Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је беседио вечерас, 24. октобра 2025. године, на свечаној академији у Центру за културу у Новом Пазару коју је поводом великог јубилеја Српске Православне Цркве – 850 година од рођења Светог Саве, првог Архиепископа српског, организовала Епархија рашко-призренска.
– Нема веће радости за једнога човека од те да се нађе у дому некога ко му је посебно драг и близак, да буде његов гост и наслађује се сусретом са њим. Ту радост, сигуран сам, осећамо вечерас и сви ми сабрани у овом дивном Божјем граду, древном и славном, овенчаном Расу, а данас Новом Пазару, ганути и загрљени авраамовским гостољубљем и братском љубављу свих вас, верног народа овог краја, на челу са Високопреосвећеним Митрополитом Теодосијем и часним оцима, монасима и монахињама који овде служе, живе и сеју реч Божју.
Пре свега, ми се радујемо што смо се окупили у земаљском завичају свима нама најдражег, најважнијег и најближег домаћина, нашег оца, пастира и учитеља – Светитеља Саве Немањића. Радујемо се што смо вечерас његови гости и још више – што смо његов пород, заправо домаћи његови. Јер велика је част за једно дете када потиче од честитих родитеља и када од других чује похвалне речи о њима. А наш заједнички духовни родитељ, Свети Сава, већ осам столећа хваљен је и слављен и на небу и на земљи и од његовог духовног наслеђа сви ми живимо, крећемо се и јесмо.
Радост наша је додатно увећана и двоструким поводом нашег вечерашњег сабрања. Реч је, као што нам је свима познато, о великом јубилеју Цркве Светосавске – о прослави 850. годишњице од рођења њеног устројитеља и првог Архиепископа, Светог Саве, као и о сутрашњем освећењу храма њему посвећеном, који је подигнут у Дежеви, тј. у Мишчићима, у месту у којем је давне 1175. године угледао светлост дана и где је почео да стасава у правог човека Божјег, у духовног горостаса.
Упитаће можда неко: Црква познаје и слави само три рођендана – Христов, Богородичин и Светог Јована Крститеља, те откуда нама помисао да мењамо древне обичаје славећи рођење Светитеља Саве? На ово, са пуном сигурношћу можемо одговорити: Славећи рођендан Светитеља Саве, ми не славимо само телесно рођење једнога човека. Напротив, ми славимо духовно рођење читавог нашег народа и његов улазак у крило Христове Цркве Православне. То је отуда што смо ми, православни Срби, у Светом Сави и кроз Светог Саву спознали Христа, односно Он нас је, попут апостола Павла, у Христу родио Јеванђељем. Из тог разлога је Савин рођендан и наш свенародни рођендан, као што је и његово име постало синоним за српско православље – за светосавље.
Но, треба рећи и то, чудесна личност Светога Саве се није тек тако појавила у нашем народу. Бог који се о свему стара и све води на добро, почео је обраћати срца наших праотаца себи и приводити их вери хришћанској неколико векова пре Савиног рођења. Тако је учинио и са великим жупаном Стефаном Немањом, оцем Савиним, који је баш овде, у древној Петровој цркви, примио православно крштење и тако усмерио једанпут за свагда духовни ход свог народа, усмерио једанпут за свагда свој народ Христу , закону Божјем и вредностима јеванђељским.
Тим вредностима ми проверавамо све остале вредности које нам стоје на путу и препознајемо да ли оне могу опстати и бити закон и правило нашег живота и ако то не могу – једноставно морају бити одбачене. Ове чињенице, а нарочито дивни храмови Божји, Петрова црква и Немањини Ђурђеви Ступови – богомоље из доба пре Светог Саве, најјасније сведоче о континуитету наше крштене историје, наше словесне историје, особито у овом благословеном крају као древном језгру српске средњевековне државе. Савина је, међутим, највећа заслуга у томе што је он, као наставак те благоверне лозе, благодаћу Божјом и својим трудом учинио да се она трајно прицепи Христу и да омеђена оквирима аутокефалне Српске Цркве доноси свој сочни род на радост и корист свим православним народима, заправо пуноћи Православне Цркве.
Плодови равноапостолног подвига Светитеља Саве расути су широм његове духовне градине – широм наше помесне Цркве, а она се протеже с краја на крај света. Ти плодови се броје милионима православних Срба у матици и расејању који се труде да не само очувају своју веру и свој идентитет, него да живе својом вером и да живе својим идентитетом, да буду достојна деца свог великог родитеља. Поред њих, живих храмова Духа Светог, ту су храмови које је наш народ вековима подизао, а и данас то чини, сведочећи исконску и једину праву човекову потребу – потребу да се веже за небо, за вечност, за Христа и да све што је историјско буде утемељено опет на небу, на вечности, на Христу.
