Данас се сећамо дана у коме су пренете златне мошти, златно тело Светог Јована Златоуста из Понта у Цариград, чиме је исправљена преко три деценије дуга неправда прогона светитеља, беседио је у част највећег беседника и једног од највећих Отаца Цркве Христове свих времена јереј др Душан Ђаковић, свештенослужитељ при Манастиру Ћелије. Светом Литургијом у зимској капели, посвећеној данашњем празнику, началствовао је протојереј Драган Јаковљевић, архијерејски намесник први ваљевски, уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева и појање певнице и ћелијских сестара предвођених игуманијом мати Гликеријом.
У празничној проповеди, отац Душан Ђаковић је подсетио на неправде које је Свети Јован Златоусти претрпео од царице Евдоксије и браће архијереја, које су кулминирале његовим свргавањем са престола цариградског патријарха и прогоном у Јерменију. Одговор Светог Јована Златоуста на учињено му садржан је у стиху тропара да се “висина низином задобија”, поучио је проповедник о смиреноумљу са којим је велики Антиохијац све прихватио. Преподобни Отац Јустин молио се Богу и Светом Јовану Златоусту да кроз њега и он проговори, сматрајући своје молитве слабим и ништавним, поучио је јереј Душан Ђаковић о великанима различитих епоха на којима је остварено блаженство “прогнања правде ради”.
– Видимо, браћо и сестре, да се кроз животе светитеља испуњава Свето јеванђеље, које није фантазија или празна прича, већ пуноћа живота. Оно што ми живимо је фалш, сенка или имитација живота, јер је Бог постао човек да би човеку дао прави, оригинални живот. Златоусти је то видео у младости и сва знања оставио, настанио се у пустињи и учио Светом јеванђељу. Да живот заврши у прогонству, он је прихватио смирено. Није никог проклињао и као и наш златоусти (Свети Владика Николај) у изгнанству се упокојио. Његове мошти смо ми дочекали овде у Лелићу – указао је јереј др Душан Ђаковић на подударност усуда прогонства двају Отаца Цркве, кроз које је Господ пројавио своју силу у виду човекољубља, које је важно да имамо на уму посебно пред Часни пост.
– Ако нема човекољубља, наш пост је демонски пост, јер демони не једу. Наше бдење је демонско бдење без човекољубља, јер и демони не спавају. Макар читали јеванђеље сваког дана, наш пост је демонски, јер и демони јеванђеље знају напамет. Једино што демон нема јесте човекољубље. Све остало има: интелигенцију, знање, силу, моћ… Зато, познајмо тајну силе човекољубља кроз Светог Јована Златоуста, кроз његове свете мошти- поучио је отац Душан Ђаковић о тајни данашњег празника, односно личности светитеља кроз чију је личност и земаљски живот остварена Христова наука. У манастиру Ћелије чува се делић његових моштију – благо, којим нас је Преподобни Отац Јустин обогатио, да се на његовом примеру учимо вери и смирењу, закључио је ћелијски свештенослужитељ своје празнично слово.
Славски колач са ћелијским сестринством је преломио архијерејски намесник други ваљевски протонамесник Дарко Ђурђевић. Више верника је примило Свету тајну причешћа, а сабрање је заокружено агапама у манастирској трпезарији.
