Капела Светог Симеона Мироточивог при Манастиру Боговађa, једина светиња у Епархији ваљевској посвећена родоначелнику светородне лозе Немањића, прославила је славу у среду 26. фебруара литургијским сабрањем које је предводио Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије. Беседећи о Христовим речима упућеним људима да се одрекну себе и крену за Њим, ваљевски архијереј је истакао да је Стефан Немања тако чинио, да је био свестан покварености и греховности света, да се трудио да га поправи колико је умео и могао, а да је, када је завршио све послове на земљи, примио монашки постриг – знајући да је једино и право истинско спасење у Господу. По освећењу славских дарова, Владика је честитао славу сестринству, истакавши да прослављамо владара у потпуности предатог Богу, али је и рекао да само преображавајући себе, можемо да учествујемо у преображају друштва.
„Поред изграђивања српске државе и постављања темеља за утврђивање Цркве и добијање аутономије, Свети Симеон се удостојио да по жељи свог срца буде служитељ Божји, смирени монах, да би се потом придружио свом сину (Светом Сави) у манастиру који ће њих двојица изградити Пресветој Богородици – у Хиландару“, рекао је у литургијској проповеди Епископ Исихије, нагласивши да овај свет не лежи у злу по својој природи, већ због човекове греховности. „Отпавши од послушања Господу Богу, човек је своју људску природу оскврнио, учинио ју је трулежном и смртном“, упозорио је Владика, додавши да је Стефан Немања био свестан покварености света, те да се, вођен јеванђељем, трудио да га поправи. „Тако је и човек позван и одговоран да у овом свету изграђује бар делић раја и да се труди да свет буде у богодоличном поретку. То је Немања и чинио, знајући да је наше истинско спасење у Господу“, подвукао је ваљевски архијереј. Владика Исихије је у наставку празничне проповеди говорио о дирљивом односу оца и сина, Симеона и Растка, пожелевши да њих двојица буду наша водиља, да сви заједно сачувамо свој живот, изгубивши га за свет, а сачувавши га за Господа.
По завршетку Литургије, освештани су славски дарови, а Владика Исихије је честитао славу сестринству манастира, истакавши да славимо владара у потпуности предатог Богу. „Он нам даје пример како данас треба да се влада и како да се руководи манастиром, организацијом, инстистуцијом, градом“, нагласио је Епископ Исихије, посветивши затим пажњу послушању, које подразумева ослушкивање ближњег и пружање помоћи сваком ко је у невољи. Господ ће нам и судити према томе да ли смо и коме помогли. „Не тражи се да све у држави буде савршено па да ми будемо поданици, већ да свако на свом плану чини савршенство колико је могуће, а тек онда да захтева нешто. Ми у Цркви не препознајемо буне и незадовољства, већ препознајемо труд на покајању и труд на преображају читаве заједнице. Преображавајући себе, ја учествујем у преображају друштва“, рекао је Епископ Исихије, који се потом осврнуо на предстојећи Васкршњи пост, најважнији посни период у години, за који каже да је „као десетак који посвећујемо Господу“. Сестринство манастира је и овога пута угостило све који су дошли да прославе Светог Симеона.
Преподобни Јустин је можда и најзаслужнији што је капела у Боговађи посвећена Светом Симеону. Често је тамо служио и с обзиром да је Свети Георгије, коме је посвећена манастирска црква, и небески заштитник Немањића, помислио да би било лепо да капела носи име великог жупана. Његову замисао остварио је блажене успомене Епископ Милутин, који је светињу освештао 2017. године.