Славимо Бога, били богати или сиромашни!
– Оно што овде чинимо, то ће нас водити у живот вечни, зато и живот вечни већ јесте овде, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на литургијском сабрању у светињи у средишту Тамнаве, које је предводио уз саслуживање епархијских свештенослужитеља и појање певнице и Хора “Богородица Тројеручица” под управом Дуње Капларевић-
Данашња јеванђељска перикопа о богаташу и убогом Лазару (Лк 16, 19- 31) подсећа на живот вечни, који нас очекује по завршетку живота на земљи, а на који смо, као и на суд који ће одредити место нашег пребивања, склони да заборавимо услед препуштања овоземаљским задовољствима, навео је Епископ Исихије. Метафорички приказ провалије писца јеванђеља упозорава да нема преласка “из пакла у наручје Авраамово” и то, истакао је проповедник, не зависи од хира Божјег или Авраама као Божјег представника, већ од нас и нашег стања, које постижемо у овом животу.
– Оно што овде чинимо, то ће нас водити у живот вечни, зато и живот вечни већ јесте овде. Тако једино исправно ми у Цркви видимо да се Царство, у коме се налазимо на Светој Литургији, у наш живот увлачи кроз Цркву. Кроз крштење у то улазимо и, уз наш подвиг и благодат Божју, ми чистимо себе од “старог човека”, који је укорењен у нама, и пуштамо светлост да постанемо препорођени. Та мера колико смо препорођени је наше учешће у животу оног века, а Света Литургија је заправо Царство- објаснио је Владика Исихије хришћанску задатост и, с друге стране, лични избор који води или не води њеном испуњавању. О томе сведоче примери богаташа, који је живео у раскоши и завршио у паклу, и Лазара напаћеног у немаштини, који одлази у наручје Авраама.
Појашњавајући параболу, Владика Исихије је указао да су богаташ и Лазар раздвојени провалијом, али могу да виде један другог. Такође, у одломку није наведено да је богаташа материјално богатство одвело у пакао, а сиромаштво Лазара у рај. Оповргнуто је само јеврејско изједначавање благослова са добрима овог света, укорењено у људској природи.
– Господ каже:”Где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше”. Оно што сматрамо за добро у то ћемо да уложимо своје снаге и своје срце. Господ оповргава то да су материјална блаженства једнака блаженству истинитом, али и то да је сиромаштво само по себи невоља, да упропашћава човека и значи одсуство благодати. И Авраам је био богаташ и показује да није богатство то што нас одваја од Бога, већ то да се ми вежемо за богатство и да му предамо своје срце- скренуо је пажњу Владика Исихије на однос какав би човек требало да има према материјалним добрима, уколико му је стало до благодати Божје. Однос, какав је имао праотац Авраам на ког је Господ излио благодат, јер се Њиме богатио.
– Лазар је имао мрвице материјалног богатства, али је са благодарношћу и у смирењу трпео своје муке. Није негодовао, није роптао и био зао, иако у сиромаштву може да се буде зао и да се удаљи од Бога. Баш као што у богатству може да се приближава Богу, уколико се живи благочестиво и богатство троши у славу Божју. Учи нас Господ да, били богати или сиромашни и презирани, заједно славимо Бога и за све што добијемо од Њега будемо благодарни. Зато се и служи Евхаристија, благодарење- поучио је ваљевски архијереј о богаћењу које има трајање у вечности, залогу блаженства човека.
На крају Свете Литургије, Владика Исихије је упознао сабране са житијем Светог мученика Нестора, којег данас прослављамо, а који је био помоћник јуче празнованом Светом великомученику Димитрију. Закључујући поучно слово, он је истакао да нема везе са задобијањем истинске хране за живот вечни да ли се налазимо за богаташком трпезом или испод ногу богаташа, чекајући мрвице, јер истинска храна је Свето причешће и оно је доступно сваком ко поверује у Бога. Такође, свако може да крене путем покајања, путем подвига и иде ка једењу хране вечног живота, што нам показује Свети Нестор, уз врлину послушања свом старешини.
– И ми треба да се више учимо кротости и послушању, а мање да ударамо песницом о сто и тражимо своја права, да се делимо по неким секундарним темама. Ко се за које мишљење политичко или друштвено определи, нека се определи, али да то никад не буде на унижење брата као што је богати унизио убогог ближњег. Ако то учинимо, онда смо изгубили све што нам овај живот нуди. Не смемо да понижавамо ближњег, јер то је противно нашој природи и ономе што Бог од нас хоће, а то је да љубимо једни друге- закључио је Владика Исихије подсећањем на најважније призвање човека, пребивање у заједници љубави са ближњима, од ког се не смемо удаљити уколико желимо да у миру живимо на земљи, а у Царству небеском задобијемо вечну радост.
Ј. Ј.
