Месец: март 2024.

Свештеник Александар Павловић, клирик Митрополије неапољске у Солуну, познавао је почившег Владику Антонија десетак година и имао је прилике да му више пута саслужује, али и да проведе доста времена са њим. „Епископ Антоније је био изванредан домаћин, према сваком се односио са пуно поштовања и уважавања“, каже отац Александар, додајући да су припреме за Владикин погреб у току, те да је веома важно истаћи да ће Заупокојену Литургију заједно служити српски и руски патријарх. „И породица Владике Антонија је овде, његова мајка, чији је бол највећи“, додаје наш саговорник, закључујући да треба да се угледамо на Епископа, кога смо назвали тихим војником Христовим.

У сусрет дану у ком се Свети Владика Николај преставио Господу (18. март), у капели касарне „Војвода Живојин Мишић“, која је њему посвећена, одржана је молитвена свечаност. По благослову Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ липљански, викар Патријарха српског г. Порфирија и војни епископ при Војсци Србије г. Доситеј, уз саслуживање више свештенослужитеља из Ваљева, те молитвено присуство припадника Војске Србије и угледних званица. По завршетку Литургије, Владика Доситеј је поздравио окупљене и пренео благослове Патријарха српског г. Порфирија и Епископа ваљевског Исихија, који се налазе у Москви због молитвеног испраћаја блаженоуснулог Епископа Антонија. Владика Доситеј је потом благословио славске дарове и преломио славски колач са командантом 2. Центра за обуку пуковником Сашом Стојиљковићем и овогодишњом домаћицом славе Јованком Андрић, директорком Холдинг корпорације „Крушик“. За наредну годину колач је преузео градоначелник Ваљева Лазар Гојковић.
Како је март месец време заклетве војника, славска свечаност заокружена је полагањем заклетве војника на добровољном служењу војног рока- генерација Март 2024.
Детаљније на интернет страници Епархије ваљевске.

У уторак, 12. марта 2024. године, у Музичкој школи „Живорад Грбић“ одржано је друго полуфинале квиза „Православна слагалица“ за средње школе. У оквиру Првог ваљевског намесништва знање су одмерили ученици Економске школе предвођени вероучитељем,ђаконом Миланом Јанковићем,Ваљевске гимназије на челу са вероучитељима Бранком Јевтић-Стојановић и јерејем Драганом Станојевићем,као и ученици Музичке школе „Живорад Грбић“ предвођени вероучитељем,ђаконом Немањом Арсеновићем.Ученици су показали висок ниво знања о чему сведочи неизвесност у бодовима до пред сам крај квиза, када су се истакли ученици Ваљевске гимназије, који су победили у овом полуфиналу и тако себи обезбедили место у финалном такмичењу.Сви учесници такмичења награђени су пригодним поклонима од стране канцеларије за веронауку Епархије ваљевске на челу са јерејем Јованом Новитовићем,али што је најважније квиз је и ове године протекао у заједништву и дељењу хришћанских вредности, што „Православна слагалица“ и има за циљ.
ђакон Немања Арсеновић, вероучитељ

У просторијама лајковачке средње школе „17 септембар“ одржано је полуфинално такмичење квиза „Православна слагалица“ за Тамнавско намесништво. Знање из веронауке одмериле су три екипе: Техничке школе Уб са вероучитељем Стефаном Ђурићем, школе „17.септембар“ Лајковац, предвођене вероучитељем Савом Павловићем и гимназије „Бранислав Петронијевић“ Уб. Догађају је присуствовала директорка школе Косана Грчић.
Такмичење је протекло у динамичној и такмичарски занимљивој атмосфери, а ученици су показали високо знање и одличну спремност. Након низа енигматских игара, у финале су се пласирале екипе Техничке школе и Гимназије, а победу је за нијансу одлучила игра асоцијација. Победник овогодишњег полуфиналног квиза је екипа гимназије „Бранислав Петронијевић“, коју су представљали ученици: Милица Рикановић, Анастасиа Леповић и Никола Ватазевић, са вероучитељицом Маријаном Додовић. Они ће знање одмерити на финалном такмичењу са најбољим ученицима Епархије.
Маријана Додовић, вероучитељ

