Кажи, брате, шта поднети можеш,
Па ћy рећи, колико си човек.
Јов праведни, богат и преславан
Би сатаном бачен на ђубриште,
И обложен гнојем и ранама –
Страшилиште псима и људима!
Што имаде за дан му пропаде
Осим вере и осим стрпљења.
Нo c оружјем вере и стрпљења
Jов победи страшнога сатану.
Бог гледаше борбу неједнаку,
Праведнику победу додели,
Са победом сва остала блага,
A посрами завидљивог врага.
Авва Исаија рекао o себи: „Видим себе сличног коњу лутајућем без јахача. Ко год га нађе, седа на њега и језди на њему до миле воље. Када један јахач остави коња, други га узјаше и поступа тако исто, па и трећи итд.“ Овај велики подвижник, за кога су сви c дивљењем говорили да је достигао савршенство, рекао је то o себи или из смирења или из сећања на доба свога несавршенства. Главно је, да је ова реч истинита у односу на свакога хришћанина, који ходи духовно распојасан и необуздан. Тек што је једна страст c њега сјахала, друга га је узјахала. Тек што га је једна заморила и оставила у очајању, друга га је узјахала c обманљивом надом, да ће га она усрећити. Такав човек нема јахача који би га управио правим путем, без скретања ни лево ни десно. Једини пријатељски јахач, кога треба поздравити добродошлицом, јесте свети и моћни дух хришћански.
Да созерцавам вазнесење Господа Исуса и то:
1. како је Он прво васкрсао телесно, па се онда вазнео телесно,
2. како се душе праведних људи по смрти прво вазносе на небо, док тела чекају опште васкрсење, опште преображење, и опште вазнесење.
о сили коју Бог даде речима пророчким
Ево ја ћу учинити да ријечи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити. (Јерем. 5, 14)
Видите, браћо, да је дејство речи Божје различито како према коме! Реч је Божја као огањ, коме се радује праведник, озебао у хладноћи овога света; и реч је Божја као огањ, који спаљује неправедника, кога је овај свет материјални сувише загрејао. Искусни духовници оставили су нам сведочанство, да само име Исус, које верним доноси силу, радост и освежење, – да то име пали зле духове као живи огањ. Тако је са сваком речју Божјом. Код једних она ствара утеху, код других раздражење, код једних утишава гнев, код других појачава; код једних изазива страхопоштовање, код других подсмех. Здравима је мед, а болеснима је мед пелен.
Но зашто народ да буде као дрва, која ће се спалити? Зар је народ крив, ако га безбожне старешине и лажни пророци заводе странпутицом? Није крив народ у оноликој мери као његове старешине и лажни пророци, али је ипак крив у извесној мери. Јер и народу је Бог дао да зна прави пут и кроз савест и кроз проповед Божје речи, те народ не би требало да слепо следује својим слепим вођама, када га ови воде путевима лажним и удаљују од Бога и Божјег закона. Бог је, браћо, праведан, и Он зна меру свачије кривице, и неће дати, да неук и мален пострада колико учен и велик.
Господе Свевидећи, спаси нас, да не будемо ни слепе вође нити слепо вођени. Укрепи нам срце, да и као вође и као вођени будемо вазда слуге Твоје, и само Твоје слуге. Теби слава и хвала вавек. Амин.