Месец: фебруар 2025.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије ће у недељу Сиропусну (02. марта) служити Свету Архијерејску Литургију од 9 сати у Храму Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву.

До завршетка радова на изградњи Храма Светог великомученика Димитрија у Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву остало је још мало, ради се на осликавању светиње, па ће уследити уређење платоа. Протонамесник Дејан Трипковић, духовник КПЗ-а, и г. Кристијан Ђујић, управник, верују да ће до Васкрса светиња засијати у својој лепоти. Зато је важно да ко год је у могућности, помогне да се радови приведу крају. Отац Дејан и управник Кристијан задовољни су постигнутим до сада, и захвални привредницима, грађанима, запосленима који су скупили прилог за куповину звона, као и штићеницима који су нарочито учествовали у физичким радовима. „Откад се гради храм, осећа се посебна благодат у установи“, каже управник, док отац Дејан сведочи да нигде није јако и дубоко покајање, као што је у затвору.

На приложеном плакату налазе се детаљније информације за помоћ у изградњи Храма Светог великомученика Димитрија.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије примио је у четвртак 27. фебруара у Саборном Храму Васкрсења Христовог г. Ненада Поповића, министра без портфеља у Влади Србије, задуженог за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству. Гост је обишао велелепни Храм Васкрсења, упознао се са радовима на изградњи, а ваљевски архијереј му је поклонио икону Преподобног Јустина Ћелијског. Свечани пријем је потом уприличен у Епархијском двору.

Младе између 15 и 30 година, Светосавска омладинска заједница у Ваљеву позива  да постану чланови ове јединствене организације у којој ће се дружити, изграђивати духовни живот, али и учествовати у бројним милосрдним акцијама. Немања Митровић, студент Филозофског факултета у Новом Саду, 2022. године се придружио Светосавцима у жељи да помаже потребитима и каже да је упознао дивне младе људе са којима се дружи и који су његова друга породица. Јереј Мија Бојиновић који годинама духовно води СОЗ, позива младе да дођу и виде шта то они раде.

Капела Светог Симеона Мироточивог при Манастиру Боговађa, једина светиња у Епархији ваљевској посвећена родоначелнику светородне лозе Немањића, прославила је славу у среду 26. фебруара литургијским сабрањем које је предводио Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије. Беседећи о Христовим речима упућеним људима да се одрекну себе и крену за Њим, ваљевски архијереј је истакао да је Стефан Немања тако чинио, да је био свестан покварености и греховности света, да се трудио да га поправи колико је умео и могао, а да је, када је завршио све послове на земљи, примио монашки постриг – знајући да је једино и право истинско спасење у Господу. По освећењу славских дарова, Владика је честитао славу сестринству, истакавши да прослављамо владара у потпуности предатог Богу, али је и рекао да само преображавајући себе, можемо да учествујемо у преображају друштва.

„Поред изграђивања српске државе и постављања темеља за утврђивање Цркве и добијање аутономије, Свети Симеон се удостојио да по жељи свог срца буде служитељ Божји, смирени монах, да би се потом придружио свом сину (Светом Сави) у манастиру који ће њих двојица изградити Пресветој Богородици – у Хиландару“, рекао је у литургијској проповеди Епископ Исихије, нагласивши да овај свет не лежи у злу по својој природи, већ због човекове греховности. „Отпавши од послушања Господу Богу, човек је своју људску природу оскврнио, учинио ју је трулежном и смртном“, упозорио је Владика, додавши да је Стефан Немања био свестан покварености света, те да се, вођен јеванђељем, трудио да га поправи. „Тако је и човек позван и одговоран да у овом свету изграђује бар делић раја и да се труди да свет буде у богодоличном поретку. То је Немања и чинио, знајући да је наше истинско спасење у Господу“, подвукао је ваљевски архијереј. Владика Исихије је у наставку празничне проповеди говорио о дирљивом односу оца и сина, Симеона и Растка, пожелевши да њих двојица буду наша водиља, да сви заједно сачувамо свој живот, изгубивши га за свет, а сачувавши га за Господа.