Квиз „Православна слагалица“, другу годину заредом, око популарних игара формата националног јавног сервиса тематски везаних за веронауку окупља средошколце подручних школа са територије Епархије ваљевске. Домаћин првог полуфинала данас је била Техничка школа Ваљево, а кроз разне енигматске вештине знање стечено на часовима веронауке одмерили су ученици Пољопривредне школе, предвођени вероучитељем ђаконом Душком Перићем, Медицинске школе „Др Миша Пантић“ на челу са вероучитељем Александром Павићем и школе домаћина, које је за квиз припремио наставник веронауке ђакон Владимир Ракић. Такмичење је протекло у веселој атмосфери, лепом дружењу и дељењу хришћанских вредности, што „Православна слагалица“ има за циљ. Победила је екипа Техничке школе у саставу: Срђан Градина, Никола Павловић и Лазар Бранковић, пласиравши се у финале овогодишњег такмичења.
Јадранка Јанковић

У понедељак 11. марта, дана у ком се Господу преставио Преосвећени Епископ моравички Антоније, викар Патријарха српског г. Порфирија и старешина Подворја Српске Патријаршије у Москви, у његовој завичајној епархији принета је молитва за његову душу у Храму Васкрсења Христовог. Након вечерњег, које је служио протојереј Ненад Марковић, помен новопрестављеном архипастиру Српске Цркве служио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслуживање свештенослужитеља Саборног храма, као и појање певнице и молитвено присуство верника. „Служио је Господу, тако је и уснуо и верујемо да је сада пред вољеним Христом и да му Господ узвикује: “Уђи у Царство Оца свога…“ Потребно је да се молимо за његово упокојење, зато што Црква тако испраћа своје вернике, своја чада и своје служитеље“, поручио је Владика Исихије.
Епископ Антоније (Пантелић) је рођен 1970. године у Причевићу. Преминуо је након дуже болести у Москви, где је иза њега остала више од две деценија дуга и плодоносна мисионарска активност. Датум и место сахране биће ускоро објављени.
Детаљније на интернет страници Епархије ваљевске.

О страшном суду на Светој Литургији у недељу 10. марта у старој обреновачкој цркви беседио је протојереј-ставрофор Љубомир Миловановић, старешина светиње. „Сви смо позвани да будемо у Царству Небеском, а у овом свету Господу се одужујемо кроз љубав“, истакао је он. „Онај који твори вољу Оца Небеског, има љубав према свима, и према непријатељима“, каже беседник, позвавши вернике да чине добра дела, посебно према старијим суграђанима. Проповед је завршио речима Владике Николаја које говоре о грешности и манама српског народа, али увек спремног да помогне.

„У животу ништа није савршено сем Божје воље, према томе, фрустрације су нам потребне, а од нас зависи да ли ћемо их решавати на конструктиван или деструктиван начин“, каже психолог Живана Пантић, која појашњава и открива све што је важно да знамо о фрустрацијама.

Епископ Антоније је рођен 23. јула 1970. године, на празник Преподобног Антонија Кијево-печерског, у Ваљеву од оца Радована и мајке Јелке (рођ. Милићевић). Основну школу је завршио у Причевићу код Ваљева, после чега уписује Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки, коју успешно завршава 1991. године. Као ученика богословије 23. септембра 1989. године у манастиру Крки у чин мале схиме замонашио га је Епископ жички Стефан, који га је и рукополжио у чин јерођакона 10. децембра 1989. године у манастиру Жичи, а чин јеромонаха 5. јануара 1991. године такође у манастиру Жичи. На предлог Епископа жичког Стефана, а по благослову Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, јеромонах Антоније је 1992. године уписао Московску духовну академију у Свето Тројице-Сергијевој лаври (Сергијев Посад). Дипломирао је академске 1995/96. године. Са одличним успехом одбранио је и кандидатску дисертацију (катедра за Историју помесних Цркава) на тему „История Сербской Православной Церкви с 1945 по 1995 годы“. Као најбољи студент у генерацији био је и стипендиста Московске духовне академије. Одлуком Научног савета Московске духовне академије 31. маја 1996. године јеромонаху Антонију је додељено научно звање кандидата богословских наука Московског универзитета.

