Протонамесник Бранко Чолић у Пету недељу поста: Нико није без Крста, свако ће попити чашу страдања!

Пета недеља Васкршњег поста, посвећена Светој Марији Египћанки Литургијски је прослављена у Храму Покрова Пресвете Богородице. Сабрање је предводио протојереј-ставрофор Драгиша Петровић, саслуживало је више свештенослужитеља, појала је певница, а молитвено је учествовао велики бој верника. Беседио је протонамесник Бранко Чолић који је у првом делу беседе говорио о амбицији, док је у другом посветио пажњу покајању кроз пример Свете Марије Египћанке. „Једина амбиција коју треба да гајимо и којом нас учи Христос, јесте да хитамо ка Царству Небеском“, каже отац Бранко који подвлачи да је амбиција добра ако умножавамо своје таленте и ако уз помоћ Бога достижемо пун потенцијал, а не ако је та амбиција подстакнута сујетом, егоизмом, ратовањем против свакога. „Ко хоће да буде највећи, нека свима служи, нека свима буде слуга“, рекао је отац Бранко, осврнувши се потом на живот Свете Марије Египћанке која је испробала сваки грех који јој је био доступан док се није истински покајала и решила да живот промени из корена. „А та промена је оличена у Светом причешћу“, закључио је беседник, упозоравајући сабране да нико није без Крста, те да ће свако од нас попити своју чашу страдања.

Јереј Дејан Трипковић у интервјуу за лист „Путокази“: Грех је старомодан, љубав је модерна!

Свештеник Дејан Трипковић, парох Храма Васкрсења Христовог, осам година је и духовник у Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву. Поред почившег Владике Милутина, једино је свештено лице које је добило награду „Од злата беседа“ коју завод додељује. У разговору за тамошњи часопис „Путокази“, отац Дејан говори о својој служби у затвору, важности присуства свештеника међу штићеницима, као и о томе како и на који начин вера може да преобрати човека који је увелико посрнуо и пао у грех. Разговор можете прочитати на: интервју о. Дејана Трипковића .

Осврт на први број „Православља“ и представљање новог броја

Епископ шабачки и администратор ваљевски г. Лаврентије имао је прворазредну улогу када је са више београдских интелектуалаца покренуо излажење часописа „Православље“, листа Српске Патријаршије, чији се први примерак појавио 15. априла далеке 1967. године. Лист је забрањиван два пута, бележио је све што се дешавало у Српској цркви, извештавао о прогону и затварању појединих Епископа, свештеника и монаха, потврђује секретар редакције Снежана Крупниковић, која још сведочи да је часопис првобитно штампан у великом формату и да се држао на сталку. У деценијама које су уследиле, „Православље“ се у садржинском и техничком смислу много мењало, па тако данас, поред верског живота, прати и научна и културна дешавања. Представљајући нов, 1298. број, Снежана каже да је добрим делом посвећен архимандриту Јовану Радосављевићу, који је по изласку првог броја рекао „обасјало нас је Сунце“, јер је „Православље“ било прозор у слободу из строго контролисаног комунистичког друштва. Стога, у црквеним продавницама потражите ново „Православље“.

Протонамесник Филип Јаковљевић: Христос нас увек разуме!

Иако су свакодневно били уз Господа Христа и слушали Његову реч, апостоли нису у потпуности схватали Његову мисију. Зато им Он предочава да ће Га ухапсити, предати незнабошцима, да ће бити осуђен, мучен и убијен, а напослетку васкрснути. И поред тога, они су се саблазнили, јер су у старозаветним пророштвима о месији замишљали земаљског цара, који ће их извести из ропства и донети благостање у оквирима земаљског живота. Како нам говори Свето јеванђеље по Марку, зачало 47, Христос им из превелике љубави најављује шта ће се збити. Видимо да они то не разумеју, већ тек касније, када су се ти догађаји збили, они су се сетили Христових речи, рекао је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског, тумачећи овај одломак у емисији „Сведочења“. Међутим, иако апостоли у том тренутку не разумеју Христа, Он њих у потпуности разуме, као и све нас и у овој јеванђељској причи видимо добар пример да никада не треба да посумњамо да нас Христос Господ разуме, истакао је отац Филип Јаковљевић. „Зато је и дошао на земљу – да узме човечје тело и осети све што и ми. Да не можемо да кажемо да је Бог тамо негде, јесте добар, јесте Творац, али Он не може да разуме нашу муку. Може, јер је Он сву муку, коју човек може да понесе, понео, претрпео исмевање, мучење, страдање и смрт на крсту. Христос нас увек разуме“, једна је од поука овонедељног јеванђељског одломка, које је слушаоцима Радија Источник упутио протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског.

