Још је мисија Цркве да у сваком члану свом изради убеђење да је бесмртност и вечност нормално стање човечије личности, а не временост и смртност; да је човек путник који кроз смртност и временост путује у бесмртност и вечност. Црква је богочовечанска вечност оваплоћена у границама времена и простора. Она је у овом свету, али није од овога света. Свети Јустин Ћелијски, Унутрашња мисија наше Цркве Чини се, на први поглед, као да је данашњем, просечном хришћанину оспорен пут до светости, за разлику од времена светих отаца када се у светост улазило одлучним путем подвижништва, постојаним ревновањем за Бога путем несебичне љубави. Међутим, реч је о заблуди, драга браћо и сестре, је...

У оквиру Еразмус + пројекта, на Крфу су боравили ученици ОШ „Андра Савчић“ из Ваљева, предвођени наставницом веронауке Јеленом Јевтић. Истраживали су богату историју острва са нагласком на Први светски рат, учествовали у бројним радионицама, упознали се и дружили са вршњацима из Грчке и Турске. Обишли су и Храм Светог Спиридона, чија лепота их је одушевила, као и острво Видо, чији их је значај потресао. Много су научили, сазнали, овакав вид наставе им се допао, и што је најважније, нису се раздвајали једни од других и учврстили су своје другарство. Утиске нам преносе ученици Богдан Грбић и Василије Митровић, као и наставница Јелена Јевтић.

Протојереј Драган Јаковљевић, архијерејски намесник ваљевски први, тумачио је јеванђељску причу о богаташу и убогом Лазару, која је према његовим речима најстрашнија и најутешнија. С једне стране страшна, јер показује људску себичност, а са друге утешна јер показује да ниједна људска патња не пролази непримећено. Бог богаташа не именује, за разлику од сиромаха који има име – Лазар. „Онај ко оствари однос са Богом, препознат је од Бога“, истакао је беседник, додајући да је богаташев грех у ономе шта није учинио. „Игнорисао је Лазара, није имао љубави, ни сажаљења за њега. Тако је сваког дана копао себи све дубљу јаму, провалију самољубља, без љубави̶...

Јеванђељски одломак недеље 22. по Духовима, који нас упознаје са животима на земљи и њиховим коначним исходиштима двају дијаметрално различитих људи- богаташем и убогим Лазаром (Лк 16, 19- 31), наводи да се запитамо ко је међу нама један, а ко други, где смо, какво је наше срце и шта чинимо са животом који нам је Господ дао. Наиме, указао је у литургијској проповеди ђакон Немања Арсеновић, видимо да богаташ није осуђен због тога што је богат, као што ни Лазар није спасен због сиромаштва, те да богатство само по себи није осуда и сиромаштво као такво није врлина. Човек може бити богат, а имати срце пуно љубави док, са друге стране, можемо имати пример сиромаха који је завидан и...