Месец: јун 2026.

На празник Видовдан, у порти Храма Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу одржана је традиционална свечаност на којој су иконе Свете Петке уручене ђацима генерације и носиоцима Вукових диплома обреновачких основних и средњих школа, у Архијерејском намесништву посавском. Том приликом награђени су и ученици који су остварили запажене резултате на такмичењу из веронауке.
Присутне је на почетку поздравила председница Кола српских сестара, Рената Марковић, која је захвалила духовнику Кола, старешини храма, свештенству, вероучитељима, родитељима и наставницима на труду и сарадњи, истичући да су управо заједничким залагањем препознати и награђени најуспешнији ученици.
Благослов и поуку присутнима упутио је духовник Кола, протонамесник Томислав Алимпић, који је подсетио на значај Видовдана и узвишени пример косовских јунака.
– Ви сте светлост овога града и будућност овога града. Ми полажемо наду у ваш будући живот, јер својим трудом, знањем и успехом показујете најбоље вредности нашег народа- рекао је протонамесник Томислав Алимпић.
У наставку беседе истакао је да се велики успех не постиже без труда, чистоте душе, љубави према истини и правди, поручивши ученицима да остану на путу врлина и да наставе да напредују у образовању и животу.
– Желим вам Божји благослов у даљем школовању и животу. Верујем да ћете бити још бољи и успешнији и да ћете својим знањем служити на корист свога народа и Цркве- благослов је духовника Кола сестара награђеним ученицима.
Председница Кола српских сестара потом је истакла да су иконе Свете Петке изабране као дар који има трајну духовну вредност.
– Икона није само поклон, већ благослов који остаје у породици и преноси се будућим поколењима. Желимо да вас ова успомена увек подсећа на данашњи дан и на вредности које сте својим трудом заслужили- поручила је Рената Марковић.
Након уручења икона ђацима генерације и вуковцима, награђени су и ученици који су постигли изузетан успех на епархијском такмичењу из веронауке. Екипа Основне школе „Посавски партизани“ освојила је на епархијском такмичењу треће место.
Свечаност је протекла у празничној и радосној атмосфери, уз жељу да ова лепа видовданска традиција настави и подстиче младе на знање, врлину и љубав према својој вери, Цркви и отаџбини.

– И ове године, у организацији Удружења бораца ратова од 1990. године, служен је парастос свима који су пострадали за слободу Србије. Парастос крај спомен- обележја код ПИО фонда је служио протонамесник Слободан Алексић, уз молитвено присуство чланова породица и борачког удружења, представника локалне самоуправе и грађана Ваљева-
„Наш народ је издржао уз своју веру, Цркву и Косово, зато што је Црква била тумач Косова и жртве, а Косово било и остало тумач историје нашег народа“, беседио је протонамесник Слободан Алексић у част бораца погинулих у ратовима деведесетих година прошлог века и свих који су за слободу отаџбине пострадали од Косовског боја до данашњих дана на традиционалном видовданском парастору крај спомен- обележја у близини филијале ПИО фонда.
– Слобода коју нам је Бог дао је света слобода и тако се назива једино када је у вези са крстом. Слобода није света без крста. Ко удари на слободу, ударио је на крст и ко удари на крст- ударио је на слободу. Данас смо се помолили за све пострадале од Косова до данас, који су показали своју крстоносну љубав, љубав ка Господу и својим ближњима- поручио је протонамесник Слободан Алексић у свом пастирском слову на Видовдан, празник који нас све позива на молитвено сећање славних предака. Дан у коме се, како је рекао заменик председника Скупштине Града Ваљева Зоран Живковић, „преплићу прошлост, садашњост и будућност и који симболизује нашу историјску судбину“.
– Овај споменик подигнут је онима који су стварали историју. Његов значај је много већи и израз је нашег пијетета према палим јунацима, као успомена на једно за борбу саздано поколење које је тежило да се уздигне у широке просторе царства несебичности и пожртвовања, да би остварило дати аманет и испунило своју заветну мисао – порука је Зорана Живковића.
Председник Удружења бораца ратова од 1990. године, Александар Павић, је истакао да нас Видовдан све учи да постоји нешто веће од живота- част, слобода, вера и отаџбина што су српски борци, наши преци, добро знали и у завештање нам предали.
– Ми данас овде не стојимо само као ожалошћени. Стојимо као наследници. И наша дужност је да то наследство носимо достојно, да живимо поштено, да чувамо сећање, да деци причамо ко су били ови људи и зашто су важни – закључио је Александар Павић.
Венце и цвеће крај спомен- обележја борцима су положили сродници и делегације Колубарског управног округа, Града Ваљева, Војске Србије и Удружења бораца ратова од 1990. године Града Ваљева.

Ј. Ј.