Цетињски хулигани напали Цетињску богословију

Поводом напада више цетињских хулигана на Цетињску богословију у раним јутарњим часовима 15. априла, када су ломили школски инвентар са претњама да ће поновити нереде, огласио се протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор ове школске установе, који је послао писмо министру полиције Сергеју Секуловићу. Детаљније у наставку:

Поштовани господине министре,
Овим путем Вас извјештавамо о немилом догађају који се десио у раним јутарњим сатима (око 2 ујутро) 15. априла испред зграде интерната Цетињске богословије у цетињском насељу Доње поље, када је група од десетак хулигана насрнула на поменуту зграду, узвикујући псовке и пријетње и ломећи школски инвентар.
Поменути насилници су пријетили ђацима, вријеђали их на националној и вјерској основи, физички насртали и оштетили врата и прозоре на згради, а потом довукли контејнере који су се налазили преко пута улице и запалили у њима ватру. Затим су се удаљили у правцу хотела „Гранд“ и центра града уз повике да ће поново доћи наредних ноћи.
Сви детаљи овог случаја пријављени су цетињској полицији ујутро око 10:20 часова, а записник те пријаве Вам достављамо у прилогу овог дописа.
Дежурни професор није реаговао на начин да моментално позове полицију, и то је вјероватно његов пропуст, мада с обзиром на околности може бити разумљиво да је и сам чекао да ова непријатност прође, вјерујући да ће се завршити без тежих посљедица. Ми се Вама не бисмо обраћали да није било ових пријетњи о понављању напада. Други разлог што Вам се обраћамао, и због чега ћемо о овом писму обавјестити црногорску јавност јесте наша жеља и позив (нарочито упућен цетињском грађанству) да тензије које су настале политичким и медијским манипулацијама и константним неоснованим прозивањем и критиковањем СПЦ са највиших државних адреса, а усљед актуелних друштвено-политичких збивања у Црној Гори, не би смјеле да негативно утичу на владање наше омладине и да кваре Богом благословени јавни ред и мир нашег престоног града. Управа наше школе не памти да се овакав напад на ђаке десио у посљедњих десетак година, нити је од стране наших ђака, или од стране њихових вршњака са Цетиња, било икаквих повода за тако нешто.
Увјерени да ћете предузети све из Ваше надлежности што би предупредило понављање оваквих инцидента, срдачно Вас поздрављамо.

Ректор Богословије Св. Петра Цетињског, протојереј-ставрофор Гојко Перовић

Прво бденије – сиже Великопосних дана

На јутрењу четвртка пете седмице Свете четрдесетнице чита се Велики покајни канон Светог Андреја Критског. Прва четири дана Великог поста овај канон се чита на Великом повечерју бивајући тако подељен на четири дела, а сада у четвртак пете седмице Великог поста он се чита у целости. У склопу такозваног првог бденија чита се и житије преподобне и богоносне мајке наше Марије египћанке којој је и посвећена ова пета седмица свете Четрдесетнице.
Читање Великог покајног канона Светог Андреја Критског на почетку Великог поста има за циљ да нас уведе у тајну покајања и подвига, представљајући на тај начин једна духовна врата кроз која улазимо на четрдесетодневни подвижнички и молитвени пут. Читање канона Светог Андреја Критског у четвртак пете седмице Великог поста, собом носи вид сижеа ових Великопосних дана, јер на почетку поста ми смо усвојили речи канона, а сада пред крај свете Четрдесетнице речи покајног канона постале су саображене са нашим постом и подвигом. У току једне богослужбене године можемо уочити два битна ритма која се међусобно смењују: ритам припреме и ритам испуњења (празновања). Ови Великопосни дани нам то потврђују како својим дивним и садржајним богослужењима, тако и самом тематиком седмицâ које предствљају наше ступњеве припреме. Тако ово читање Великог покајног канона сада више нема припремни карактер, оно сада побуђује у нама преиспитивање и један вид духовне смотре, да сами себе преиспитамо и видимо колико смо себе очистили од страсти и греха, и колико смо себе духовно препородили за време Великопосног путешествија.
Читање житија велике покајнице преподобне мајке наше Марије Египћанке у овом богослужењу, има за циљ да угледавши се на њено покајање, и ми преобразимо себе у бањи покајања, како би што спремнији дочекали Пасху Господњу. Житије преподобне се приликом читања дели на два дела: један део се чита после катизми и сједалних, док се други део чита после треће песме канона. Ово житије Преподобне Марије саставио је Свети Софроније, Јерусалимски патријарх (638-644). Читање канона Светог Андреја и житија Свете Марије Египћанке у четвртак пете седмице на јутрењу, утврђено је на VI Васељенском Сабору, а најранији спомен овог садржајног богослужења налазимо тек у Евергетидском типику из 12. века. У нашем народу преовладао је назив прво бденије или стајање Свете Марије Египћанке, што свакако и није погрешно. Наиме, према богослужбеном уставу јутрење четвртка пете седмице Великог поста не служи се у своје време већ у четврти час ноћи (око 23.40ч), што указује да је ово богослужење један вид бденија. Велики покајни канон као и чтенија из житија Преподобне Марије Египћанке смештени су у централни део јутарњег богослужења – канон. Велики покајни канон пева се заједно са каноном Преподобне Марије, док се уз четврту, осму и девету песму додаје канон триода (трипеснец).
Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас!
Преподобна Мати умилостиви Творца према нама који те хвалимо, да би се избавили злостављања и мучења оних који нас около нападају и ослободи се искушења; непрестано величамо Господа који Те је прославио.
Преподобни оче Андреја, моли Бога за нас!
Часни и најблаженији Оче Андреје, критски пастиру, немој престати да се молиш за оне који те славе, да би смо се ми, који истински поштујемо твоју успомену, избавили гњева, патњи, пропасти и безбројних сагрешења. (из Великог покајног канона Светог Андреја Критског.)

