Јубиларно десето предавање угледног дечјег психијатра, психотерапеута и психоаналитичара др Биљане Пиргић “Мајчино млеко – искуство заједнице у љубави”, одржано у Центру за културу у организацији Црквене општине при Храму Васкрсења Христовог, окупило је бројне Ваљевце и пружило драгоцене стручне савете о подизању потомства у најранијем периоду живота. Предавању је присуствовао и Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, са чијим благословом је оно и одржано.
У сусрет празнику Материце, тема мајчинства и формирања односа мајке према детету од самог рођења нарочито је актуелна, будући да упућује на размишљање и стицање нових сазнања о томе како правилно приступити најпре дојењу, а потом свим другим процесима у којима се однос љубави развија.
Исхрана детета путем дојења и употребе флашице требало би да се заврши до шеснаестог месеца, мишљења је др Биљана Пиргић. Тај период је важан за све људе, јер искуство прве године живота и зависности од осећања мајки имају сви људи, без обзира на то да ли су се као родитељи остварили или не. Наиме, објаснила је др Пиргић, мајка би у том периоду требало да препозна потребе бебе (храњење, пресвлачење), будући да оне настављају у човеку да живе и долазе до изражаја и у одраслом добу, када се човек суочи са ситуацијама у којима је немоћан.
– Читавог живота у нама постоји нека потреба која “спава” и “пробуди” се у ситуацији кад смо слаби… Начин на који се мама опходи са својом бебом, на који је разуме и може да истрпи је важно да би беба стекла осећање сигурности, прихваћености и љубави. Што дете има више тог препознавања и мање непријатних искустава и одсуства доброте, развија се као стабилније биће и очекује добро. Такви људи кад упадну у неприлику и стање болести се не плаше, имају наду, веру у љубав и очекују да дођу до тога што им треба. Није им страно да потраже помоћ од ближњих, а не у дрогама и другим деструктивним понашањима- указала је др Пиргић на значај тог “искуства заједнице у љубави”, присуства мајке, али и оца, баба и деда, свих који учествују у одгајању детета. Наиме, мама и беба нису никада саме, тата је присутан у маминој души, чак иако тог тренутка није физички близу и без обзира на разлог одсуства. Уколико су родитељи верујући, та заједница се оплемењује љубављу према Богу.
– Људска љубав се исцрпљује, троши и, ако нема укључену божанску љубав, не може да доживи ту врсту бесконачности. Кад причамо о заједници, мислимо на све то- заједницу са Богом, са прецима и свима који су укључени не само у форми сећања, него они живе у нама кроз искуства која смо имали са њима. Стога, рођење бебе јесте велики догађај и носи велики потенцијал повезивања- да су људи заједно, да се воле и имају тај дар давања- објаснила је предавач.
Говорећи о улогама мушкарца и жене, др Биљана Пиргић је истакла да обоје имају и материнску и очинску функцију, зато што су имали искуства оба родитеља. Обично се каже да је мајка та која може да издржи кад дете плаче и не спава ноћу, да прими у себе све што је непријатно и да пружи љубав. Али, и очеви су имали своје мајке и искуства с њима, односно материнску функцију што можемо да видимо код очева који умеју да буду нежнији од мајки и боље се сналазе са бебама и малом децом. У психотерапији мајчинска функција огледа се у способности да саслуша, а очинска да држи структуру сеансе, навела је др Пиргић, поткрепивши примерима родитеља из своје праксе, који су равноправно учествовали у одгајању деце.
Одвајање детета од дојења јесте увођење у реалност. Дете како расте гради однос са оцем, али однос између оца и мајке за њега је изузетно важан. Такође, важно је да се одвајање детета од мајке дешава поступно.
Када причамо о мајчином млеку, можемо то посматрати и као “јеванђељску храну”- свет који мајка нуди свом детету.
– Што је мама богатија као личност, она веће богатство уноси у свет свог детета. Ако је мама верујућа и живи по јеванђељским правилима, то се уноси и у однос са дететом. Више може да издржи, више може да сачува своју љубав, уме да прати своја осећања и чува дете од својих непријатних осећања. Неко ко је у јеванђељским врлинама, он је са собом такав и то уноси како у однос са бебом, тако и у однос са брачним другом и ближњима- приближила је др Биљана Пиргић богатство различитих љубави које једна другу обогаћују.
У тренуцима приближавања земаљске кончине, жене обично дозивају мајке, а мушкарци супруге. И једни и други дозивају Бога. Дакле, они пред којима можемо да поднесемо немоћ, запазила је др Пиргић у време док је радила са оболелима од неуролошких болести. Закључујући своје излагање, др Биљана Пиргић је прочитала песму “Молитва роба у тамници” Светог Владике Николаја, која осликава људска осећања у судњем часу, вапај Господу, Чијом вољом долазимо и одлазимо са овог света.
Предавање др Биљане Пиргић употпуњено је наступом Дечјег хора Центра за неговање традиционалне културе ваљевског краја “Абрашевић” и ученика Ваљевске гимназије.
