Молитвено и свечано, у суботу 4. јула, у Забрежју прослављена је храмовна слава – Преподобна мати Анастасија Српска, мајка првог српског архиепископа Светога Саве.
Свету Литургију служило је свештенство архијерејског намесништва посавског, уз молитвено учешће великог броја верника, који су се сабрали да заједно прославе небеску заштитницу овог светог храма.
Након прочитаног јеванђелског зачала о мудрим и неразумним девојкама, беседио је архијерејски намесник посавски, протонамесник Александар Вучај. Осврнувши се на јеванђелску поруку, истакао је да су мудре девојке образац хришћанског живота – живота у вери, врлини и непрестаној духовној будности, са упаљеним светиљкама које симболизују благодат Духа Светога.
У наставку беседе отац Александар нагласио је да је Преподобна мати Анастасија једна од најсветлијих личности благородне лозе Немањића, жена која је својим животом сведочила веру, љубав, милосрђе и доброту. Као мајка Светога Саве, својој деци је пренела управо оно најдрагоценије – живу веру и љубав према Христу, из које је израстао највећи духовни плод српског народа.
Посебно је истакао да су Свети Немањићи темељ духовног идентитета нашег народа и да храм посвећен Преподобној мати Анастасији представља велики благослов за Забрежје и читав обреновачки крај. Позвао је вернике да, по угледу на светитељку чији спомен славимо, у својим животима негују врлине вере, праштања, милосрђа и љубави, како би и сами били сведоци Царства Божијег већ овде и сада.
По завршетку Свете Литургије и ломљења славског колача, присутнима се обратио старешина храма, јереј Милан Нинковић, који је заблагодарио свештенству, верном народу, добротворима и свима који својим трудом, молитвом и прилозима учествују у изградњи храма.
У свом обраћању са посебном благодарношћу подсетио је на двојицу људи који су дали значајан допринос почетку изградње овог светог храма, а које је Господ позвао у вечност – протојереја Милана Мијаиловића и члана грађевинског одбора Горана Ђерића.
Позвао је присутне да их се сећају у својим молитвама, верујући да њихов труд и љубав према Цркви остају трајно уграђени у темеље овог светог здања.
Прослава храмовне славе настављена је заједничким славским сабрањем, у радости и благодарности Господу и Преподобној мати Анастасији, небеској заштитници храма у изградњи.
