Месец: август 2026.

Ове недеље, до суботе 5. септембра, свако јутро од 7 сати служи се Света Литургија у Храму Покрова Пресвете Богородице и у Манастиру Лелић.

Недеља ХIII по Духовима обележена је литургијским сабрањем у Храму Покрова Пресвете Богородице. Началствовао је јереј др Душан Ђаковић, уз саслужење више свештенослужитеља, појање певнице и у молитвеном учествовању великог броја верника. Отац Душан је и беседио. Истакао је да човек искривљује и мења реалност, као што то чине и зли виноградари из јеванђељске приче. „Као што је виноград ограђен, тако постоји и ограда око истине, односно између светлости и таме“, подвукао је отац Душан, додавши да кад човек мења ту границу, присваја оно што му не припада, не може да очекује ништа добро. „Бог неће да понижава, већ да отрезни човека“, казао је беседник, поучивши сабране вернике да онај ко разара Цркву Божју, њега ће разорити Бог. „Није довољно да имамо правила понашања, већ и плодове вере“, закључио је отац Душан.

У недељу тринаесту по Духовима, у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, служена је Света Литургија, а после прочитаног јеванђелског зачала беседио је архијерејски намесник посавски протонамесник Александар Вучај.

Говорећи о дубокој и потресној јеванђељској причи о злим виноградарима, отац Александар је истакао да она представља слику читаве историје спасења. Власник винограда представља Бога Оца, док виноград представља свет који је Бог поверио човеку. Слуге које власник шаље да приме плод винограда јесу пророци и праведници Старога Завета, док син којег виноградари убијају представља Самога Господа Исуса Христа.

• „Ово је у ствари прича о историји спасења, да благовест спасења и Сам Месија није дат само једном кругу људи, само једном изабраном роду, већ свима који се крсте у име Оца и Сина и Светога Духа“.

На крају беседе отац Александар је истакао да се пуноћа тог живота у Христу остварује кроз Свето Причешће, кроз примање Тела и Крви Господа нашег Исуса Христа.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служио је у ХIII недељу по Духовима, 30. августа, Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Васкрсења Христовог у Ваљеву. Тумачећи јеванђељску причу о злим виноградарима, Преосвећени Владика је поручио сабранима да буду добри виноградари и да кроз покајање и добра дела буду у заједништву са Богом. „Да спознамо Бога и заволимо га свим срцем, да не стекнемо греховну навику“, подвукао је ваљевски архијереј.

„Страшне и погубне речи слушамо у овом јеванђељу“, истакао је на почетку проповеди о злим виноградарима Епископ Исихије. Човек има потенцијал да буде светији од ангела, али и да се сурва у паклену таму гору него што то могу демони, чему сведочи и ова прича. „Не смемо да се занесемо и да мислимо да смо толико добри, да не може да нам се деси овакав, али ни далеко мањи грех“, истакао је Преосвећени Владика,  те да у овој причи Господ говори о злу и насиљу људског рода. „И ми смо подложни греху и ако не обрађујемо виноград, можемо да се искваримо до те мере, да учествујемо чак и у богоубиству“, упозорио је Владика Исихије, додајући да нико није изван тог искушења. „Једино ако свој грех уочимо раније, дођемо до покајања и кроз муку и труд се изборимо против тог греха, односно суочимо се са грехом који је наша друга природа, носићемо крст Господњи и имати удела у његовом васкрсењу“.

У наставку беседе ваљевски архијереј је говорио о томе шта је потребно да бисмо били добри виноградари. „Није нам страдање циљ, него одсецање греха од себе кроз страдање… Ако упорно живимо у борби са својим прохтевима и стремљењима, ми можемо да будемо добри виноградари“, додао је Епископ Исихије, закључивши да то постижемо кроз покајање и добра дела. „Само тако ћемо бити у заједништву са Богом.

По завршетку Свете Литургије Владика Исихије је благословио оне који су се причестили, а остале вернике позвао да се труде и припремају, јер се причешћем плодови нашег живота освећују. „Господу ништа не треба, али њему је угодна наша жртва… Свој труд и своја дела приносимо на Светој Литургији… Да спознамо Бога и заволимо га свим срцем, да не стекнемо греховну навику и да нас Господ од тога сачува“, пожелео је на крају Литургије верницима Епископ Исихије, коме је саслуживало више ваљевских свештенослужитеља, уз појање певнице и Хора „Емануил“, под управом Вање Урошевић.

Увек се говори како је Богородица „Пресвета“, јер је родила Господа Христа. Та тајна може да се спозна само у Цркви, казао је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије у проповеди на литургијском сабрању, којим је началствовао у Храму Успења Пресвете Богородице у Пецкој, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља и протојереја-ставрофора Милоша Антонића из Коцељеве (Епархија шабачка), појање певнице и молитвено присуство бројних верника.

