Господ Христос је дошао да донесе мир, да нас измири једне са другима и са Богом, да нас приведе Оцу у Духу Светоме, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, тумачећи одломак Посланице Светог апостола Павла (Ефесцима 2, 14- 22) прочитан на Светој Архијерејској Литургији 24. недеље по Духовима, којом је началствовао уз саслуживање више свештенослужитеља и појање певнице у Саборном храму. Молитвена радост данашњег сабрања крунисана је рукоположењем у чин презвитера Александра Панића, дугогодишњег епархијског службеника, наставника веронауке, даровитог фолклорног уметника и освајача међународних награда за кореографске минијатуре.
Објашњавајући појам од Господа дариваног мира, Владика Исихије је навео да је реч о потенцијалу, те да је на нама самима да тај мир прихватимо у свој ум и срце и сами се умиримо у Господу. Коначни мир задобијамо тек у вечности, када прође овај свет.
– Мир Божји није одсуство кретања и активности, већ је то савршена слога у читавој личности у односу са Богом, људима и твари Божјој. То је динамичан мир, како кажу Свети Оци, мир који је стално у покрету, али нема смућења. Када изгубимо тај мир, који имамо од Бога и треба да развијамо у себи, долази смућење, страх и стрепња- упозорио је ваљевски архијереј на опасност по душу човека, која настаје отклањањем мира, благодатног дара Господњег.
У данашњем јеванђељском одломку (Лк 8, 40- 56) описани су усуди Јаира, старешине синагоге, и његове умируће кћери, а са друге стране жене, која је боловала од течења крви дванаест година. Реч је о, напоменуо је проповедник, догађају који се одиграо током земаљског живота Спаситеља, не о причи којом је Он поучавао Своје ученике и савременике. Јаир, један од најугледнијих људи у друштвеној заједници, моли Господа да уђе у његов дом, а насупрот њему стоји жена која свакодневно губи живот, прикрада се Господу и дотиче Његову одећу. Супротности у приступима двоје вапијућих људи тајанствено повезује чињеница да кћер Јаирова са 12 година умире, док из жене крвоточиве исто толико истиче живот, указао је Владика Исихије на симболичну повезаност двоје уневољених, које Господ Христос удостојава Своје милости.
– Господ показује да је дошао за све, и за мушкарце, и за жене; и за оне високог сталежа, и за оне на дну лествице, и за здраве и за болесне. Оба случаја Он решава речима:”Не бој се”. То значи да оне невоље које нас притискају, смућују и отежавају живот производе у нама страх и немоћ. Заиста, човек није у стању да одговори на изазове и страдања која га затичу без обзира на то на ком се положају налазио. Човек страда и губи живот. Али, Господ јесте наша сила и Тај Који нам даје исцељење и у овом животу, уколико је то потребно за нас и наше ближње, али и јасно обећање живота вечног у вечном здрављу, живљењу и миру Божјем- објаснио је Владика Исихије дар Божји, који човек остварује по својој слободи, љубљењу Бога свим срцем, умом и снагом.
Уколико се догоди да изгубимо мир, напоменуо је Владика Исихије, треба да се враћамо Господу с покајањем. Да у себи понављамо да је Бог с нама и да станемо пред Њега у молитви као Јаир или крвоточива жена. Да му вапимо свим срцем и мир Божји ће се уселити у нас, а ми ћемо се тако приближити Њему. То се, закључио је Владика Исихије, остварује на Светој Литургији, на којој предајемо себе Господу и сједињујемо се са Њим и једни са другима у Светој тајни причешћа.
На крају Свете Литургије прочитана је Архипастирска грамата, којом се свечано објављује владичанска одлука о рукоположењу оца Александра Панића у чин свештеника. Владика Исихије је честитао новом пароху Ваљевске епархије, пожелевши да му служење буде на радост и духовно узрастање, и благословио верни народ у Храму Васкрсења Христовог.
Ј. Ј.
