На празник Свете великомученице Марине, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије је служио Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Георгија победоносца у Осладићу у част славе Православне народне хришћанске заједнице, која мисионари при овој подгорској светињи.
У празничној проповеди, Епископ Исихије је провео окупљене кроз последње земаљске дане Господа Христа, протекле у мукама, које је дуготрпељиво и смирено ради нашег спасења издржао, допустио да буде разапет и Својом смрћу сатре смрт и да васкрсење свим људима, како Својим савременицима, тако и свима који су живели пре и који ће живети после Њега. Тиме је, навео је Владика Исихије, Господ показао да онај ко жели да живи по јеванђељу да ће се супротставити свету и свет њему, јер свет је презрео Спаситеља, а потом Његове ученике, епископе, свештенике и све следбенике кроз векове.
- Свет, не прихвативши благу вест Господа, није могао да живи са јеванђељем, већ је стално кидисао на све оне који су живели хришћански. Прва поколења завршавала у мучењима и смрти само зато што живе по речи Божјој. То је остало у читавој историји Цркве, а тако је и данас. Ми, који смо овде, можемо да кажемо да не доживљавамо таква страдања, али свако ко се труди да живи хришћански, имаће противљења од света- објаснио је ваљевски архипастир давно дато упозорење Спаситеља на непријатељство које ће свет испољавати према свима који прихвате и живе реч Божју.
Говорећи о страдању, он је истакао да морамо да прихватимо да страдамо и због себе, да се тиме чистимо од својих грехова, али и због људи који не знају Христа. Пример страдања за Христа из првих хришћанских поколења јесте Света великомученица Марина, чији је пример трпљења мука за Христа надахнуо многе да приме хришћанску веру и сами се удостоје мученичке кончине. Осврнувши се на житије Свете Марине, девојчице из многобожачке породице из Антиохије, која се са 12 година крстила упркос родитељском противљењу, а потом непоколебљиво исповедала своју веру и пострадала, Владика Исихије је указао да је Света Марина једна од оних који су својим животом и крвљу посведочили Христа Господа и чија је жртва створила нове генерације његових следбеника.
- Крв мученичка је била семе које је Цркву сејало и Црква је расла невероватном брзином против свих размишљања овог света, свих препрека и непријатељстава. Прва генерација хришћана била је она која је од неуких рибара примила хришћанство. Апостоли су на надљудски начин ишли по целом, тада познатом свету и благодаћу Духа Светог проповедали. Појава мученика је Цркву утврђивала својом крвљу и страдањем и својим уподобљавањем Господу – рекао је Владика Исихије.
Када је реч о садашњем времену, указао је проповедник, не постоји страдање попут оног којем су били изложени хришћани прва три века, али имамо страдање од људи који нас не разумеју и противе се Богу, унижавају нас, осуђују и критикују.
- Страдају хришћани због Христа на Косову и Метохији и другим земљама ван наше мајке Србије, на Блиском Истоку, у Африци… Страдају од незнабожаца и противника наше Цркве. Морамо да имамо то у виду и да на себе примимо крст Христов и то страдање. Да, надахнути мученицима, и сами будемо спремни да страдамо, да се не колебамо, већ да будемо чврсти и постојани у вери- истакао је Владика Исихије.
Поучавајући о данима смутних времена, Владика Исихије је скренуо пажњу да се не сме бити острашћен, нити упадати у сукобе са онима који другачије мисле, већ увек пројављивати хришћанску љубав, и живећи у подвигу у Цркви, делити мир са ближњима у овом свету.
Након Свете Литургије, Владика Исихије је преломио славски колач са овогодишњим домаћином Иваном Томићем, члановима братства и свим учесницима молитвене свечаности. Честитајући празник, Владика Исихије је свима пожелео благослов Божји и да не допустимо да нас слабости овог света удаље од Господа.
- Није важно за Цркву колико има људи (на богослужењу), али је важно за сваког да буде у том броју и да се молимо за оне који уопште не иду, да им Господ да да увиде шта је живот, весеље и радост у Господу- закључио је Владика Исихије своје обраћање верном народу у Осладићу.
Ј. Ј.