Свакодневне Литургије ове седмице, закључно са суботом 4. јулом, служе се у Храму Покрова Пресвете Богородице и Манастиру Лелић са почетком у 7 часова.

Са благословом Епископа ваљевског г. Исихија, у недељу 28. јуна 2026. године, Црква Светог кнеза Лазара у Стапару у присуству верног народа прославила је своју храмовну славу – Видовдан. Свету Божанску Литургију служио је архијерејски намесник подгорски протонамесник Борко Јаковљевић, уз саслужење умировљених протојереја – ставрофора Стојадина Павловића и Мирослава Петаковића, протонамесника Велимира Крстића и ђакона Слободана Андрића. По завршетку Свете Литургије обављена је литија око храма, након чега је освештано жито и пререзан славски колач. Архијерејски намесник подгорски Борко Јаковљевић верницима је честитао славу, након чега је беседио угледни прота Стојадин Павловић на тему одељака данашњег Јеванђеља, поделивши и нека лична сећања везана за обнову овог светог храма. Надлежни парох каменички, јереј Бранко Јовановић, који опслужује и храм у Стапару, поздравио је све присутне, честитао празник и захвалио свима који су учествовали да се данашња слава обележи свечано и достојанствено како и приличи верницима овог краја.

ђакон Слободан Андрић, вероучитељ

Дана 24. јуна 2026. године у Храму Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Врелу прослављен је празник небеских заштитника овога и околних села- Светих Апостола Вартоломеја и Варнаве.
Светом Литургијом је началствовао архијерејски намесник тамнавски, протојереј-ставрофор Небојша Миливојевић, уз саслуживање више свештеника намесништва тамнавског.
После Свете Литргије и опхода око храма, прочитане су литијске молитве код крста где је некад био стари храм, а затим је пререзан и славски колач.
Света Литургија је настављена у црквеној сали уз трпезу љубави.
Старешина храма, протојереј Александар Ћосић, захвалио је свештенослужитељима и верном народу, благодарећи Богу на свему и за све.

Једина црква посвећена Светом кнезу Лазару и косовским мученицима – Видовдану у Епархији ваљевској јесте у Стапару, подгорском намесништву и прославиће славу Светом Литургијом у недељу 28. јуна, са почетком у 8.30 часова. Јереј Бранко Јовановић, парох каменички који опслужује и светињу у Стапару, каже да се Света Литургија служи петнаест пута годишње, те да је народ побожан, али да га је све мање. Говорећи о Видовдану, отац Бранко истиче да је овај празник српском народу идеја водиља, те да без страдања нема васкрсења.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Исихија, у сали Црквеног дома при Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, дана 25. јуна 2026.године, одржано је представљање књиге „Болесно дете – казна или благослов?“ ауторке Аните Стреларац.

О књизи и темама које она покреће говориле су ауторка Анита Стреларац и Танкосава Дамјановић. Иако ненаметљива и скромна, Анита је присутнима поделила део свог тешког животног искуства, које је послужило као темељ за настанак ове књиге. Након губитка супруга, само четири месеца касније упокојила се и њена ћерка, остављајући за собом бол која је људским снагама тешко појмљива.

Управо из тог искуства страдања, али и снажне вере у Бога, настала је књига која не нуди једноставне одговоре, већ сведочи о томе да и у најтежим животним тренуцима човек може пронаћи смисао, утеху и наду. Већи део разговора водила је Танкосава Дамјановић, која је надахнуто говорила о значају књиге и порукама које она носи, док је ауторка својим сведочењем додатно приближила присутнима тежину, али и духовну снагу свог животног пута.

Бројни посетиоци са пажњом су пратили излагања, а вече је протекло у атмосфери искреног разговора, саосећања и хришћанске наде. Представљање књиге оставило је дубок утисак на све присутне, подсећајући да вера у Васкрслог Христа даје смисао и онда када се човек суочава са највећим животним искушењима.

По завршетку представљања, присутни су остали у срдачном разговору са ауторком. Многи су искористили прилику да поделе своја животна искуства, речи подршке и разумевања, препознајући у њеном сведочанству и делове сопствених животних борби. У атмосфери сестринске љубави и блискости, сусрет је прерастао оквире књижевне вечери, постајући прилика да се људи међусобно охрабре, укрепе и понесу са собом поруку да ниједан крст није лако носити сам, али да је уз веру и подршку ближњих свако искушење подношљивије.

