Нема на земљи ниједног човека који не би искусио невоље. Рађа се мали човек, и он се већ стално плаши да ће изгубити маму и тату. Расте, налази другарицу, супругу, и стално се боји да ће је изгубити. Роди нам се дете, а заједно с њим се рађа и страх: да се не разболи, да га не изгубимо. Затим губимо родитеље, а онда и своје здравље. И током целог живота нас прогања страх да ћемо и сами једног дана умрети. Цео наш живот се састоји од страхова који су врло објективни. Није могуће да се у животу ништа не изгуби, и глуп је човек који стално убеђује себе да је све добро. Земаљски живот је увек повезан са тешкоћама. Свакога дана уместо радости може доћи велики бол. Не треба да се припремамо за земаљски рај. Рај је могућ само на небу. А на земљи – само делимично, јер кад прихватимо Божији сценарио, биће нам лако чак и да трпимо, и не само лако, већ и радосно. Један човек ме је питао у Грузији: „Како да поднесем несрећу? Како да је издржим?“ Кажем: „Знате, Црква нема увек рецепт за то да вас избави од невоље. Не дешава се увек да дођете у храм, мало отплачете, пожалите се – и ваша ситуација се исправи, поправи се набоље. Врло често не можемо да променимо оно што се десило. Али постоји средство, не за то да се избегну невоље и бол, већ да се једноставно посвете Богу. Трпите ради Христа, своје трпљење и своје ношење крста посветите Христу, Богу, и биће вам боље. Врло је тешко, неиздрживо, ако човек трпи бесмислено. А ви своју невољу, свој бол и тескобу подарите Христу и реците: „Господе, прихватам то ради Тебе. Немам излаз, мораћу да поднесем, да издржим, и зато своје трпљење посвеђујем Теби, нека то буде ради Тебе.“ И постаће вам лакше. И појавиће се смисао.“