Слушај радио
100,2 МHz

Слушај радио
100,2 МHz

100,2 MHz

Андреј Лукман – координатор заједнице „Земља живих“

„Нажалост, мора човек више пута да удари главом у зид да би схватио да има проблем и да мора да га решава“, каже Андреј Лукман, спортски тренер, музичар, васпитач и координатор терапијске заједнице за лечење болести зависности „Земља живих“. У заједници насталој пре две деценије у Епархији бачкој, лечење траје тридесет месеци, с тим што што је оболели првих шест месеци лишен од сваког контакта са спољним светом. Андреј каже да се „Земљи живих“ највише јављају зависници од психоактивних супстанци и да је велико интересовање за лечење. Осврћемо се и на шесту кућу која је отворена у Гроцкој, а коју је освештао Патријарх Порфирије. „Ми смо једни другима све“, закључује Андреј Лукман.

Ко има проблем са зависношћу или има у ближој околини зависника, може да се информише путем странице https://zemljazivih.info/ .

Фотографија је преузета са странице Kurir.rs

Владичанска Литургија у Недељу блудног сина у Саборном храму

„Јеванђеље о блудном сину (Лк 15, 11- 32) припрема нас за улазак у Велики пост, који нас припрема за улазак у празник Васкрсења Христовог“, поучио је у проповеди Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на Светој Литургији у Храму Васкрсења Христовог у недељу 16. фебруара.

Јеванђељска прича о блудном сину, након прича о Закхеју и митару и фарисеју, говори о чежњи човека за Богом, о покајању и смирењу, којима се сами унижавамо и доживљавамо богопознање. „Слушамо вапај блудног сина који, свестан своје недостојности након сагрешења, жели да се врати оцу макар као најамни радник“. То је, указао је на то и Епископ Исихије, вапај свих нас, вапај људског рода од, палог и од благодати одвојеног, праоца Адама до краја векова.

Детаљније на https://www.eparhijavaljevska.rs/index.php/2025/02/16/vladicanska-liturgija-u-nedelju-bludnog-sina-u-sabornom-hramu/

Свако јутро Литургија у Покровској цркви и у Лелићу

Ове недеље свако јутро се Света Литургија служи у Храму Покрова Пресвете Богородице и у Манастиру Лелић од 7 сати.

Недеља блудног сина у Обреновцу

Недеља блудног сина, још једна припремна недеља пред почетак Великог поста, литургијски је обележена у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу. Потресну причу о покајању, односно о паду и враћању у живот једне залутале душе, тумачио је јереј Томислав Алимпић, рекавши да је човек празан када је окренут леђима Богу. „Покајање, стрпљење и радост коју показује отац у причи, јесу темељне врлине правог хришћанина“, истакао је беседник, додајући да нам је Бог дао покајање да нас пробуди, да нас подстакне да се одрекнемо греха. Ове припремне недеље нас духовно припремају за пост који ове године почиње у понедељак 3. марта.

Сретење Господње у Храму Васкрсења Христовог

Сретење Господње молитвено је прослављено у катедралном Храму Епархије ваљевске, посвећеном Васкрсењу Христовом. Светом Литургијом је началствовао протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа Исихија, док је беседио јереј Јован Новитовић. Подвукао је да је Сретење један од Богородичиних празника и да се убраја међу 12 највећих. Описујући јеванђељску причу посвећену Сретењу, беседник је рекао да ће оне који верују у Бога и отворе своја срца за Њега, Господ подићи у Цаство небеско. Посебно је занимљив лик Симеона Богоримца који је узео Богомладенца у наручје, а коме је Господ отворио очи да види цео живот Исуса Христа у будућности. Сусрет са Христом представља и сусрет Бога са људима, те се са Сретењем завршава венац Божићних празника.

Сретење Господње у Обреновцу

Сретењску беседу у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу изговорио је протонамесник Срећко Живановић, истакавши да је довођење детета у храм подразумевало и крвну жртву. Но, тако је било до Христа, јер је Он први који подноси бескрвну жртву. Поред увођења у храм, овај празник симболише сусрет, а то значи да будемо отворени једни за друге и да будемо спремни да сретнемо са другим. „Да се посветимо другоме и да му дарујемо своје време, позвани смо на то, јер тако срећемо и Бога“, нагласио је отац Срећко, позвавши вернике да се сете овог празника и да им живот испуне сусрети.

Епископ Исихије на слави Епископа Герасима

Свечаним вечерњим богослужењем у Саборном храму Светог Оца Николаја Мирликијског Чудотворца у Карловцу, 13. фебруара почела је прослава Светог мученика Трифуна који је заштитник и крсна слава Епископа горњокарловачког г. Герасима. Вечерњим богослужењем началствовао је Епископ горњокарловачки г. Герасим.