Инфо-служба crkvauobrenovcu.rs

Косово за нас није изгубљено, нити може бити изгубљено. Није било ни 1389. године, није ни данас. Оно је на светотајински начин унето у Царство Божје. Косово је увек присутно као икона васкрсења, неке су од сјајних поука предавања јереја Дејана Крстића, које је окупило бројне Ваљевце на платоу испред Храма Васкрсења Христовог

Низ предавања о, за српски народ, вечној теми- Косову и Метохији, у сусрет празнику Светог Кнеза Лазара и мученика косовских- Видовдану, који је прошле године отпочео јереј др Душан Ђаковић, настављен је казивањем о теми „Косовска етика у савременом свету- страдање као пут ка васкрсењу“ јереја Дејана Крстића, ректора Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу. Приређено са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, а у организацији Црквене општине при Храму Васкрсења Христовог, сабрање је посвећено српском народу на Космету који, упркос свим тешкоћама са којима је суочен, истрајава у свом опстанку, сведочећи снагу давно утемељеног завета одбране оног најсветијег у српском историјском постојању. Подсетивши на познати десетерачки стих „земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека“, јереј Дејан Крстић је навео да Косово и Метохија за српски народ није само географски појам, већ парадигма крстоносне историје српског народа, место претварања страдања у смисао и где је жртва постала израз љубави, а смрт пут у живот. С тим у вези, Косовска етика је духовно- историјски појам који израста из искуства Косовског завета и Косовске битке 1389. године у чијем средишту, истакао је предавач, стоји косовска истина да човек није створен само за голи опстанак, већ за верност Богу, истини и својој савести, због чега се избор Светог Кнеза Лазара тумачи као избор небеског царства- сведочанства да је боље изгубити све земаљско, него оно што је вечно.

• Косовска етика страдање не види као апсурд, него као пут откривања смисла. Крст у том искуству није крај, него пут ка васкрсењу. Човек кроз страдање не пропада него се, ако страдање прими у вери, а вера значи поверење у љубав Божју, изнутра преображава. Косовска етика нас супротно логици овог света учи да верност стоји изнад користи. Човек није оно што има, него оно чему остаје веран чак и када га то кошта живота. Зато, Косовска етика у човеку гради духовну вертикалу у којој се живот не мери смо успехом или неуспехом, него смислом и истином- приближио је јереј Дејан Крстић  српско искуство новозаветне етике и заједнице призване да чува завет са Богом, оличено у мучеништву за Христа Господа српског кнеза и витезова.

У савременом свету, истакао је предавач, Косовска етика постаје избор сваког човека да ли ће остати веран истини, ако се то не „исплати“, изабрати праведан уместо лаког пута, сачувати савест упркос притисцима света и друштва.

• За нас православне, Косово није само историја, него унутрашња стварност човека. Косово је како се често говори, грдно судилиште на коме се не суди само Србима и Турцима или Србима и Албанцима. Косово је грдно судилиште на коме се суди целом свету, јер на њему сваки човек и сваки народ открива меру своје верности Богу, истини и правди. У том откривењу стоји суштина Косовске етике- оценио је ректор Нишке богословије, уз осврт на недобронамерне коментаре „о слављењу пораза“, те немогућности напредовања Србије.
• Лазарево опредељење за Царство небеско ни у ком случају није позив на пораз, већ позив на верност. Ми не гајимо код свог народа култ страдања, смрти или нечег за шта нас оптужују. За нас је пут Косова- пут кроз страдање ка животу који се открива као васкрсење. Косовски завет није ништа друго до Светосавски завет- казао је јереј Дејан Крстић о српском искуству јеванђеља Христовог, илити науку да васкрсење не бива без страдања, те да се светлост васкрсења управо након страдања јавља, о чему говори Свети апостол Павле, а два миленијума касније и равноапостолни Свети Владика Николај. Говорећи о избору Светог Кнеза Лазара, отац Дејан Крстић је навео да је он испунио позив Господа Христа да узме свој крст, крст свог народа, и поведе га ка Голготи која ће постати улаз у славу Царства небеског.
• Као што је Христос добровољно примио страдање ради спасења света, тако и косовска жртва није пораз. Она је жртвена љубав… Када говоримо о жртвеној љубави, знамо да жртва није крај. Она је почетак. Управо у томе је дубоки смисао Лазаревог избора. Он је себе принео на жртву Богу – једна је од снажних поука предавања ректора Нишке богословије, која носи име као и више од два века стара богословска школа у Призрену, граду у коме је рођен и одрастао .
• За нас, Косово је христолико. Оно је наша историјска Пасха, прелаз из ропства у слободу, али не слободу овог света, већ слободу деце Божје. Зато, Косово за нас није изгубљено, нити може бити изгубљено. Није било ни 1389. године, није ни данас. Оно је на светотајински начин унето у Царство Божје. Косово је увек присутно као икона васкрсења- казао је јереј Дејан Крстић, додавши да нас управо томе учи Видовдан- да без крста нема васкрсења, да без жртве нема вечне славе, а без љубави која се слободно дарује нема ни народа, ни личности, ни светости. Стога, Видовдан за нас није прошлост, већ наша садашњост и будућност, јер пред нас износи вечно питање:“Који крст данас носимо, да ли смо као Лазар спремни да изгубимо земаљско ради вечног?“, указао је јереј Дејан Крстић на избор који се поставља пред савремене Србе.
• Свети Владика Николај је говорио да је Косово „најтрагичнији и најсветији догађај у нашој историји“, али и да је „Косово најеванђељскији догађај у историји нашег народа“. Заиста, у Кнезу Лазару препознајемо христоликог вођу, у његовим витезовима- свете мученике, у бици- литургијско самоприношење. Свети Кнез Лазар се у предању појављује као праобраз Христа у начину слободног прихватања жртве из љубави према Богу, истини и правди- објаснио је јереј Дејан Крстић подударност прихватања жртве српског кнеза са спасоносном жртвом коју приноси Син Божји. Кнез Лазар није истоветан Христу, али његово страдање води ка васкрсењу.