катихета Бранислав Илић

Свештеник Слађан Филиповић о Марији Египћанки: Каквим судом судимо, тако ће нам се судити!

Пета недеља Великог поста која се назива Глувна, посвећена је Светој Марији Египћанки, великој грешници и покајници, жени која је молитвом и постом успела да победи демоне блуда и разврата који су владали њом дуго. Јереј Слађан Филиповић, парох љубинићки, истиче да сваком човеку Света Марија Египћанка може бити путоказ стицања смирења кроз трпељивост, те да не осуђујемо човека обузетог грехом него његов грех „јер каквим судом судимо тако ће нам се судити“. „Овај живот јесте тренутак наспрам вечности“, закључује отац Слађан који истиче да је Пета недеља поста особена по томе што се у њој служи прво и друго бденије, чије су поруке да бдимо над нашом душом.

Намесник подгорски Велимир Крстић на опелу архимандриту Данилу: Сваки Крст носио као радост!

Отац Георгије, игуман манастира Лелић, уз саслужење више свештенослужитеља, служио је опело новопрестављеном архимандриту Данилу у манастиру Плужац који је отац Данило водио читаву деценију. Беседио је протонамесник Велимир Крстић, архијерејски намесник подгорски, који је истакао да је Господ покојников живот бојио разним бојама, украшавајући га као ћилим што се украшава, јер га је Господ водио кроз Далмацију, Америку, Аустралију, Црну Гору… „Дошавши овде, у јесењим годинама свога живота, дошао је овде где је завршио манастирски комплекс“, истакао је беседник, додајући да је отац Данило био свештеницима духовник при исповестима, примајући њихове грехе као Крст који је носио са радошћу. „Нека Господ васкрсне и нашег оца Данила у дан Страшнога суда и приброји га на страну праведника!“, поручио је на крају проповеди намесник подгорски.

Епископ Силуан поводом уснућа о. Данила: Благодарни за ревност

Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан, са свештенством, монаштвом и верним народом, поводом уснућа архимандрита Данила (Јокића), у саопштењу је изразио благодарност за његово ревносно служење Светосавској Цркви на Петом континенту. У саопштењу се подсећа да је отац Данило, игуман манастира Светог Цара Константина и Царице Јелене у Плужцу у Епархији ваљевској, бивши клирик Митрополије аустралијско-новозеландске – сабрат манастира Светог Саве у Илајну, игуман манастира Светог Саве Нови Каленић код Канбере и манастира Покрова Пресвете Богородице у Талонгу.
Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Сећање: Беседа блаженоуснулог архимандрита Данила друге недеље Часног поста лета Господњег 2011.

На YouTube каналу могу се претражити и погледати и послушати бројне беседе које је почивши архимандрит Данило, игуман манастира Плужац, изговорио. Заједничко им је да су све прожете дубоком и бескомпромисном вером у Бога, у Његову силу и моћ, у Његову праведност. Иако је каткад архимандритова реч била опомињућа, оштра и непријатна за многе који су га слушали, имао је на уму само једно, да шири реч Божју, да позива на молитву и покајање, али и да мири завађене. Зато се код њега на свакој недељној Литургији скупљало неколико стотина богочежљивих душа. Колегиница Јадранка Јанковић приредила је беседу оца Данила, изговорену у Другу недељу Великог поста 2011. године. Детаљније на отац Данило беседа