У Пиреју је живела једна стара жена, света душа. Њено једино дете је кренуло путем монаштва, посветило се Богу! Она је прихватила тај догађај, славећи Бога за част коју је учинио њеном детету и њој самој, иако је остала сама. Штавише, није била доброг здравља, имала је астму, која ју је веома мучила и често је била близу смрти.
Провела је неколико година са овом борбом. Некада давно Бог је, наградивши њену веру и приврженост Њему, дао дозволу и на тренутак су се отвориле очи њене душе и она је добила привилегију да види Анђела Чувара своје душе! Његова светлост и божанска сладост испунила су најпобожнију старицу неземаљском радошћу. Тада је својим очима видела да у стварности никада није била сама. Наставила је да се моли са још већом вером и још већим жаром.
Међутим, болест се временом проширила, и на крају се, нејака, сломила, проливши многе сузе у свом болу! У овом тешком тренутку, поново се појавио њен свети анђео, насмејан, спреман да је ојача. Али, старица га претекне и рече му с болом:
– Анђеле мој свети, моли Господа да ме узме! Не могу више!
А он јој с љубављу, али одлучно одговори:
– Треба још мало да се стрпиш, старице. И ја сам толике године трпео, седећи крај тебе, лишен радости Небеске! Учини и ти мало више!
Када је чула ове речи, била је затечена и рекла је својој души:
– Нека буде воља Господња!
Свети анђео је након тога престао да се јавља, али његова појава и његове речи оставиле старици неизмерни мир и божанску утеху. (Ову чињеницу је поверила свом сину монаху, када је једном сишао са Свете Горе да је посети.)
Заиста, колику љубав имају Свети Анђели према човеку! Осим тога, сам Господ је рекао да када се грешник покаје и ступи на пут спасења, на небу је радост, и од Светих и од Анђела…
Из књиге: „Поруке са неба“
приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)