„Да ли се можемо бавити Косовском етиком (јеванђељем), а да избегнемо Косово као географски појам, јер у духу времена у коме живимо, оно може представљати камен спотицања, као и да ли Косовску етику остварује онај који носи мајицу са поруком „Нема предаје“ или онај који чува светињу породице?“, питања су протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског заменика Епископа ваљевског г. Исихија, упућена предавачу. Констатовавши суштински значај и дубину наведене проблематике, јереј Дејан Крстић је казао да Косово јесте географија, али не само то, будући да на њему живи народ, да Црква врши своју мисију на њему, о чему говори велики број народа који долази, примера ради, на славу Манастира Дечани, на којој је прошле године подељено преко 4 хиљаде пакета ручкова. Дакле, народ долази Светом Краљу Стефану Дечанском и Дечане препознаје као своје, истакао је предавач.

• Народ долази знајући, како је говорио Владика Атанасије (Јевтић), да су кључеви Косова и Метохије у кивоту дечанског краља. Ко хоће да узме те кључеве, мора да их узме из његових руку. Дакле, питање Косова и Метохије за наш народ јесте и питање територије (географије), али не само то. То је питање националног идентитета, нашег смисла и нашег опредељења- објаснио је отац Дејан Крстић данашње поимање логике Светог Кнеза Лазара о Царству небеском које је, насупрот земаљском, непролазне природе.
• Не смемо да дозволимо да се питање Косова сведе на политиканство, да нам је питање Косова терет кога се морамо што пре ослободити јер, кад не буде било Косова, наћи ће наши непријатељи нешто што ће нам бити препрека за рај. Косово никада не смемо да сведемо само на идеологију. Никада Косово не сме да постане монета за политичко поткусуривање. Косово мора да буде нешто око чега нема расправе и око чега ми морамо да имамо јединствени став као што је иза Лазаревог става за Царство небеско стане читав народ- објаснио је јереј Дејан Крстић суштину опредељења косовских страдалника над којим данашњи Срби не би смели да имају дилему.
• Косово није реторика, нису графити по улицама, мајице и слично. Косово је опредељење и животни став, како је Ава Јустин формулисао:“Све за Христа, Христа ни за шта“. Свако од нас мора то да освести код себе. Све треба да буде подређено Христу и јеванђељу, а све што одводи од Христа удаљити од себе, а то значи и више деце, верност Богу, свом народу, свом пријатељу и супружнику, свему ономе што је свето и честито- закључио је предавач у одговору на питања оца Филипа Јаковљевића. У завршници излагања, отац Дејан Крстић је поделио своја сећања на родни Призрен, који је био принуђен да напусти 1999. године након повлачења српских оружаних снага, архимандрита Јована Радосављевића, Ваљевца, који је дуги низ година био на челу Призренске Богословије и младе ваљевске свештенике, који су оставили лепе трагове у Богословији Светих Кирила и Методија у Нишу, којом данас управља.

Сабрање у сусрет Видовдану на платоу Саборног храма песмом је украсила позната вокална уметница из Ваљева Мила Павловић са пријатељима.

Ј. Ј.

Удружење ратних добровољаца 1912-1918 и Удружење чехословачких легионара позивају све заинтересоване на отварање изложбе „Чешки добровољци у српској војсци“ у понедељак 29. јуна од 20 часова у Градској галерији у Ваљеву. Добро дошли!

Удружење бораца – Ваљево и Војска Србије позивају чланове удружења, породице погинулих бораца, ратне, војне инвалиде и грађане на молитвено сабрање у суботу 27. јуна код споменика, испред ПИО фонда у Ваљеву. Тога дана у 11 часова служиће се парастос погинулим и преминулим српским борцима, поводом Видовдана. „Одајмо пошту и сачувајмо сећање на оне који су своје животе положили за отаџбину“, стоји у позиву Удружења бораца, којем се придружује и председник Александар Павић, који додаје да ће свечани ручак бити на Видовдан у Бранковини.