Ту потребу сте посведочили и сви ви који сте учествовали у благословеном подвигу изградње храма који носи и прославља име Светог Саве, подигнутог у Дежеви, који ћемо, ако Бог да, сутра осветити. Овом светињом ви сте принели мало уздарје свом великом оцу и земљаку и то не само у своје име, него у име васцелог нашег рода, не само садашњих поколења, него и свих претходних, али и потоњих. Ту вашу љубав и жртву Свети Сава ће, сигуран сам, очински примити и за њу свима стоструко узвратити.
Задужбинарство је добро и потребно, али више од свега Свети Сава као наш духовни отац, као отац своје духовне деце, највише жели да будемо Христови, а то значи да сви једно будемо. Он жели стога разумевање међу нама, међусобну слогу, једнодушност – једном речју христолику љубав. То су најлепша уздарја која родитељ може да прими од своје деце. Насупрот томе, неспоразуми, поделе, сукоби и мржња – стања и осећања која у последње време све више потресају наш народ и наше друштво у целини – сигуран сам и верујем, дубоко боле и вређају родитељску љубав Светитеља Саве и прете да нас лише његовог благослова, његове заштите и његовог заступања пред Богом.
Зато, као његов смерни наследник и предстојатељ Цркве Светосавске, позивам из овога места, из овог благословеног града у којем се вековима сведочи да је различитост богатство, а не повод за сукобе, да се сви, од малих до великих, помолимо да Господ свима нама да мир и радост, љубав и разумевање једних према другима, али да и читавом нашем народу, где год да се налази, ниспошаље свој благослов, мир, радост и јединство и да заиста сви једно будемо у вери, у врлини и у добру, једнако онако како нас је учио и на шта нас позива Свети Сава.
Он је поставио крстолику заповест Христову у центар свог бића, али и у центар свог народа, у центар нашег народа – заповест о љубави читавим својим постојањем према Богу и према ближњем. Та и таква љубав на делу, у пракси, може учинити да и ми чинимо оно што је чинио Свети Сава, који је, као човек Христов, учинивши од свог народа једно, градио мостове и са другим народима и са другим верама. Био је гост и код калифа у Багдаду, и код султана у Египту, и код многих црквених и политичких достојанственика на Западу и сви су га заволели, јер су у њему препознали Истину, препознали су Христа, а кроз њега су заволели и упознали и његов народ.
Тај и такав дух јесте нешто што нас чини православним Србима, а то смо као Црква и овде, у овом граду, у овом крају, у овој Епархији, сведочили, сведочимо и сведочићемо. Сведочићемо чињеницу да је сваки човек икона Божја и да је свако позван и створен да буде наш ближњи. А да ли ће бити зависи од нас, зависи да ли смо Савини и да ли смо Христови.
Стога се молимо: Свети оче наш Саво, немој нас изоставити из молитава твојих Христу Богочовеку и Спаситељу свих људи, јер смо охладнели у вери, у нади и у љубави, јер смо се отуђили од Бога, од тебе, од ближњих и од нас самих, јер тумарамо овим земаљским путевима тражећи хлеб небески на њивама глади. Зато ти усрдно припадамо и коленопреклоно вапијемо: Узми нас за руку и врати у Христово наручје, у загрљај ближњег, у своје освештано сопство, како бисмо попут тебе били љубљена чеда Божја и пријатељи сваког човека и сваког народа. Амин.
***
Многобројној публици и гостима – међу којима су били високопреосвећена и преосвећена господа архијереји: жички Јустин, шумадијски Јован, милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, тимочки Иларион, нишки Арсеније, захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, бихаћко-петровачки Сергије, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј и викарни мохачки Дамаскин; као и г. Дејан Вук Станковић, министар просвете; г. Драган Гламочић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде; г. Ненад Поповић, министар без портфеља; др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама – обратио се и г. Никола Селаковић, министар културе.
У другом делу свечане академије посвећене животу и делу Светог Саве, изведен је пригодан духовни, уметнички и историјски програм. Поред наступа певачке групе Рашанке и КУД Венац из Грачанице, присутни су могли да погледају и спот у продукцији Министарства културе у којем су малишани говорили о Светом Сави.
Вечерашња свечана академија у Новом Пазару је први део прославе овогодишњег великог светосавског јубилеја. Празновање се наставља сутра ујутру, 25. октобра 2025. године, у Дежеви, родном месту Светог Саве. У новоподигнутом Светосавском храму чин великог освећења храма и свету Литургију са почетком у 8.30 часова служиће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије заједно са архијерејима, свештенством, монаштвом и верним народом Српске Православне Цркве.
