Док се месије множе у данашње време, под маскама личности, идеологија, политика или религија*, видимо свет који се ваља у блату које је сам створио. И питамо се: „У шта да верујем?“ „Где да положим наду?“ „Шта могу да очекујем?“
Дакле, да ли су Христ, Његово Јеванђеље и Његово дело застарели?
Ново доба (New age) би тврдило да живимо у ери за коју је Христос старо доба.
Али упркос интензивној критици којој је хришћанство било и наставља да буде подвргнуто, јеванђелска порука остаје непремостиво моћна за људе данас, који толико тога желе и због свега су разочарани.
Месија кога славимо Божићем је Исус, људска личност. Бог преузима обличје сваке људске личности и учествује у болу, мукама и искушењу које је судбина свих нас. Он је Бог који није измишљен, него је опипљив у историји и стварности. Он није Бог који је производ људског ума, већ Онај који га превазилази и чак шокира. Две хиљаде година од Рођења и ниједно људско достигнуће, ниједна атеистичка пропаганда, ниједна верска традиција нису успели да искорене или ублаже љубав која је била оваплоћена у личности Исуса Христа. То је љубав која лечи сав људски бол и одговара на сваку људску потрагу за оним што је истинито и вредно.
Празник Божића је отварање ка живој, оваплоћеној љубави, љубави коју Христос у изобиљу даје и која је људима данас толико потребна.