У навечерје Отаца, на празник Свете мученице Јулијане и Светог Петра Кијевског, обитељ Mанастира Лелић умножена је примањем монашког пострига браће Горана Андрејића, родом из Обреновца, и Београђанина Мирослава Станковића, који су као искушеници у лелићкој светињи провели више од пет година. Након вечерњег богослужења, којим је началствовао архимандрит Михаило (Биковић), старешина Манастира Јовања, монашењу их је привео старешина Манастира Лелић, игуман Георгије (Мићић), потврдивши њихову спремност за прибројавање братству. Чин пострига обавио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије. У част двају новопострижених, Владика Исихије је подсетио на узвишеност црноризачког служења у Цркви, које подразумева одрицање од свега овоземаљског и остајање човека самог са својим срцем и својим унутрашњим човеком, те приношење молитава за сав свет.
– Монаштво није ништа друго до Света тајна љубави. Као што знамо од Светих Отаца да су анђели узор за монахе, анђеоски живот је живот коме теже монаси- живот чистог прослављања Бога и служења њему ради спасења свих, тако су и монаси узор верном народу који живи у свету, али крштењем није од овог света. Господ премудро устројава да имамо ту чету подвижника и бораца Христових, који стоје у првим редовима и пробијају пут за све нас. То је огромна одговорност, али и огроман дар Божји- поучио је Владика Исихије о значају и циљевима монашког служења у Цркви, које се вековима сматра управо њеном највећом снагом.
– Није монаштво друга врста вере и није вера неке више сорте, већ је само за оне који имају тај призив- прилика да се мало више потруде, него они ван манастира, и да строже према себи, а попустљивије према другима, схватају оно чему нас Господ учи кроз Његова блаженства и бројне заповести- казао је Владика Исихије.
Примивши монашки завет, сабрат Горан је добио име Спиридон, док је Мирослав постао Пајсије. Дакле, реч је о именима великих Отаца Цркве, чијем молитвеном заступништву притичу бројни верници из нашег народа.