Светом Архијерејском Литургијом, 14. фебруара 2025. године у Саборном храму светог оца Николаја Мирликијског Чудотворца, Епископ горњокарловачки г. Герасим је прославио светог мученика Трифуна.

Евхаристијским сабрањем началствовао је Митрополит зворничко–тузлански Фотије уз саслужење Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, Епископа буеносајрескога и јужноцентралноамеричкога и администратора епархије загребачко–љубљанске г. Кирила, Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима, Епископа ваљевског г. Исихија, Епископа шабачког г. Јеротеја и домаћина, Епископа горњокарловачког г. Герасима, свештенства и свештеномонаштва.

Митрополит Фотије честитао је славу и празник Епископу г. Герасиму и том приликом у архипастирској беседи поучавао је вернике о значају подвига и жртве Светог мученика Трифуна.

http://Епархија горњекарловачка

Прослава Светог Трифуна у Обреновцу

Заштитник виноградара и велики исцелитељ – Свети Трифун молитвено је прослављен у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу. Беседио је старешина светиње, протојереј-ставрофор Љубомир Миловановић, истакавши да је благодат Светог Духа била у Трифуну од ране младости, који се добрим делима винуо у небеске висине. „Господ зна оне који су кадри да своју веру посведоче и животом својим“, истакао је беседник, додајући да седамнаест векова наша Црква слави Светог Трифуна који је имао постојану веру.

Народни музеј позива на отварање изложбе о Солунском фронту

Изложба „Солунски фронт у објективу ратног сликара и фотографа Драгољуба Павловића“, коју је приредила историчар Драгана Лазаревић Илић, музејски саветник, поводом празника Сретење биће четврти пут представљена Ваљевцима у петак 14. фебруара од 19 часова у Галерији Народног музеја. Ауторка објашњава како су се фотографије академског сликара и фотографа Драгољуба Павловића нашле у збирци Народног музеја, подсећа да је његовв отац Јаков, односно Инокентије био и Митрополит београдски, као и да се Драгољуб школовао у Москви и Минхену. „Он није бележио само оно што чини рат, већ и све оно што чини живот у ратним условима“, истиче ауторка, подвукавши да је овај ратни сликар први снимио бомбардовање Београда 1914. године. Народни музеј ће радити и током празника. Добро дошли!

