Празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, и ове године, у великој молитвеној радости окупио је верни народ из разних крајева Србије у манастиру Лелић, који је у част ранохришћанског угодника подигао Свети Владика Николај. Литургијско сабрање је предводио старешина лелићке обитељи игуман Георгије, уз саслуживање свештенства из Ваљева и протојереја Николе Трајковића из Београда.
У празничној проповеди, протонамесник Слободан Алексић је навео да је данас тешко говорити о Светом Николају Мирликијском поред моштију Светог Николаја Охридског и Жичког, али још теже бити Србин онако како је он (Владика Николај) проповедао, јер бити Србин јесте част, како је записао Лелићки Златоуст у делу „Мисионарска писма“. То је, када се начини поглед у прошлост испуњену великанима који су припадали српском народу, датост и задатост- бити христоносац какви су били Свети Сава, Свети Симеон, Свети Стефан Дечански… па све до наших завичајних светитеља Владике Николаја и Преподобног Оца Јустина. Тешко је, истакао је отац Слободан Алексић, јер Србин без Бога није Србин. Говорећи о данашњем празнику, проповедник је поучио да се у њему прославља пренос моштију Светог Николаја из града Мире у Бари, где се и данас налазе, указавши на сличност са житијем лелићког му имењака, који му је подигао храм у родном селу, а пренос чијих моштију такође прослављамо у овом месецу (3. маја). Та сличност је у Богу, јер је Свети Владика Николај је носио име Светог Николаја Мирликојског и угледао се на њега.
- У тропару Светог Николаја Мирликијског се каже да је он „правило вере, образ кротости и уздржања“. Ово „свето тројство“ треба да узмемо сви ми – истинску веру, уздржање и кротост, коју данас имамо све мање и мање. Погледајмо Светог Владику Николаја, који се угледао на Светог Николаја Мирликијског и имао истинску веру, кротост и уздржљивост! Он, који је живео у Христу и за Христа и за свој српски народ. Доживео је да буде протеран из земље српске, коју није проклео, већ благосиљао. То треба да буде пример у овом времену, када се данима, годинама и деценијама делимо и немамо уздржавања од наших речи и осуде, немамо кротости, а хришћанин то треба да има- указао је протонамесник Слободан Алексић, истакавши да само са тим врлинама хришћанин може да има плодове своје вере и љубави. Пут ових трију врлина био је пут Светог Николаја Мирликијског и Светог Николаја Српског, прогнаника који је благосиљао гонитеље, треба да буде и пут свих нас, благословених да се данас саберемо у храму, који је подигао заједно са благочестивим родитељима Катарином и Драгомиром.
Након Свете Литургије, благосиљани су славски дарови и преломљен је славски колач. Сабрање је заокружено благодарјем лелићког братства, предвођеног игуманом Георгијем, свима који су дошли да са њима поделе свечарску радост.
Ј. Ј.
