Господ нас неће зауставити да чинимо зло. Морамо сами да увидимо да смо на том путу, да се покајемо и да тражимо од Њега силу да се извучемо од тога, једна је од поука Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија произнета на Светој Архијерејској Литургији, којом је началствовао у Храму Вазнесења Христовог у Мионици, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља, појање певнице и молитвено присуство верног народа
Јеванђеље 31. недеље по Духовима (Мт 2, 13- 23) описује прве дане земаљског живота Богомладенца Христа, бекство у Египат коме, заједно са Пресветом Богородицом, прибегава Праведни Јосиф по упозорењу анђела Господњег на опасност од цара Ирода. Улога мудраца, који су се појавили да се поклоне Богодетету, улога је коју ће потом имати сав људски род, јер они представљају три људске расе до тада познатог света и све узрасте- један је млад, други средовечан, а трећи старац. То су, објаснио је Владика Исихије, најмудрији астролози, који су тражили Бога и које је Он удостојио да кроз своју незнабожачку мудрост звездом вођени дођу до Бога, Који је Сунце правде.
– Сва твар се поклонила “дошавшем у телу”, али не на неки световни начин, који одише славом и раскоши, већ како се Он скромно родио- тако му се поклонила твар… Анђели су, јавивши се пастирима, певали анђеоску песму:”Слава на висини Богу…”, коју ми певамо на богослужењима. Небеса су принела Витлеемску звезду, а мудраци астролози, који су постали хришћански мудраци, су принели дарове. Један је принео дар злата, други тамјан, а трећи смирну. То је исто једно тројство, које обухвата својства Господа- злато Му је принесено као цару, тамјан као мудрацу, а смирна, којом су се мртваци помазивали, показује да су Му то принели као човеку, Који је смртан- казао је Владика Исихије у свом тумачењу данашњег јеванђељског одломка, у коме Свети јеванђелист Матеј приповеда о догађајима и људима, који су обележили долазак превечног Господа у телу, како се поје у славословљу анђела.
Са друге стране, указао је проповедник, имамо незнабожачког цара Ирода, који чини несвакидашњи злочин и убија сву, у те две године, рођену децу (њих 14 хиљада), уплашен за свој престо.
– У тренуцима највеће светлости, следи најстрашнија тама. Господ није допустио да (Христос) тад пострада, јер је требало да изврши домострој спасења. Имао је 30 година да се припрема да изађе у јавност- пред Јудеје, и почне да проповеда. Проповедаће три и по године, проповед завршити у крсној смрти и на крају васкрснути. Ово нам показује и да су људи од Бога обдарени огромном силом и та сила може једнако да се употреби и на зло, али и за најузвишеније добро- објаснио је ваљевски архипастир примере коришћења људске слободе, које својим чињењем дају, с једне стране анђели, мудраци и пастири, а са друге свирепи император који убија децу.
– Господ нас неће зауставити да чинимо зло. Морамо сами да увидимо да смо на том путу, да се покајемо и да тражимо од Њега силу да се извучемо од тога. Не можемо без Њега у овом животу на земљи, где смо у разним ограничењима, да чинимо апсолутно зло или апсолутно добро, а камоли да се спасимо. Све што чинимо у овом животу јесте привремено, али остаје у нашој личности. Кад изађемо пред суд Господа, одговараћемо за све што смо чинили и што нисмо чинили-рекао је Владика Исихије, уз поуку сабранима да кроз покајање увек долазе до благодати Божје.
На крају Литургије, Владика Исихије је честитао празник и благословио своје епархиоте у “Војводиној вароши”.
