Господ Христос у нама побеђује све што не можемо ми
– Тешко је сетити се догађаја који је са таквом пажњом примљен међу Ваљевцима као што је то трибина „Хришћанство у савременом свету“ и монодрама „Речи о Свечовеку“, које је у Музичкој школи произнео угледни драмски уметник Небојша Дугалић на позив Црквене општине при Храму Васкрсења Христовог, а са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија-
Своје казивање скромно је назвао „дељењем искуства“. Не предавањем, јер намера му није да се чини мудријим, већ само да принесе дело љубави Богу и ближњем. И као не много људи данас, Небојша Дугалић у томе је успео. Дубоко проживљеног верског искуства, као хришћанин 21. века, мишљења је да су данашња времена једнако тешка и за верујуће и неверујуће. Убрзана су и затрована којечиме, те човек нема времена да постави суштински важна питања о животу и да ли нас чека нешто боље и веће од овог што сад живимо. „Како“, запитао је Небојша Дугалић, „да сагледамо другог, ако не сагледамо себе?“ Одговор на то питање треба потражити у чињеници да је човек створен за Царство Божје, за загрљај Христов и да овај свет воли љубављу Божјом. Човек је, истакао је Дугалић, биће коме је Бог указао несагледиво већу част и поверење- да приноси Господу Христу, Који је пострадао за све нас. За хришћане је време увек било тешко, посебно у прва три века, када су била страшна гоњења, и хришћанство је преживело захваљујући људима који су остали хришћани. То говори да не можемо тражити изговор у времену за питања која себи треба да поставимо. Наша неснађеност произлази из шизофреног односа према вери, јер славимо славу, повремено одемо на Литургију и учинимо понеко милосрдно дело, а онда живимо ван тога, стварајући расцеп у себи.
– Имамо недовољну свест о томе да је сваки наш удах- разговор са Богом. Сваки покрет, додир је прилика да нешто принесемо Богу. Иста рука може да удари или да помилује. Исте очи могу да гледају са благошћу и љубављу, али и са презиром и злобом. Од нас зависи којим ћемо додиром додиривати и којим погледом гледати. Господ Христос, као један од три лица Свете Тројице, нас је толико заволео да узима наше тело и прима све грехе човечанства, а нама је тешко само своју греховност да носимо! Кад не би било Христа, не бисмо знали шта са својим греховима. Али, има Га и Он је Тај Који у нама може да победи све што не можемо ми- део је сјајног излагања Небојше Дугалића.
Када је реч о побеђивању сопствене немоћи, то се, мишљења је истакнути драмски уметник, постиже тако што је човек Божјој свемоћи поверава. Само тако се може заволети свет љубављу Христовом, која је себе потврдила на крсту. Волети љубављу Христовом значи бити будан за Бога и другог, те отворен свим чулима, свестан да је Господ увек и свуда присутан, закључио је Небојша Дугалић.
У другом делу вечери, Небојша Дугалић је извео монодраму „Речи о Свечовеку“ према тексту Светог Владике Николаја, одушевши бројне Ваљевце својим глумачким умећем, које га већ три деценије чини једним од највећих на „даскама“ и филмском платну у Србији.
Ј. Ј.