Успење Пресвете Богородице је изузетан догађај, који треба да нам буде показатељ, путоказ и пример, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије у част спомена на чудесно узношење Мајке Божје на небо у загрљај Сину свом и Спаситељу људског рода. У Цркви је називамо „Пресвета“ и то није смо из огромног поштовања и љубави, већ и због тога што је она „издвојена од издвојених“ међу свима који су се уподобили Христу и испунили задатак од Бога. Црква о њој, навео је беседник, пева да је „часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима“ зато што је она у име читавог рода родила Христа Богочовека и у њој се десио спој људске природе са божанском, коју је пре свих векова носио Господ Христос у другој личности Свете Тројице.

• Пресвета Богородица једина од свих људских бића се удостојила да постане мајка Богочовека Исуса. Она је једина која Христа може да воли мајчинском љубављу и да Га најдиректније назива „Сином возљубљеним“, само она на земљи и Бог Отац на небесима. Исто тако она са својом љубављу према Њему превазилази сав род, јер њена љубав није само према сину, већ и према Господу- приближио је Владика Исихије изузетност личности Назарећенке Марије, богоизабране да у своју утробу „смести Несместивог“ и донесе спасење људском роду.

Данашњи празник- Успење Пресвете Богородице заокружује њену изузетност, будући да је она телом вазнета на небо и њено уснуће никако се не може називати привременом смрћу која све нас људе чека, већ је реч о престављењу Господу директно са телом. Телесно васкрсење, истакао је ваљевски архипастир, чека све нас.

• У последњи дан сви који смо до тада умрли, васкрснућемо. Али, тела неће бити оваква, смртна, рањива и греховна, већ ће бити преображена тела. Тако ћемо у сусрет Господу на Страшни суд и потом, ако Бог да, у блажено Царство будућег века. Црква нам кроз Пресвету Богородицу управо то показује- она није доживела да чека васкрсење мртвих као привремено умрла, већ је директно у телу вазнета на небо. Када људи умиру, душе се одвајају од тела, узимају их анђели и носе Господу, а ту су и демонске силе које се труде да душу отму. За Пресвету Богородицу Сам Господ долази и узима њену душу- објаснио је Владика Исихије иконографску представу душе Мајке Божје као новорођеног детета, које Господ Христос узима Себи.
• Увек се говори како је она „Пресвета“, јер је родила Господа Христа. Та тајна може да се спозна само у Цркви. Нико ван Цркве не може ни да замисли шта је светост, ни да опева Господа. Певајући, ми је прослављамо као творевину, али као најузвишенију од свих светих. Молимо се њој да, стојећи пред Господом, нас има у својим молитвама, а знамо из њених обећања и бескрајних јављања роду људском да је имамо као заступницу. Да се заједно са њом, ма колико да смо недостојни, и ми укључимо у њен одговор Господу:“Ево, слушкиње Божје…“ и овде на земљи прослављамо Бога нашег, Господа Христа од Дјеве рођеног, заједно са Оцем и благим и животворним Духом- благословом епархиота је закључио Владика Исихије своје великогоспојинско слово у храму у Пецкој, посвећеном овом великом празнику Мајке Божје.

Преломивши колач са домаћинима славе и њиховим парохом протојерејем- ставрофором Јованом Полићем, Владика Исихије је честитао празник свима који су га данас саборно прославили у благородној подгорској вароши. Свечаност облежавања храмовне славе умножило је рукоположење у чин свештеника досадашњег ђакона Слободана Андрића, истакнутог подгорског вероучитеља и извештача о духовном животу у Архијерејском намесништву подгорском. Благосиљајући оца Слободана Андрића, Владика Исихије је пожелео да дуго служи Господу по узору на Пресвету Богородицу.Такође, Владика Исихије је честитао и протојерејима-ставрофорима Јовану Полићу и Будимиру Стевановићу, који су у овом крају служили годинама за пример, старајући се о верном народу. Прота Будимир Стевановић одлази у заслужену пензију када је реч о парохијском служењу, али ће наставити да служи Господу на Светим Литургијама. Владика Исихије му је упутио благодарје на свему што је до сада учинио, као и на гостољубљу у данашњем дану. Прослава је завршена свечаном трпезом.

Храм Успења Пресвете Богородице у Вукони, који ове године обележава 120 година постојања, прославио је славу литургијским сабрањем 28. августа. Светом Литургијом је началствовао јереј Милош Станојевић, један од пароха убских, уз саслужење више свештенослужитеља, појање певнице и у молитвеном присуству више стотина парохијана и парохијанки које су традиционално украсиле храм поводом славе. О врлинском животу Пресвете Богородице беседио је отац Милош, истакавши да је њеним молитвама наш род много пута био сачуван и закриљен. По завршетку Свете Литургије, уприличен је литијски опход, освештани су славски дарови и припремљена је празнична трпеза.

Тумачећи јеванђељску причу о Марти и Марији која се чита на Велику Госпојину, отац Милош је истакао да нам ова прича поручује колико је важно да духовно узрастамо, што је и Дјева Марија знала и применила у свом животу. „Њеним успењем је потврђено и Господње васкрсење“, додао је беседник, говорећи о њеном значају за српски род. „Њеним молитвама је наш род више пута био сачуван и закриљен“, подвукао је отац Милош, нагласивши да је Богородичин живот постао и циљ нашег живота. „Овај празник треба да нам пробуди најискреније стремљење ка Господу. Том циљу ћемо доспети ако своју душу украсимо врлинама којима је била украшена Птресвета Богородица, закључио је отац Милош.