По завршетку Литургије, освештани су славски дарови, а Владика Исихије је честитао славу сестринству манастира, истакавши да славимо владара у потпуности предатог Богу. „Он нам даје пример како данас треба да се влада и како да се руководи манастиром, организацијом, инстистуцијом, градом“, нагласио је Епископ Исихије, посветивши затим пажњу послушању, које подразумева ослушкивање ближњег и пружање помоћи сваком ко је у невољи. Господ ће нам и судити према томе да ли смо и коме помогли. „Не тражи се да све у држави буде савршено па да ми будемо поданици, већ да свако на свом плану чини савршенство колико је могуће, а тек онда да захтева нешто. Ми у Цркви не препознајемо буне и незадовољства, већ препознајемо труд на покајању и труд на преображају читаве заједнице. Преображавајући себе, ја учествујем у преображају друштва“, рекао је Епископ Исихије, који се потом осврнуо на предстојећи Васкршњи пост, најважнији посни период у години, за који каже да је „као десетак који посвећујемо Господу“. Сестринство манастира је и овога пута угостило све који су дошли да прославе Светог Симеона.

Преподобни Јустин је можда и најзаслужнији што је капела у Боговађи посвећена Светом Симеону. Често је тамо служио и с обзиром да је Свети Георгије, коме је посвећена манастирска црква, и небески заштитник Немањића, помислио да би било лепо да капела носи име великог жупана. Његову замисао остварио је блажене успомене Епископ Милутин, који је светињу освештао 2017. године.

У недељу 16. фебруара после Свете Литургије, у Парохијском дому Храма Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву одржана је Годишња скупштина Православне народне хришћанске заједнице „Воздвиженије Часног крста – Крстовдан“, која мисионари у оквиру најстарије градске цркве. У кратким цртама представљене су активности које су обележиле претходну годину, а којих је било много, посебно на пољу милосрдног деловања. Речено је и колико је материјалних средстава приспело у ПНХЗ, као и ко је све добио помоћ, било у новцу или одећи, обући, лековима, школском прибору, храни, средствима за хигијену и огреву.

Највећу пажњу, као и претходних година, ПНХЗ је посветила сиромашним породицама, помажући им на више начина, али и пружајући им утеху у овим тешким временима. Нарочито, за Божић и Васкрс, ПНХЗ је усрећила више десетина породица, дарујући им печенице, пакете хране и кућне хемије, васкршњих јаја… Током целе године, више породица је континуирано добијало пакете хране, а на почетку школске године, у сарадњи са Градском управом и бројним дародавцима, обезбеђено је, а потом и подељено 100 ранчева са школским прибором ученицима у Ваљеву и околним селима. Такође, у сарадњи са Градском управом, реализован је пројекат „Упознајмо свој крај“, у којем је учествовало више од двеста педесеторо деце. Реализоване су и ликовна колонија (50 ђака) и обичајна радионица (150 ђака).

Свакодневно се делила гардероба потребитима, а веће количине су дароване штићеницима Казнено-поправног завода за малолетнике у Ваљеву, Дому за децу и одрасле са сметњама у развоју у Ветернику, као и Дому за децу и одрасле са посебним потребама у Сремчици. Набављене су машине за прање и сушење веша и објављен је позив онима којима су потребне за коришћење. ПНХЗ приводи крају радове на изради и опремању куће самохраној мајци са четворо деце. Једном човеку је ПНХЗ обезбедила материјал за изградњу куће.

О многим акцијама ПНХЗ-а извештавали су локални и медији са регионалном и националном фреквенцијом, учинивши тако препознатљивом ПНХЗ у целој земљи. Братство се захваљује свима који су препознали рад и труд њених чланова, као и на поверењу донаторима, што је допринело да и ова година буде веома успешна на пољу милосрдних активности.

За Петроград не треба авионска карта, ни воз…довољно је отворити житије Свете Ксеније и већ сте у овој дивној некадашњој престоници царске Русије. Још ако напољу пада снег, онда вас осећања одведу и спусте као пахуље на улице овог града.

Баш такав је био тај дан, снежан и завеја,н када смо на часу веронауке отворили житије ове необичне руске светитељке.

