Јереј Владан Нешковић, који је већ објавио своју збирку поезије „На таласима вечности“, написао је и песму „Песма моја“, инспирисану јеванђељском причом о блудном сину. „Мислим да смо сви блудни синови и блудне кћери, а покајањем се враћамо Оцу“, каже отац Владан, истичући при том да је покајање онда када смо радосни што мењамо начин размишљања, односно када схватимо да смо погрешили и да тај грех не желимо да поновимо.
ПЕСМА МОЈА
Песма ме моја, неће напустити!
Иако се некад, у ад морам спустити…
Ја сам онај стари, блудни син!
Фарисеју – нека цвета нови крин…
Није ме брига за бисере света!
Коме проблем? Мож’ сам’ њем’ да смета!
Увек бићу врео, као моје Врело.
Истину сведочићу, и храбро и смело!
Трудићу се к’о Николај Свети…
Непријатељ, нека ме посвети.
Љубомора, сујета, нека ме отрезне!
К’о ждребе кад у празно рзне!
Иако паднем, у мислима својим.
Песмо моја, подигни ме твојим,
Духом, дахом, ваздухом и миром!
Уљуљкај ме твојим топлим крилом.
Фарисеју нека цвета нови крин…
Ја сам онај стари, блудни син.
Иако мрачан, стрмоглавце паднем.
Песма ова, не да ми да сахнем!
Владан Нешковић, јереј