„Русију можете волети или не, али морате је поштовати“, изговорио је свештеник Драган Станојевић већ првог дана накoн неколико погледа на лепоте Москве, безмало девет векова старог града (основан 1147) названог по истоименој 503 км дугој реци, која кроз њега протиче и повезује га са приморским лукама. Позајмљени наслов из популарног холивудског хита о најпознатијем филмском агенту свих времена, некако се чини најприкладнијим описом свега понесеног са овог поднебља. Група поклоника из Епархије ваљевске, предвођена архијерејским замеником, протонамесником Филипом Јаковљевићем, а у организацији Службе за поклоничка путовања Епархије ваљевске, на осмодневно путовање у престони град Руске Федерације отишла је са љубављу и са њом умноженом из „Трећег Рима“ се вратила.
Са молитвом и благодарјем, поклоници су посетили: манастир Успења Пресвете Богородице, у коме се чувају мошти Блажене Матроне Московске, светитељке из друге половине 20. века, чији је култ последњих година веома развијен међу Србима, Новоспаски манастир, Тројице- Сергијеву Лавру- духовни центар руског православља из 14. века, место пребивања Светог Сергија Радоњешког и настанка надалеко чувене иконе Свете Тројице Андреја Рубљова, Покровски манастир у Хаткову, храмове Московског Кремља (Успенски сабор, Благовештење, Пренос Богородичине ризе…), Дивјејево- дом Преподобног Серафима Саровског, Марто- Маринску обитељ сестара милосрђа, Оптина Пустињу и оближњи скит Светог Јована Претече, где су код знаменитог духовника Светог Амвросија Оптинског долазили великани руске књижевности Николај Гогољ, Лав Толстој и Фјодор Достојевски, коме је оптински старац био надахнуће за лик старца Зосиме у роману „Браћа Карамазови“. Са личностима стараца, који су се подвизавали у овој обитељи браћу и сестре из Србије је упознао сабрат Оптине отац Јевсевије, приредивши им агапе у пространој и прелепо украшеној манастирској трпезарији. У близини ове светиње, у селу Шамордино, налази се манастир посвећен Икони Богородице Казанске, у коме се, као духовна кћи старца Амвросија, подвизавала Марија Николајевна Толстој, једина сестра славног писца. Учињено је поклоњење и Саборном Храму Христа Спаситеља, велелепној светињи, поносу Руске Цркве, који је у освит 21. века (освећен на Преображење 2000. године) новоподигнут засијао на левој обали реке Москве као симбол повратка руског народа предачкој вери након вишедеценијске бољшевичке репресије. Посебну радост поклоницима из Србије учинио је Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, старешина Подворја Српске Патријаршије у Москви који је, након Литургије у Храму Светих апостола Петра и Павла, приредио пријем и пожелео добродошлицу. Како у порти храма почива блажене успомене Владика Антоније, родом Ваљевац и дугогодишњи старешина Подворја СПЦ у Москви, свештеници из Ваљевске епархије су му одслужили помен уочи повратка у Србију. Поклоњење светињама је заокружено посетом Сретењском манастиру у центру Москве, где је благослове упутио осведочени српски пријатељ јеромонах Игњатије Шестаков, сабрат обитељи и уредник портала Православље.ру.
Лепота грађевина и молитвена топлина светиња оставили су снажне утиске на поклонике. Међутим, ништа мање вредни сећања нису установе културе- Третјаковска галерија (1856), са преко 45 хиљада дела, једна од највећих уметничких збирки на свету, Музеј оружане палате- један од најстаријих музеја Кремља, основан средином 19. века, збирка од преко 4 хиљаде експоната периода 12- 19. века, одеће, кочија и много тога што су поседовали овдашњи владари, Црвени трг, Седам сестара- седам облакодера, Парк „Зарадје“, Тржни центар „ГУМ“ (1893) метро, украшен прелепим сликама и лустерима и беспрекорно чист, као уосталом сваки део овог чудесног града.
Посебно благодарје група поклоника је упутила водичу Марини Павловој, шетајућој ризници знања о светињама и историји Русије, која је сјајно излагала и стрпљиво одговарала на сва њихова питања, и домаћину у хотелу Подворја Филипу, младом и трудољубивом Лесковчанину, чијом је добротом и љубазношћу додатно улепшан сваки дан.
Ј. Ј.
