- Иако су били различити по много чему, Свети Петар и Павле су били јединствени у Духу Светом, заједно градећи Цркву Христову, беседио је протојереј-ставрофор Радомир Алексић у част свехвалних, врховних апостола, небеских заштитника цркве у Драчићу на литургијској свечаности-
Светом Литургијом је началствовао прота Радомир Алексић, уз саслуживање некадашњег пароха ове светиње умировљеног протојереја- ставрофора Верољуба Младеновића, умировљених прота Михаила Павловића и Живојина Петровића, као и пароха нововаљевског протојереја Ненада Јездића. У празничној проповеди, прота Радомир Алексић је приближио сабранима личности Светих апостола Петра и Павла, различитих по пореклу, месту рођења, образовању и друштвеном статусу. Петар је био прост рибар из Галилеје, а Павле учени фарисеј, грађанин Рима. Петра је красила јака вера од првог сусрета са Господом Христом, док је Павле до чудесног јављања Христог на путу ка Дамску био гонитељ хришћана. Али, истакао је отац Радомир Алексић, заједничке нити биле су им: проповедање Царства Божјег, исцељивање болесних, оснивање црквених заједница, милосрдна дела и, напослетку, мученичка кончина.
- Све што су од Христа примили, предали су Цркви и од њих потиче Свето предање. До нас је да следимо њихово учење и пример. Да чувамо и даље градимо Цркву Божју, Тело Христово, по даровима које нам је Бог дао… Нека молитвама Светих апостола Петра и Павла Господ дарује мир васељени, који је преко потребан, а душама нашим велику милост – поручио је прота Радомир Алексић. Честитајући славу старешини храма, проти Драгану Симићу, и његовим парохијанима, отац Радомир Алексић је пренео благослов Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија.
По Светој Литургији, начињен је литијски опход и одслужена молитва за преминуле парохијане храма, подигнутог пре 123 године у Драчићу. Селу, познатом и по скоро два века дугој традицији образовања, у чије се анале уписао и Свети Владика Николај, отпочевши своју наставничку каријеру управо у школи која данас носи име „Драгољуб Илић“ по учитељу страдалом у рату 1941. године.
Овогодишњи свечари били су мештани села Равње, а колач за наредну годину су преузели парохијани Заруба.
Ј. Ј.
