњу ономе што можеш принети Христу овде и сада, данас. То твоје што осећаш да можеш да му пружиш давајући другима (праштање, љубав, састрадавање са другима, способност да видиш туђу бол, лепоту душе, било шта…), то је баш оно што ће твој и Његов однос чинити посебним.
Чувај се да се не пореди се са другима у свом односу са Христом…
Пореди себе у свом срцу са самим Христом: Колико си му сличан у данашњем дану? Да станеш пред Оца, да ли би Он у теби видео лик свога Сина (Христа) по коме те је створио? Не пореди се са другим људима, јер тебе Бог не пореди са њима… него позива да се поредиш са Христом (Сином његовим), јер зна да му можеш бити што сличнији. Што више поредимо себе са Христом, чију љубав осетимо у нашем срцу, више схватамо колико смо далеко од Њега… иако је Његова љубав у нама. И то рађа радосну тугу. Сузе покајања које ослобађају од грча нездраве кривице, љубоморе, зависти…
И не заборави, љубомора и завист су само последица твог недовољног поверења Богу да си му довољно битан да са тобом жели посебан однос, јединствен и непоновљив однос. И то не тек тамо у некој далекој будућности “када будеш био довољно добар”, него овде и сада… већ данас.

https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D0%BF%D1%83%D1%82-%D0%BA%D0%B0-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%83-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%B0%D0%BD-r26918/