Како је Свети Николај Српски желео да реформише српске богословије, инсистирајући на ширем образовању свештеника, али и зашто је сматрао да световне школе морају да имају у себи духовни корен, било је речи на четвртом Симпосиону у славу и част Лелићког Златоуста који је Епархија ваљевска на челу са Његовим Преосвештенством Епископом ваљевским г. Исихијем организовала 18. октобра 2025. године у Вишем јавном тужилаштву у Ваљеву. Као и претходних година, и ове су гостовала четири предавача, дискутовало се после предавања, а награђени су и ученици средњих школа који су учествовали на конкурсу „У част Српског Златоуста“.
Симпосион је отворио Епископ Исихије, домаћин сабрања, који је пожелео добродошлицу учесницима и посетиоцима, а затим направио кратак осврт на безвремено дело Светог Николаја.
Уводно предавање одржао је ђакон др Ивица Чаировић, ванредни професор на Православном богословском факултету у Београду на тему: „Историјски контекст мисионарске делатности Светог Николаја Лелићког“.
Предавач прве сесије био је и протођакон Радомир Врућинић, ректор Богословије Светог Саве у Београду. „Свети Владика Николај Жички – обновитељ црквене просвете“ – тема је његовог излагања.
У поподневној сесији, први предавач је био протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого, декан ПБФ-а Свети Василије Острошки у Фочи, који је излагао на тему: „Млади Николај и стара богословија – о циљу и начину богословског образовања“.
Протођакон др Драган Радић, ванредни професор ПБФ-а у Београду, последњи предавач на овогодишњем симпосиону, говорио је на тему: „Парабола о милостивом Самарјанину у егзегези Владике Николаја Велимировића.
Предавања су била подељена у две сесије, након сваке је била дискусија, а модератор је и овога пута био протојереј Бранко Чолић. На скупу су и додељене награде најбољим средњошколцима, учесницима литерарног конкурса „У част српског златоуста“. Симпосион се традиционално завршава литургијским сабрањем у недељу 19. октобра у Манастиру Лелић.