На почетку друге сесије проглашени су победници литерарног конкурса „У част Лелићког Златоуста, а затим су одржана још два предавања. Презвитер др Оливер Суботић, парох Храма Светог Александра Невског и управник Мисионарског одељења АЕМ, говорећи о теми „Владика Николај о Николи Тесли: осврт на основу доступних историјских извора“, истакао је да су се светитељ и славни научник веома поштовали. Преосвећени Епископ моравички др Тихон у свом излагању на „Николајево представљање хришћанске вере као егзистенцијалне стварности“, подвукао je да је Владика Николај позивао верника да тражи дубље истине вере. И након друге сесије уследила je дискусија.
На овогодишњи литерарни конкурс „У част Лелићког Златоуста“ пристигло је 45 радова и утисак је да су девојчице биле вредније и надахнутије јер су освојиле прва три места. Издвојиле су се: Хана Прељић, ученица трећег разреда Гимназије у Крушевцу (1. место); Дуња Радин (II разред) и Анастасија Катанић (IV разред), ученице Гимназије „Милош Савковић“ из Аранђеловца (2. место) и Марија Симоновић, ученица Пољопривредно-ветеринарске школе са домом ученика Рековац (3. место). Њих је похвалио и награде им уручио Епископ Исихије.
„Владика Николај о Николи Тесли, осврт на основу доступних историјских извора“, била је тема излагања презвитера др Оливера Суботића, пароха Храма Светог Александра Невског и управника Мисионарског одељења АЕМ СПЦ, на овогодишњем симпосиону. Своје предавање почео је од ХIХ века, посебно значајног за српски народ, јер се у њему рађају три изузетна генија: Петар II Петровић Његош, Никола Тесла и Николај Велимировић. Николај постаје пунолетан када је Тесла на врхунцу научне славе, а већ у тридесетим годинама пише помало о Тесли. У делу „Религија Његошева“, Свети Владика Николај каже да је Теслина наука на извору Бога. Велича га као умног човека, зналца, као једног од најугледнијих Срба. Отац Оливер додаје и да је Свети Владика Николај подједнако поштовао Теслу и Пупина, за разлику од већине сународника који су се опредељивали за једног или другог.
Важно је напоменути да је више од десет година свог научног рада, отац Оливер посветио проучавању дела Николе Тесле. Аутор је и опсежне монографије о славном научнику „Тесла – духовни лик“. Каже да се Владика Николај и Никола Тесла први пут срећу 1915. године, посредништвом универзитетског професора (Колумбија универзитет), др Павла Радосављевића, веома угледног Србина. Николај је покушао да заинтересује Теслу за будућност српског народа. Постоји могућност да су се видели и 1921. године, а пишући о томе, Свети Владика Николај каже да се срео са нашим славним научником (Теслом), који је проучавајући све религије света, схватио да је православље најпрактичније. Поводом 100 година од рођења Николе Тесле, Светом Владици Николају стиже писмо са молбом да Тесли буде подигнут споменик у порти Манастира Светог Саве у Либертивилу. Очекивано, Владика Николај се сложио, подвукавши да је на научном пољу Никола Тесла донео српском народу светску славу. Медијски је веома присутна и прича о наводном сусрету Светог Николаја и Николе Тесле у научниковој лабораторији 1927. године, али она није аутентична сматра др Суботић, јер је Тесла тад имао пројектни биро, а не лабораторију. „Свети Владика Николај и почивши Митрополит Амфилохије Радовић су двојица епископа који су се највише дивили Николи Тесли“, закључио је отац Оливер Суботић.
Благодаран на позиву да учествује на симпосиону, викар Његове Светости, Епископ моравички др Тихон, сматра да ће сагледавање рада Светог Владике Николаја на овакав начин, кроз молитву, заједничко дружење и разговор, отворити свима присутнима видике да боље сагледамо данашње време и актуелне изазове. У свом излагању на тему: „Николајево представљање хришћанске вере као егзистенцијалне стварности“, Епископ др Тихон истакао је да човек свој живот може да сагледава на хришћански начин, а може и да бежи од тога, не желећи да види свој живот као део Божјег плана. Човек живи тако што иде из прошлости у будућност, односно из историје ка вечном животу. Свети Владика Николај је настојао да разумљивим језиком објасни највеће тајне и најкомпликованије ствари. Лелићки Златоуст је успевао да дотакне душе слушалаца у жељи да схвате да их се тиче шта су хришћанска вера и све што се догађа у вези са њом. За хришћанина је вера егзистенцијална стварност и зато је верник позван да тражи дубље истине вере. „Није био систематски богослов“, поновио је и Владика Тихон, подвукавши да се Свети Николај сагледава кроз сва његова дела, али и периоде у којима је писао.
Епископ Тихон је подсетио слушаоце и да је Свети Епископ Николај живео и делао у време када је почело поновно буђење православља, у првој половини ХХ века, као поборник неопатристичке синтезе, која се огледа у преиспитивању наслеђа и његовој примени на актуелни тренутак. Залагао се за поновно читање дела Светих Отаца, смтарајући да су њихова дела корисна и применљива за садашњост. Владика јесте припадао том правцу, али је деловао оригинално. „Свети Владика Николај чини богословске теме присутнијим, он је богословска питања доводио у везу са човеком. Свети Владика преноси поруке промишљено. Његове беседе се своде на постављање проблема, промишљање и предлог решења. Тако се и слушалац подстиче да заједно са Владиком трага ка решењу, али и усвоји оно што Лелићки Златоуст предлаже“, закључио је Владика Тихон.
У наставку симпосиона, предавачи су одговорили на питања посетилаца. Захваљујући се Епископу Исихију, идејном творцу симпосиона, братству Манастира Лелић, отац Бранко је похвалио награђене радове средњошколки, јер се у њима види живи сусрет са Богом. Сабрање је заокружено позивом на Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Лелић, у недељу 25. октобра са почетком у 9 сати.
Марина Марић