По повратку из Русије 1996. године, унапређен је у чин синђела и постављен за намесника и благајника манастира Студенице, одакле је касније прешао у Митрополију дабробосанску и примљен за сабрата манастира Добруна. На предлог Митрополита дабробосанског Николаја, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је поставио синђела Антонија 2000. године за професора Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи. Исте године предавао је и на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву. Истовремено је обављао дужност старешине Саборне цркве у Сарајеву, где бива унапређен у чин протосинђела на Божић 2001. године. На предлог Патријарха српског Павла, Свети Архијерејски Синод је изабрао 2002. године протосинђела Антонија за старешину Подворја Српске Православне Цркве у Москви. На основу одлуке Светог Архијерејског Синода, митрополит Николај 17. марта 2002. године у капели Духовне академије Светог Василија Острошког у Фочи произвео протосинђела Антонија у чин архимандрита. На предлог Патријарха српског Павла, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању 2006. године изабрао је архимандрита Антонија за викарног епископа Патријарха српског са титулом Епископ моравички. Хитортонија је обављена 23. јула 2006. Године у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду од стране Патријарха српског Павла и уз саслужење осамнаест архијереја.

Степен звања магистра теологије стекао је на Руском православном институту Светог Јована Богослова у Москви успешно одбранивши магистарски рад на тему „Богослужебные традиции в Сербской Православной Церкви“. Пред Међународним академијским акредитационим и атестационим комитетом (МАААК) успешно брани научну дисертацију на тему „Богослужења у дохалкидонским црквама“, стекавши звање доктора теологије. Од 2003. године, епископ Антоније је предавао на Руском православном институту „Свети Јован Богослов“ у Москви, где је до избора у звање декана 2018. године био и управник Kатедре за литургијско богословље. Одлуком Научног већа Московског православног универзитета Светог Јована Богослова 2018. године, епископ Антоније је постављен за декана Филозофско-богословског факултета Московског православног универзитета у Москви. На поменутој фукцији се налазио све до 1. јула 2022. године. Докторску дисертацију под називом „Односи Српске Православне Цркве и Руске Православне Цркве у периоду између 1944. и 1950. године, на основу материјала из архива Русије и Руске Православне Цркве” успешно је одбранио 2019. године на Православном богословском факултету Универзитета у Прешову (Словачка). Носилац је високих црквених и државнох одликовања. Аутор је следећих књига и монографија: Господи посети виноград сей, Православна Москва (водич кроз православне светиње руске престонице), Отношения Сербской и Русской Православных Церквей на основании документов российских архивов, Святые земли сербской, У загрљају Богородичиног града и Свидетель истории и живой голос традиции. Превео је следеће књиге: Померање граница срца Митрополија тверског и кашинског Амвросија (Јермакова), У шта верују православни хришћани Митрополита будимпештанског и мађарског Илариона (Алфејева), Запитајмо се о будућности човечанства Патријарха московског и све Русије Кирила и Тајна предивних дела Митрополита тверског и кашинског Амвросија. Био је аутор чланака и радова објављених у руском издању Православне енциклопедије, као и у раду Поклоничке агенције Пут вере и Издавачке установе Подворја Српске Православне Цркве у Москви.
Извор: СПЦ.РС

Пред 170 посетилаца, у препуној сали Црквеног дома при Храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Обреновцу, јереј др Оливер Суботић, парох Храма Светог Александра Невског на Дорћолу и уредник часописа „Православни мисионар“ одржао је предавање на тему „Сила имена Божјег“.

И сам предавач је био изненађен посећеношћу и бројем питања која су му постављена после предавања на којем је истакао да име Божје треба да се призива са молитвом и трепетом, те да нам Његово име пружа снагу да се одупремо непријатељима. Предавање оца Оливера организовали су ЦО Обреновац – Храм Силаска Светог Духа на Апостоле и Светосавска омладинска заједница са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Исихија.

Госта је поздравио и представио духовник Светосаваца јереј Александар Петровић.

Детаљније на интернет страници Цркве у Обреновцу