У Недељу 33. по Духовима, односно прву по Богојављењу, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије је началствовао Светом Архијерејском Литургијом у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља и појање певнице и Хора “Свети Јоаким и Ана” под управом др Габријеле Вучај.
Први од два данашња јеванђељска одломка приповеда о царинику Закхеју, који жели да види Господа Христа, а други о Његовом одласку у Капернаум (Мт 4, 12- 17), који се збива након хапшења Светог Јована Крститеља, и отпочињању Његове проповеди у том приморском граду, центру римске власти у Галатији. Јеванђељем о Закхеју започиње Пасхални богослужбени циклус, поучио је Владика Исихије о прилагођавању богослужбеног календара дану Пасхе – Васкрса, празника покретног датума, те посту који му претходи и подразумева четири припремне недеље са јеванђељима дубоких тема. Данас имамо један од првих услова да савршено уђемо у пост и дочекамо Васкрс, а то је жудња у срцу за Господом какву пројављује Закхеј, старешина цариника у Јерихону, граду најстаријем, али истовремено проклетом у коме је царовало материјално богатство, грех и одступање од Бога. Јерихон је, навео је проповедник, симбол нашег света, будући да сви ми живимо у греху. Објашњавајући личност цариника Закхеја, он је истакао да је реч о припаднику омраженог друштвеног слоја, јер су они сакупљали порез за римске окупаторе, а неретко и злоупотребљавали свој положај – примењивали силу и велики део пореза задржавали за себе. Као такав, Закхеј добија призив да види Господа, што показује да ниједан грех не може да угуши у нама потребу за Њим.
– Не треба да будемо очајни да је због грехова, лењости и учмалости, у нама све угасло и да немамо никаквог изгледа да се окренемо Господу. Ево, и најгрешнији од свих грешника (Закхеј) има у себи ту искру. Ако само обрати пажњу на њу, она се разбуктава у нама. Он (Закхеј), као нека елита која је издвојена од свих и који зна да га сви преизиру и, уз то, је и малог раста, видевши да долази Исус, попе се на смокву да би Га видео. То је заиста смешан призор и, наравно, да су му се ругали. Али, толико је та искра, та жудња за Господом у њему била јака да је он све то истрпео. Само је хтео да види тог Човека, о Коме се прича да је пророк и Месија- приближио је Владика Исихије личност покајаног грешника, који у тежњи за Господом не мари за презир и подсмевање савременика. Његов пример сведочанство је свима нама крштенима да, кад идемо у цркву- не треба да се снебивамо и стидимо, што су пре неколико деценија доживљавале генерације наших предака, које су бивале гоњене од безбожничке власти, подсетио је Владика Исихије на период безбожништва у послератној Србији. Данас, пак, можемо доживети ругања да смо назадни, затуцани и мимо световних вредности, али ми не треба да се тиме оптерећујемо, већ као Закхеј да идемо да видимо Господа.
– Господ је први који нас призива, а ми се на тај призив одазивамо и распаљујемо ту искру коју нам Он шаље. Онда, у односу на нашу жудњу и слободну вољу да се окрећемо Њему, Он се нама открива и бива са нама- поручио је Владика Исихије, благосиљајући своје епархиоте да молитвама у календару за данашњи дан уписане Свете Татијане и свих светих мученика истрају у својој тежњи ка Господу.
На крају Свете Литургије, Владика Исихије пожелео радостан и благословен недељни дан, уз честитање Богојављења, значајног празника у ком се прославља јављање Господа са навршених тридесет година, када отпочиње Његова проповед , која ће трајати три године и бити крунисана трновим венцем, крсном смрћу и васкрсењем. Указавши да се приближавамо почетку Васкршњег поста, он је скренуо пажњу да почињу припремне недеље и да је време да се припремамо да интензивније живимо по јеванђељу.
– Реч Божја мора да се прими у срце, да је као Закхеј ватрено примимо у срце и да се трудимо да је чујемо. Онда реч Божја делује у нама, а кроз нас делује у свету- закључио је Владика Исихије своју пастирску проповед у обреновачком Храму Силаска Светог Духа на апостоле.