Свечано обележена слава богословије Света Три Јерарха

Слава крчке богословије молитвено је прослављена у среду (12. 2. 2025.) уз присуство мноштва верника који су се на овај велики празник окупили у манастиру Крки. Свету Архијерејску Литургију служили су Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарски и Митрополит далматински Г. Никодим и Њихова Преосвештенства Епископи бихаћко-петровачки Г. Сергије, осечкопољски и барањски Г. Херувим и ваљевски Г. Исихије. Са неколико речи о важности празника окупљеном верном народу се обратио Владика Сергије.
„Ако постоји најузвишенија ријеч, ријеч исказана људским устима и мисао у створеном уму рођена, ријеч од Бога, ријеч достојна да искаже или барем приближи тварном и објасни однос Три Личности Свете Тројице, а Једног Божанства, у свези и љубави постојећег, она ријеч која бива у могућности да макар мало у видик људског ока прикаже неисказану славу, онај трачак свјетлости и слух Божанског звука открива нам се данашњом Благом вијести у којој се Логос Логосом обраћа и свима нам јасно открива тајне од постања свијета, та ријеч би била најумјеснија да опише и искаже похвалу светој тројици јерараха, Василију Великом, Григорију Богослову и Јовану Златоусту.
Данас када прослављамо света три угодника Божија, три златне трубе шравославља, постајемо удостојени заједно са њима созерцања славе Божије и заједништва у Духу Светоме. Не налазећи у њиховим личностима ништа што би узвисило једног у односу на друге, историјски сагледавајући повјест о настанку њиховог светог спомена и ми се саображавамо свима који истински поштују њихово богоугодно дјеловање.
Када је у оно вријеме постављено питање које је изазвало недоумицу у народу који бјеше од ове тројице већи, па се и многи тим поводом раздијелише између себе заузимајући супротне стране и претпостављајући једни другима различита мишљења, деси се да Божијом интервенцијом на натприродан начин би разријешена ова недоумица, па се тако у сну Епископу евхаитском Јовану јавише ова божанствена тројица у истој слави и части, не издвајајући се притом ни по чему један од другога, те тако наочиглед безизлазна ситуација задоби позитиван епилог.
Овај примјер, као и многи други примјери из живота Цркве уче нас да је управо она Богом вођена и да не постоји безизлазна ситуација. И не само примјер установљења овог празника из IX вијека већ и житије сваког од ројице јерараха Божијих, који се кроз благодатни дар богословља преко њих излио у веома тешка времена када су Цркву Божију разједале и нагризале многе јереси и унутрашњи немири.
Свети Василије Велики, поборник православља, велика луча моралне чистоте и ревности вјерске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб Цркве Божије. Он се одликовао великом ученошћу, који је попут пчеле цјелокупно образовање усмјерио ка стицању знања Божијег и одбрани Цркве од многих лажних учења.
Свети Григорије Богослов, са правом назван богословом, својим поетским и богословским надахнућем богословствовао је о Светој Тројици, неуморно дјелајући на изградњи Цркве и чувајући је својим животом од јереси.
Јован Златоусти, такође носећи чувени епитет златних уста која точе благодат Божију, својим омилијама хиљаде напајајући и приводећи Једном Богу у Тројици душе свих оних који се истински у Њега уздају.
Како у њихово доба тако и данас, пред Цркву су постављени многи изазови који задиру у дубоку срж и нарушавају суштину еклисиологије. Подјеле, раздори и сепарације, постале су свакодневица и више уопште није чудно чути да се широм свијета дешавају ствари које нас опомињу да смо ипак ми смртни људи који вртоглаво и безобзирно хрле ка испуњењу личних захтјева, те газимо и затиремо све што нам се нађе на путу. У савременим овоземаљским превратима и немирима свакодневно молимо за мир у свијету, али и за мир у нашој отаџбини и региону. Широки спектар бурних дешавања не може да нас не упути на Спаситељеве Ријечи Који нам говори: „Чућете ратове и гласове о ратовима…јер ће устати народ на народ и Царство на Царство и биће глади, помора и земљотреса по свијету.“
Све ово како нам и казује Сам Господ треба да се збуде, али да нас не уплаши нити обесхрабри, већ напротив да утврди у молитви и истрајности у подвигу мудрости и љубави како би опстали у Његовој Истини.
Према томе пажљиво размотривши заповијест Апостола Павла да се присјећамо својих старјешина који нам проповиједаше о Логосу, угледавши се на њих, опомињемо се данас празнујући спомен светих јерараха Божијих, ових златотканих труба Цркве Христове, просећи њихове молитве и заступање пред престолом Божијим. Подижемо глас и ми недостојни, дрзнувши се да пред лице Владике свог и Творца, ми грешници, принесемо свој дар, своју скромну лепту, не уздајући се у своје заслуге већ првенствено у Његову Милост.
Данас света Црква у лику ове свјетлости прославља њено исијавање, у огњезрачним свјетилима Тројичног три јерарха Цркве Христове. Три човјека, али и три сунца. Три учитеља и три свештеника који бијаху као људи обучени у сунце и не само да су се заодјенули овим рухом, већ су и сами постали неугасива свјетлост. Ово није заслуга човјека, ово је дар Божији, дар Духа Светога, јер у овоме свијету не постоји таква свјетлост коју тама не обузима, једино онда ако је та свјетлост Христом обасјана и Христом оживотворена. И ту свјетлост Он је несебично даровао својим ученицима рекавши ‘Ви сте свјетлост свијету’, а преко њих и свима нама који се у страху Божијем учимо у ријечи Његовој. На тај начин и свједочимо Бога који овакве велике и свете тајне даде људима. Свједочимо је као будући јерарси, као будући богослови и теолози Цркве Божије уграђујући се у њене темеље и продужавајући мисију великих јерараха, оних на чијем смо данашњем слављу призвани гости.
Сабрани у заједници Светог Духа, прослављајући спомен на света три јерарха, света три Епископа, богоносне мужеве Цркве, небеске заступнике овог светог чилишта застајемо пред величином њиховог заједничког удјела у изградњи јединственог здања Цркве, како материјалног, тако понајвише духовног здања које се предањем, вођеним Светим Духом непрекидно преноси до данас. Тако они бивају наши узори-оци, али и браћа по духу имајући синовство у Богу Оцу и Мајци Цркви која нас све призива у своје наручје и храни оном Божанском храном будућег вијека.
Ови светитељи Божији призваше све нас у служење Свјетлости, служење послушности и љубави Божије. Ходећи њиховим стопама бивамо вођени Духом Истине, оним Духом који је умовима великих људи исписао догмате и установио Цркву Божију савјетујући у тајни како се учити у Духу Тројичнога ‘Слушајте старјешине своје и повинујте им се, јер они бдију над душама вашим, пошто ће одговарати за њих, да би то с радошћу чинили, а не са уздисањем’, славећи Животворну Тројицу у Свијетлости Божанској пројављену, Оца који превјечно рађа Свјетлост, Сина који свијетли у тами и тама Га не обузима и Духа Светога, Оживотворавајућу силу Тросунчаног Божанства у вијекове вјекова“, рекао је Епископ бихаћко-петровачки.
Након Свете Литургије прослава се наставила уз пригодан културно-уметнички програм, а Митрополит Никодим од срца је захвалио на доласку свима који су својим присуством увеличали овај дан, а посебно браћи Епископима, саборској заступници Ањи Шимпраги и предстваницима београдске и цетињске богословије.
Извор: Епархија далматинска