Није послушање када учинимо нешто зато што морамо или да бисмо нешто постигли, нити ако учинимо без посебног разлога, већ је послушање када знамо да смо створени као највиша створења, а слободно одабирамо да се смиримо и живимо како нам је Господ наменио, поучио је Владика Исихије о једној од темељних хришћанских врлина на коју нас подсећа данашњи догађај из живота Господа Христа
На празник Обрезања Господњег, коме је у календару Српске Православне Цркве придружено и име Светог Василија Великог, једног од највећих отаца ране Цркве, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије је предводио литургијско сабрање у Храму Светог великомученика Георгија, уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева и појање певнице и хора при новонасељској светињи. Догађај телесног обрезања, који се збио осмог дана по Рођењу Христовом, потврђује да је Он заиста примио људско тело, испуњава старозаветни закон, истовремено наговештавајући Свету тајну крштења, илити обрезање душе. Говорећи о библијским догађајима који су претходили још једном снисхођењу Спаситеља, Владика Исихије је поменуо прародитељски грех и њиме узроковано изгнање из раја и изопачење људске природе. Господ долази и прима на Себе људску природу, јер човек као такав не може да се извуче својим силама из пада, објаснио је Владика Исихије искорак Господњи према човеку, који за циљ има враћање његовог послушања према Богу, уподобљавање, исцељење и сједињење са Њим у Светој тајни причешћа у Цркви Божјој.
– Господ је чином обрезања још дубље поникао у смирење, јер је извршио обред који је Аврааму дат као знак да је он „отац вере“, који је дао завет да живи тако и да обрезује своје семе. Од тог догађаја имамо Авраамске народе. Један део њих су постали Јевреји, који потичу од Јакова. Они су се, као и сва Авраамова деца, држали обреда обрезања. Човек тиме изражава своју слабости и греховност, те тим чином одсеца од себе грех. Кад је Господ дошао и извршио спасење, нама је дао крштење, које обухвата у себи духовно обрезање срца- приближио је Владика Исихије симболику старозаветног обичаја, који Господ Христос испуњава у смирењу, а које ће нас, Његове следбенике, увести у Свету тајну крштења и учинити „Новим Израиљем“.
Говорећи о Светом Василију Великом, такође данас празнованом, Владика Исихије је истакао да је писац Литургије и велики теолог из Кападокије једини светитељ који се удостојио да се његов празник слави заједно са једним Христовим празником, што говори о значају његове личности и дела у животу Цркве Божје.
На Светој Литургији је прочитана молитва Господ за благословене дане нове године, која је према Јулијанском календару данас отпочела.
- Најсавршеније је тражити од Господа све оно што нам је на спасење и да знамо да оно што добијамо од Бога је увек на спасење. Да прихватамо благослове и све што је добро, али да прихватимо и недостатке, чак и болест и страдања. Не као нешто што је само по себи добро, већ као нешто што смо призвани да трпимо. Да не дамо да нас то поремети у нашој вери и љубави према Богу и ближњима. Ако то благородно трпимо, то ће нам бити на спасење. Не значи да не треба да се лечимо од болести- треба. Али, да знамо да је све у Божјим рукама и да не будемо неблагодарни. Само онај који у миру трпи страдање ће добити велику корист. Такође, када Господ даје много добара, да се не понесемо и не будемо привезани за те благослове, већ да помажемо ближњима- заокружио је Владика Исихије своје световасилијевско слово у Храму Светог Георгија победоносца, уз честитке Нове године и благослов верном народу.
