„Покајање није једна одлука којом постајемо други људи, већ процес којим читав наш духовни живот трба да траје и који је најплодоноснији“, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на Светој Архијерејској Литургији, коју је служио у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља и појање Црквеног хора “Свети Јоаким и Ана” под управом др Габријеле Вучај.
Данашњи јеванђељски одломак (Мт 8, 28- 34; 9, 1) приказује страхоту ђавоиманости, којом су била погођена двојица Гадаринаца, односно утицај демона, илити анђела отпалих од Господа, јер су своју слободу изопачили, одабравши да себе стављају испред других и Самог Бога, појаснио је Владика Исихије последице отпадања од Творца бестелесних сила, које постоје у вечности као зло. Насупрот њима, указао је проповедник, стојимо ми људи, којима је дато да, ако упаднемо у злобу, не живимо вечно у њој. То што нисмо у мукама попут бесомучника, чији усуд бележи Свети јеванђелист Матеј, не значи да нисмо под утицајем ђавола, већ да га не примећујемо, а неретко мислимо да смо добри и да немамо шта да исповедимо, упозорио је Владика Исихије на могућност самообмањивања да смо скромни и смирени, те човековог одлагања да се суочи са собом до судњег часа, препозна и покаје свој грех.
–Грех, ако се не увиди и ако му се препустимо, постаје наша друга природа. Боголика природа коју имамо може да се поквари и да има ефекат као да није боголика. Господ попушта страшна стања ради спасења тих личности, али и свих других који то гледају. Не мора да буде нама познат разлог и не треба ми да судимо да ли је неко ђавоиман или је психијатријски поремећен. То није до нас. Чак и да хоћемо да дамо свој суд, нећемо бити у праву. Ђавоиманост и те како постоји и само онај који има духовно расуђивање, највиши дар Духа Светога који се добија у Цркви, може дати дијагнозу- рекао је Владика Исихије, нагласивши да, као чланови Цркве, имамо Духа Светог Који нас чува.
– Није сав грех од ђавола, грех је пре свега од нас самих. Ђаво не може да има приступ нама, осим кроз наш грех. Он може да нас обмањује и подстиче на најлукавије начине да “напредујемо” у том греху, да се он развија у нама и буде скривен од нас самих, али не може да исквари оног човека који се држи Бога и своје Цркве- поучио је ваљевски архијереј о приступу који би сваки хришћанин требало да има према себи и својим поступцима, да приступа исповести и од греха очишћује своју душу.
Народ из јеванђељске приче пример је оних које ђаво има у својим рукама. Наизглед живе “нормалним” животом у граду незнабожачке културе, сматрајући себе људима који живе у вери. Тражили су од Господа Христа да оде од њих, што показује докле може да оде безумље човеково- да Спаситеља не жели да упозна чак и кад је учинио чудо исцељења два ђавоимана човека и показао каква је сила демонска боравила у њима, објаснио је проповедник овај јеванђељски догађај, додавши да и ми треба да се пазимо таквог начина размишљања.
– Имамо Цркву у којој је сједињавање са Самим Господом, примање у себе Његовог тела и крви и на исти начин сједињавање нас једних са другима и целом Црквом. И уз такве дарове можемо да будемо одвојени од Господа и својим животима Њему говоримо:”Господе, удаљи се од нас…”Нажалост, то је стање човеково и само велики труд може да учини да то стање пресечемо. Покајање није једна одлука којом постајемо други људи, већ процес којим читав наш духовни живот трба да траје и који је најплодоноснији. Потребно је да увидимо шта је грех, да га разумемо и чинимо дела која нас удаљавају од њега- посаветовао је Владика Исихије своју духовну децу да се изнова труде у исказивању љубави према Господу и ближњем, јер управо према тим делима ће Господ одредити наше место у вечности.
Закључујући литургијску проповед, Владика Исихије је благословио сабране, да молитвама Светих апостола, духовно напредујемо и прослављамо Тројичног Бога у заједници.