Прича нас је одвела три века уназад, када је улицама Петрограда ходала ова света жена по имену Ксенија. Носила је црвену пелерину и зелену сукњу. Дане је проводила на хладним улицама, гладна и завејана, живећи од милостиње пролазника који су је сматрали безумном. Трпећи ругања и подсмехе, непрестано се молила. Како се молила, тако је и волела. У очима света била је луда, а у очима Бога света. Светлела је њена љубав према мужу која ју је довела ту, а та се љубав изливала на сваког пролазника којем би давала савет, благослов, упозорење или опомену. Она која „ништа нема а све поседује“ ходала је завејаним улицама као петроградска „девојчица са шибицама“. Испуњена Христовом светлошћу обасјавала је људе који су је из дана у дан све више волели.

Иако нисмо њени савременици, на часу веронауке, путујући кроз њен подвижнички живот, осећали смо се као да смо ту поред ње, у њеном простору, као да и нама пружа свету шаку своје руке милосрђа и доброте.

Инспирисани њеним животом ученици су пожелели да раде исто што и она, да поклањају, дају, деле и да уживају у радости даривања и поклањања више него у тражењу и очекивању од других. Јер човек воли ближњег по добру које му дарује.

Радионица везана за ову тему, била је једноставна, а састојала се у томе да ученици наредни час дођу тематски обучени као светитељка. Задатак је обављен по договору, па је цело одељење дошло обучено у црвено-зелену комбинацију : црвена блуза и зелене панталоне или обрнуто – зелене панталоне и црвена блуза. Тако костимирани, весело су певали песме о Св. Ксенији уз цртање њеног лика оставивши нам леп дечији иконопис.

Вероучитељ Маријана Додовић

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије ће у среду 26. фебруара, на празник Светог Симеона Мироточивог, служити Свету Архијерејску Литургију од 9 часова у капели посвећеној овом Божјем угоднику у Манастиру Боговађа.

Занимљиво је да је Преподобни Јустин можда и најзаслужнији што је светиња посвећена великом жупану Стефану Немањи, с обзиром да је често служио у Боговађи која је посвећена Светом Георгију, а који је крсна слава Немањића. Отуд жеља да капела носи име Светог Симеона. О светињи, родоначелнику светородне лозе Немањића, као и о чудотворним иконама и реликвијама Боговађе, за радио говори протонамесник Зоран Миликић, свештенослужитељ манастира.

„Приближавамо се Великом посту, Великој четрдесетници, времену у коме више личимо на Творца, Који нас је створио Себи сличним. То је показатељ да смо отпали од Бога, да смо у греху стекли другу природу, јер уместо да живимо на природан начин, да љубимо ближњег и помажемо му од срца и са радошћу, ми морамо да чинимо подвиг, да проливамо зној и чак крв да бисмо били Богу подобни“, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на литургијском сабрању, које је предводио у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља и појање певнице и Хора “Свети Јоаким и Ана” под управом др Габријеле Вучај.

Обраћајући се сабранима на крају богослужења, Владика Исихије је указао на то да не смемо заборавити да чинимо добра о којима Господ говори у јеванђељу о страшном суду. Да та добра чинимо свесно, да чинимо у славу Божју. Поред тога што помажемо неком свом, важно је да то чинимо и неком ко нам није посебно драг, чак и непријатељу.

Детаљније на https://www.eparhijavaljevska.rs/index.php/2025/02/23/episkop-isihije-u-nedelju-mesopusnu-sluzio-u-obrenovcu/

Месопусна недеља је литургијски прослављена у катедралном храму Епархије ваљевске. Светом Литургијом је началствовао протојереј Драган Јаковљевић, који је позвао сабране вернике на крају службе, да се придруже Колу српским сестара, мироносицама савременог доба, које творе јеванђеље на делу. О смирењу и покајању беседио је после јеванђеља ђакон Владимир Ракић. Беседник је посебну пажњу посветио милосрђу, добрим делима на која нас и Христос позива, али и о окрутности и похлепи која људе одводи од Господа. „Не можемо имати љубави према Богу, ако немамо љубави према људима“, рекао је ђакон Владимир, додајући да Господа неће видети они који су окренули лице од Њега.