Слушај радио
100,2 МHz

Слушај радио
100,2 МHz

100,2 MHz

протонамесник Слободан Алексић-Завет Светог Владике Николаја

Facebook
LinkedIn
Email

Жичо, црвена Жичо наша, зар ти ниси преживела са народом српским народну судбу кроз 700 година? Ко ће боље од тебе посведочити деци светосавској пут којим треба да иду? Опомиње нас и подсећа наш нови Златоусти-Свети Владика Николај, у овим данима и годинама када смо прославили 800 година самосталности Српске Православне Цркве, и многе друге јубилеје обавеза је наша да се сетимо завета Светога Саве, завета Светог кнеза Лазара али и завета и порука Светог Николаја не тако давно изречених у којима он каже да се непрекидна линија српске историје у последњих 800 година може изразити са две речи: СЛУЖБА ХРИСТУ. И заиста у овом периоду српски народ је био истински ТЕОДУЛ, тј.Божији слуга или ХРИСТОДУЛ, тј.Христов слуга. Ово је Николајева порука и Николајев завет који је оставио свима нама светосавцима, да будемо ТЕОДУЛИ.

Веран слуга је веран домаћин, ко је веран у маломе веран је и у великоме. Свети Сава је био веран слуга у Светој Гори па веран и домаћин у Хиландару, веран слуга Господњи Србији, па и веран домаћин српском роду, најбољи Србин слуга и домаћин што га је забележила српска историја. Савршени домаћин као савршени слуга то је пример и завет Светог Саве српском роду о чему сведоче и безбројне народне приче и легенде о њему. Он је био најближи Христу Господу, слуга домаћин и домаћин слуга је истински Теодул. Теодулија је цео његов живот, Теодулија-најјаснији пример и најречитији аманет његов своме роду коме је оставио. Савин пример и аманет је било здраво семе бачено на плодну земљу те кроз све векове до данас доноси богату жетву Богу за Царство Небеско. А његов пример и аманет се може изрећи једном речју-Теодулија или служба Богу, подсећа нас  Свети Владика у својој књизи Српски народ као Теодул.

Завет је драговољна обавеза. Завет представља два заветодавца, једнога који даје и другога који прима. Заветодавац који се обавезује давати, јесте сам Бог; заветодавац пак који се обавезује испунити све услове примања, јесте човек. Црква познаје Два Завета-Стари и Нови и неко може поставити питање има ли места Трећем Завету? Владика Николај каже да је то сањарија и празан говор, који скрива безумље и злобу. Јер ако би потребан био Трећи Завет, он би морао бити савршенији од Другога, према томе и потврђен и запечаћен неком крвљу драгоценијом од крви Јединородног Сина Божијега. А зар је могуће и замислити неку крв и неку жртву драгоценију од оне Сина Божијега? И најзад, какву би већу обавезу могао човек примити на себе него што је већ примио у Новом Завету, то јест да из љубави према Богу преда себе свецелог на вољу и у руке Оцу свом небесном? Јасно је, дакле, да о Трећем Завету могу сањати само они који су испуњени безумљем и злобом. А погледајте, како и апостол каже за Други или Нови Завет, да је он ЗАВЕТ ВЕЧНИ (Јевр. 13, 20).

Свети Владика Николај говори о једном и једином вечном и најважнијем завету-Светосавском завету да Срби буду Теодули, да служе Господу да слушају Цркву једну свету и саборну и тако буду на путу Светог Саве. Његова молитва Господу је његов својеврстан завет остављен српском роду, а та молитва гласи : Дај Боже да се Срби сложе, обоже и умноже! Слога је стање коју стварамо  и у којој нам је завет спасења доступнији јер у таквом стању можемо и могу нам помоћи наши ближњи. Слогу стварамо ако будемо добри домаћини и добре слуге као Свети Сава.Слога је пример послушности  Цркви као и жртве и љубави према ближњем.Неслога је камен спотицања спасења нас као и људи око нас, а гордост је често тај камен. Свети Владика је видео да је слога и јединство српског народа око Цркве Христове очувао душу српског народа и у рату и у миру и видео је тај камен спотицања нејединства и неслоге после Другог Светског рата када су се Срби почели делити. У те дане Свети Владика је звонио и трубио порукама своме роду и у Америци и у Отаџбини желећи да их врати на сетосавски пут: Сети се, Србине, увреда које си ти нанео делима и језиком – нарочито необузданим језиком – браћи својој и заборави њихове увреде према теби. Само тако добићеш похвалу од твог страдалног народа и благослов Божији. Сети се, Србине, славе и обазривости твога народа у прошлости давној и недавној, па заборави твоје заслуге и не очекуј награду од савременика. Садашњост је судија прошлости, а будућност садашњости.

Обожење је Теодулија, живот у Христу и по Христу.  Будите свети каже нам Господ. Светост је дар Божији човеку, Бог је свети по својој суштини а човек је свет причешћем к Богу каже један наш хришћански писац. Свети су се осветили и очистили, и оправдали и умили благодарећи близини Господњој и савезу са Њим. У слози и обожењу човек умножава и добра и таланте које му је Господ дао. У Теодулији и човек и народ добијају благослов Божији напретка и у духовном и материјалном.

Поред овог јединог и вечног завета-Теодулије, Свети Владика је нама оставио још један завет, свој лични завет српском роду да опет буде у својој земљи и да и почива у своме Лелићу. Тај дат нам завет смо испунили 1991. године када су његове свете мошти пренете из Америке у родни му Лелић. Чекали смо од 1956. године да испунимо овај Владикин завет и жељу коју је оставио српском роду али браћо и сестре не чекајмо ни дана ни часа ни трена да послушамо онај први и најважнији завет Светог Владике да будемо Теодули- да ходимо путем Светог Саве и да хитамо ка Господу.

Своје завете, своју молитву, своју љубав ка Богу и човеку, како је то он својим златним устима знао, опевао нам је кроз песму коју нам је оставио и послао пред крај свог живота из Америке.

Света Жичо, Студенице Бела
и Лелићу, моје дивно село,
роде српски и Србијо цела
туђа земља држи ми опело!

О Јавору а и Медведнику,
Дрино бистра и ти Колубаро,
стојте своме роду на бранику
да очува Светосавље старо!

О Науме с Охридског језера,
кога видет више нећу,
знаш најбоље да је српска вера
победила зло и несрећу!

Мој Опленцу, слободарски Храму,
у сред срца лепе Шумадије,
не остави отаџбину саму
у вртлогу нове тираније!

Браћо моја, Жички калуђери,
појте песму и Сави и Богу,
јер је само љубав према вери
сачувала наш народ и слогу!

Ја сам с тобом роде српски цели,
више сада него за живота,
буди стрпљив, дан ће да забели,
то нам каже Христова Голгота!