По завршетку Свете Литургије уприличен је литијски опход, освештани су славски колач и житo. Почасни домаћин славе је Милош Лукић са породицом из Кожуара, а трудом осталих парохијана, предвођених парохом, јерејем Иваном Јовановићем, уприличена је славска трпеза. Храм у Вукони је прославу јубилеја – 120 година постојања започео прошле године, када је на храмовној слави Преосвећени Епископ Исихије освештао нов живопис, а централна прослава биће наредне године, када се навршава 120 година од освећења цркве.

Храм Успења Пресвете Богородице у Петници, у коме се налази рука Светог апостола Луке, прославио је славу великим молитвеним сабрањем 28. августа. Светом Литургијом је началствовао протојереј Драган Јаковљевић, архијерејски намесник ваљевски први, уз саслужење више епархијских свештенослужитеља, појање певнице и у молитвеном учествовању великог броја верника. Беседећи након светог јеванђеља, отац Драган је поручио сабранима да не троше време узалуд, већ по узору на Богородицу, да слушају и творе реч Божју. По Светој Литургији начињен је литијски опход, освештани су славски колач и жито, а затим је приређен традиционални културно-уметнички програм. 

На Велику Госпојину читана је јеванђељска прича о Марти и Марији, коју је протојереј Драган Јаковљевић, повезао са данашњим празником, јер је Богородица она која је беспоговорно предала свој живот Богу. Док се Марта из јеванђељске приче трудила да што боље угости Господа, Марија је села крај њега и помно га слушала. „Порука ове приче јесте да су блажени они који слушају реч Божју и творе“, истакао је отац Драган, додавши да је Пресвета Дјева попут своје имењакиње из приче имала мудрост чему да поклони овоземаљско време. „Не трошимо узалуд време као Марта, јер овај дан никад неће доћи“, рекао је беседник, који је потом пажњу посветио данашњем празнику, познатом и као Мали Васкрс. „Живот Дјеве Марије нам сведочи колико је добро бити близу Господа и колико је важно да живимо врлински да бисмо заслужили живот вечни“. У закључку проповеди је подсетио сабране да је велики број храмова посвећен Богородици, што нам сведочи колико је велика њена улога у нашем спасењу, јер она јесте и биће наша најближа молитвеница и заступница пред Господом. „У опредељењу за овоземљске или духовне ствари, молимо се Пресветој Богородици да изаберемо оно што је вечно“.

По завршетку Свете Литургије начињен је литијски опход и освештани су славски дарови. Професори музичке културе и гитаре, Марко Томић и Лука Јездић извели су неколико пригодних песама, док је делове текстова посвећених данашњем празнику читао драмски уметник Никола Вујовић. Овогодишњи домаћини су сви парохијани петничке цркве и заједно су се потрудили да припреме празничну трпезу.

На празник Успења Пресвете Богородице, након прочитаног јеванђеља у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, беседио је архијерејски намесник посавски, протонамесник Александар Вучај, говорећи о значају Пресвете Богородице у домостроју спасења и њеној непрестаној заштити и молитвеном заступништву за род људски. Беседећи о самом празнику Успења, нагласио је да Црква у њему не види само смрт и кончину, већ победу живота и радост сусрета са Христом:

• „Она је жена која нас штити, она је жена која нас чува, она је Мајка над мајкама.“

Протонамесник Александар је подсетио да је Пресвета Богородица једна од централних личности живота и богослужења Православне Цркве, као и заштитница монаштва и Свете Горе.

Јереј др Душан Ђаковић служио је Свету Литургију на Велику Госпојину у манастиру Ћелије. Беседећи о овом великом празнику, истакао је да Богородица мајка живота, те да нам она даје највише духовног васпитања и највише одговора за врлински хришћански живот. „Славимо мајку живота, али ми смо склони да више славимо смрт, што је погрешно“, додао је беседник, подвукавши да Господ Богородицу рађа за вечни живот, што нам овај празник показује. „Она је претходница васкрсења рода људског и кроз њу се спасавамо“, рекао је отац Душан, закључивши да свој ум треба да растеретимо од беспотребних брига и предамо га њој.

Велики број верника сабрао се на Светој Литургији у Ћелијама. Сестре, предвођене игуманијом – мати Гликеријом, причестиле су се светим тајнама, као и већина сабраних.

„Живећи у овом времену у којем је Сатана пустио све зло на човека, ускликнимо Богородици што је родила Бога нашега“, рекао је протојереј-ставрофор Милинко Јовић, који је сабране вернике спровео кроз чудесан живот оне која је родила Богочовека и оне која штити и чува читав род српски.

Светом Литургијом у најстаријој ваљевској цркви началствовао је протојереј Бранко Чолић, саслуживало му је више свештенослужитеља, уз појање певнице, у молитвеном учествовању верника, који су са данашњим празником заокружили двонедељни пост у славу и част Пресвете Богородице.