Протојереј Бранко Чолић: Свети Јован Крститељ

Нема дана током године, а да га Црква није посветила неком од људи који су постигли светост. Светитељи и светост често се сматрају нечим што је везано за нека давна времена, када су на земљи живели неки надљуди, који су били без икакве мане, створења не од овог света, без немоћи, страха и свега оног што одликује човека, а уз све то и времена су била боља када је све било поштеније и чистије. Међутим, ако се само мало загребе по историји Цркве и погледа у зборнике канона, може се видети да је човек одувек био и остаје човек, слаб и немоћан да сам победи себе, своје афекте и искушења која му доноси живот. Да није тако, зар би Црква донела толики број одредби (канона) који санкционишу разне негативне појаве међу хришћанима? Опет, многе је Бог прославио светошћу…
.
Пажљивим посматрањем јасно ће свако закључити да Црква своје свете прославља онога дана када су се преселили у вечност, другим речима- онда када су се упокојили. Изузетак представља Свети Јован Пророк, Претеча и Крститељ Господњи, јер уз његово упокојење славимо и зачеће, рођење, налажење његове чесне главе и његов главни празник Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан, који се слави другог дана Богојављења. Разлог за овакав положај Светог Јована треба треба тражити у његовом изузетном значају у Историји Спасења. Божијим Промислом, он је био тај који је припремао народ за долазак Месије, крштавао га крштењем покајања и на крају крстио је самог Спаситеља.
Сам Свети Јован је био веома несвакидашња личност и као такав изазивао је велико поштовање својих савременика. Обучен у одећу од камиље длаке и опасан кожним појасом, дуге браде и косе, позивао је све на покајање и крштавао их у Јордану. Време пре него што ће доћи да позива на покајање, провео је у Јорданској пустињи у строгом подвигу и молитви, хранећи се само биљем и никада не окусивши алкохола у свом животу. Он је био последњи пророк Старог Завета кога су најављивали старозавени пророци (Малах. 3, 1), али и први новозаветни пророк који „припрема пут Господњи“ (Мк. 1, 3). Највећу похвалу о Светом Јовану је изрекао сам Спаситељ рекавши: „Заиста вам кажем: Међу рођенима од жена није се појавио већи од Јована Крститеља“(Мт. 11, 11). Ово се, наравно, не односи на самога Господа Христа јер је он био Богочовек.
Свети Јован је дубоко био свестан стања у којем су били његови сународници. Римско ропство је било много лакше и мање погубно од оног ропства у којем се налазила не само Јудеја, већ читаво човечанство. То је било ропство најстрашнијем господару – греху. Тај страшни господар се тако чврсто укорењивао у својим слугама да их је потпуно измењивао, од смерних стварао је горде, од кротких – немирне, и најстрашније, од боголиких – ђаволике. Свети Јован, знајући Ко долази за њим, да долази Онај којем се он у утроби матере своје обрадовао, Онај који отвара врата Царства Небеског, почео да припрема људе за долазак Спаситеља.
Као старозаветни пророци пре њега, заузео је бескомпромисан став према лицемерју и формализму укорењеном посебно у властодржцима свог народа, јер управо они који су требали да буду пример народу, одводили су га у пропаст и ропство греха. Особине које су га красиле биле су доследност и чврстина у у служењу Богу и испуњавању Његових заповести, истинољубље јер је истину увек и свуда говорио, једноставност, непосредност и искреност у односу са другима, и велика храброст да издржи до краја сва искушења и претње, макар по цену свога живота.
Свети Јован је дошао да сведочи Истину, својом речју да припреми свет за долазак Истине и све што га карактерише везано је за Спаситеља. Без Христа коме би он био Пророк, Претеча и Крститељ? Без Христа био би усамљени револуционар, чије речи иако истините и јаке, не би имале много одјека у историји, без Христа он не би био СВЕТ!
И даље Јован говори: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско“ (Мт. 3,2), покајте се и опростиће се сваки грех, и добити милост од Онога који долази и отвара врата Царства небеског. Одреците се свог самољубља, у којем је корен сваког греха, и спознајте величину и неисцрпност милости и љубави Божије.