Епископ Јован: Свети Сава је био носилац мира Божјег, јер је имао Христа у себи
Предавањем Епископа др Јована Пурића “Миротворство Светог Саве” које је, по благослову Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, у Вишем јавном тужилаштву приредила Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог, Епархија ваљевска дала је свој допринос прослави 850 година од рођења Растка Немањића, потоњег Светог Саве, оца Српске Цркве, просвете и дипломатије
Стихови “Србима треба што Растко иште, а Сава даје” познате песме “Да Саве није” Групе Нектарија отворили су сабрање у част јубилеја Светог Саве, који се ове године прославља на свим мисионарским просторима Српске Православне Цркве. Стихови, који непосредно и језгровито осликавају државотворну, просветитељску и пастирску улогу најмлађег сина великог жупана Стефана Немање, чији ће животни избор манастирске келије уместо дворских одаја унапредити живот у младој српској држави, а њен народ чврсто везати за Христа Господа и сабрати га око Српске Цркве, чију ће самосталност управо Свети Сава издејствовати 1219. године.
“Гледајући на бесмртни дар Христов, творите свагда бесмртна дела у Христу”, део је чувене Жичке беседе о правој вери, коју је надахнуто казивао даровити Ваљевац Петар Ускоковић, студент Медицинског факултета у Београду. Беседе, која је заправо израз Никејске вере, чији је један од највећих бранитеља и сведока у историји био Свети Сава и из које су рођене самосталност СПЦ и мир Божји, расуђивање је Епископа др Јована (Пурић) о беседи највећег Србина свих времена- темељу истинског живота и поимања мира Божјег. Када се говори о миру у оквирима овосветског, Свети Сава је био измиритељ своје браће Стефана и Вукана. Такође, његова улога је била да уђе у табор угарског краља и замоли за мир, подсетио је Епископ Јован на тренутке из житија Светог Саве, у којима се испунило његово призвање творења мира међу личностима чији су сукоби узроковали бројне друштвене догађаје оног времена како у српској држави, тако и у њеним односима са суседним државама и ондашњим империјалним силама.
– Његове (Светог Саве) очи, које гледамо у Милешеви, јесу очи мира Божјег. Није он био онај који је говорио о миру, него је био носилац мира зато што је имао Христа у себи- навео је Владика Јован.
Подсетивши на речи Светог апостола Павла да је мир Божји дар са неба и да живети у њему, значи живети у Христу, у заједници са Богом, људима и васцелом творевином, предавач је указао да Божји мир постоји, као израз Христове победе над светом, тамо где постоји љубав, човекова борба против страсти и демонских сила- у Цркви Божјој.
– Свети Сава се као Растко “одрекао” светског мира да би задобио у монашком лику, како говоре његови животописци Доментијан и Теодосије, “мир који долази од Бога”…Као и сви подвижници на Светој Гори, Свети Сава је читао Свето писмо, а читајући цара Давида и Стари завет, видећемо да је мир неодвојив од праведности- део је описа Владике Јована личности Светог Саве, у којој су биле сабране молитвом и подвигом стечене врлине и вештине. Карејски, Хиландарски и Студенички типик писана су сведочанства Светог Саве о покушају задобијања мира Божјег, које се постиже очишћењем срца.
Појаснивши смисао литургијских песама у којима се позива на мир као стање у коме произносимо Господу молитве, тражећи милост Његову, Владика Јован је истакао да ће мир наступити Христовим доласком. Упокојење човека је за Цркву прави рођендан и то се управо догодило са Светим Савом, будући да је његово срце желело управо Божји мир, а не светски. Он је желео да његов крај буде миран, тих и спокојан као што се молимо на Литургији, објаснио је Владика Јован тежњу Светог Саве као истинског служитеља Божјег и пастира богомповереног му народа.
Закључујући своје казивање, Владика Јован је заблагодарио Преосвећеном Владици Исихију на благослову да о овој теми говори у завичајном Ваљеву, уз напомену да би о светости и миротворству Светог Саве Црква требало да говори и сведочи, јер управо она баштини светосавски поглед као дар са неба. Владика Исихије је похвалио беседу Владике Јована која је, како је рекао, дочарала улогу Светог Саве као миротворца и на диван и надахнут начин предочила присутност Светог Саве у свим аспектима нашег живота, јер он дефинише идентитет нашег народа.
Ј. Ј.