Празник Отаца, недеље 30. по Духовима, у Храму Васкрсења Христовог окупио је велики број верника, посебно они најмлађих, који су традиционално даривани пакетићима. Светом Литургијом је началствовао Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслуживање братства саборне светиње и појање певнице и хорова “Хаџи Рувим” и “Емануил” под управом Вање Урошевић
Слушајући родослов Господа Христа из данашње јеванђељске перикопе (Мт 1, 1- 25), требало би да се запитамо како то да син Давидов, син Авраамов јесте Бог, а син Адамов постаје Богочовек, указао је у литургијској проповеди протојереј Драган Јаковљевић на поруку коју носи наизглед “сувопаран” одломак, у коме Свети јеванђелист Матеј набраја имена предака, односно оних чије је наслеђе уграђено у човечански део личности Спаситеља. Родослов почиње од цара Давида, будући да је он био изузетно поштован и вољен у јеврејском народу. Телесни родослов помиње и Свети апостол и јеванђелист Лука и то је важно јер је њиме наговештено испуњење пророштва да ће “Дјева родити Сина Човечјег”. Ми, заједно са јеванђелистима, исповедамо Његову човечанску природу, појаснио је прота Јаковљевић запис следбеника Сина Божјег о тајни оваплоћења, на који се надовезују речи Светог Јована Златоуста “да је највеће чудо то што је Бог уопште пожелео да буде човек”, да људски род од праоца Адама до нас спасе од обмана нечастивог.
– Ево радости, ево љубави Божје, која нас поново усиновљава као заблуделог сина у Светом писму, који се поново враћа оцу. Јеванђелист говори о прецима, јер је то важно да се испуни писмо, јер су пророци говорили о томе из ког племена ће се родити Господ. Помиње Авраама, јер је њему Бог обећао да ће из семена његовог израсти народ велики, кога ће бити “више него звезда на небу и песка у мору”…Пресвета Богородица је из племена Давидова- Марија, која је служила у храму, а и Праведни Јосиф је из племена Давидова- објаснио је проповедник записе јеванђелиста о личностима и догађајима који претходе Рођењу Богомладенца Христа, силом Духа Светога зачетог у утроби Пресвете Дјеве, о којој се старао Праведни Јосиф, човек велике вере, која нас уводи у Рођење Спаситеља света, Христа помазаника Божјег.
– Када прилазимо Божићу, тајни спасења и оваплоћења, прилазимо као тајни љубави Божје! Стваралачке и жртвене љубави, која страда у овом свету и која се понижава до рађања у јаслама да би васкрснувши уздигла палог Адама и нас на место које смо одавно имали и одакле смо својом вољом отишли- закључио је отац Драган Јаковљевић, уз позив вернима да, стојећи смерно пред тајном празника, ускликнемо сви и радосно дочекамо Рођење Господа да би са анђелима могли певати “Слава на висини Богу, а на земљи мир…”
На крају Литургије, Владика Исихије је благословио верни народ, изразивши радост због све већег броја људи који се сабира на Литургији и, у Светој тајни причешћа, се сједињују са Господом. Благодат у њој примљена треба да делује на све са којима се сусрећемо, јер смо сви призвани да будемо сведоци Христови.
– Најузвишени дар је дар Светог причешћа, јер њиме постајемо онакви какве нас је створио Бог, деца Божја. Али, ти дарови нису “приватни” и никада се не односе само на појединца, већ и на његове ближње. Никада не треба да заборавимо да смо хришћани, да смо просветљени и да тежимо ка томе да се тако и понашамо- поука је ваљевског архипастира о благодатном дару свима који се причешћују.
Говорећи о празнику Отаца, којем претходе Материце и Детињци, Владика Исихије је истакао да они, поред тумачења Светих отаца Цркве, имају и породично обележје, указују да је то начин нашег постојања, илити поредак од деце, преко мајки до очева, односно старешина домова.
– Такав поредак треба да одржавамо без обзира на то што “пало време” покушава да га угрожава и успостави лажну једнакост између полова и одраслих и деце, потирући њихову богомдану благочестиву улогу и сваку могућност да постоји поредак благословен у друштву. Ако се угрози породица, онда се све урушава и наше друштво страда- упозорио је Владика Исихије, напоменувши да симболично везивање на данашњи празник упућује управо на узајамну повезаност деце и очева, засновану на љубави која је неопходна свакој људској јединки ради преживљавања.
– Дужни смо да нас везују други својим потребама. Морамо увек да знамо да нас потребе наших ближњих, по устројству Божјем, везују и они од нас очекују да испунимо своју улогу, која је подражавање божанске љубави. Тако “везујемо” Господа на Светој Литургији и очекујемо да Он буде са нама да нам да благодат, а на крају спасење и живот вечни- закључио је ваљевски архијереј.
На крају Свете Литургије, Владика Исихије се одрешио мноштву малишана, дарујући их пакетићима, које је братство Саборног храма припремило за данашњи празник.
Ј. Ј.
