У јеванђељском одломку о исцељењу младића у коме је био дух неми (Мк 9, 17- 31) забележен је сусрет његовог оца са Господом Христом приликом ког он моли за помоћ, будући да му апостоли нису могли помоћи. Нису могли, јер су за време Преображења Господњег на Тавору водили дискусије са књижевницима, онима који су нападали Христа и нису веровали да је Он Месија, Који треба да успостави Царство Божје, објаснио је протојереј Бранко Чолић у свом тумачењу ове приче. Речи „верујем Господе, помози моме неверју“, које изговара отац младића, показују да ни он, као ни апостоли нису били пуни вере као Јаир или капетан, што наилази на љутњу Господа Христа. Он исцељује дете, претећи духу који га мучи, али га не погубљује, јер га Господ чува и даље. То је, истакао је отац Бранко Чолић, наук свима нама- када нас Господ не би чувао, зле силе којих је заиста много, у тренутку би свет срушиле, запалиле и свет би нестао.
