Месец: новембар 2025.

Свештенство Храма Вазнесења Господњег на Убу служиће у суботу 13. децембра са почетком у 18 часова свету тајну јелеосвећења.

Са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, Карловачку богословију су 27. новембра 2025. године посетили архијерејски заменик Епископа Исихија, протонамесник Филип Јаковљевић, и секретар Епархијског одбора за веронауку јереј Јован Новитовић. За званичнике Епархије ваљевске пријем је уприличио ректор Карловачке богословије, протојереј-ставрофор др Јован Милановић, са сарадницима. У клупама ове школе тренутно се налазе три ученика из Ваљева: Никола Стевановић (1. разред), Матеја Марковић (1. разред) и Милутин Симић (2. разред) те су протонамесник Филип Јаковљевић и јереј Јован Новитовић поразговарали са њиховим разредним старешинама о њиховом успеху, оценама, владању и свему што чини школовање. Такође, било је речи и о могућностима сарадње Карловачке богословије и Одбора за верску наставу Епархије ваљевске, како би се будућим средњошколцима у нашем крају приближило образовање у богословијама. Сусрет је протекао у срдачној атмосфери и размени мишљења.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служиће у недељу (ХХV по Духовима), 30. новембра, Свету Архијерејску Литургију у Храму Вазнесења Господњег у Осечини са почетком у 9 сати.

У години јубилеја – 155 година од оснивања школе, Ваљевска гимназија свечано је прославила крсну славу – Светог Јована Златоуста, знаменитог проповедника и подвижника из ранохришћанског доба. Славски колач је са директором Вељком Ћировићем, запосленима и ученицима преломио архијерејски намесник други ваљевски, протонамесник Дарко Ђурђевић, уз саслуживање више свештеника из Ваљева. 

Поздравивши учеснике свечаности, директор Ваљевске гимназије Вељко Ћировић се осврнуо на више од век и по дугу традицију школе, из чијих клупа су изашли бројни високи интелектуалци и угледни грађани Ваљева, Србије и света. И када је било тешко и лако, образовање је било водиља, а тако је и данас, навео је директор Ћировић.

„Мало је данас оних који се сећају Светог Јована Златоуста, једног од највећих учитеља и светитеља Цркве Христове, те је велика част и обавеза колектива и ученика Ваљевске гимназије да његов празник прослављају као крсну славу. Поред широког световног образовања, знаменити константинопољски првојерарх имао је божанско знање и откровење. Управо оно учинило га је светитељем“, казао је у празничном слову протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник други ваљевски.

Традиционално, прослава крсне славе у Ваљевској гимназији заокружена је уметничким програмом, који су приредили професори Нада Ковачевић (социологија) и Марко Томић (музичка култура), у сарадњи са вероучитељем, јерејем Душаном Ђаковићем. Програм су извели ученици, чланови социолошке секције.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 26. новембра 2025. године свету Литургију у цркви Светог Саве у крагујевачком насељу Аеродром. Многобројни народ Шумадије сабрао се у велелепном храму, који се налази поред Богословије Светог Јована Златоустог, да заједно са Патријархом, архијерејима, професорима и ђацима прослави 25. годишњицу од оснивања тог значајног богословског училишта Српске Цркве.

На предлог блажене успомене Епископа шумадијског Саве, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је одобрио да нова Богословија у Крагујевцу почне са радом од школске 1997. године као одељење Богословије Светог Саве у Београду. За проректора је постављен, тада протођакон, др Драган Протић. Професори и ученици су рад почели у просторијама Задружног дома у Грошници, надомак Крагујевца. Дом је делимично био прилагођен потребама школе, али је свима било јасно да таква установа не може дуго остати у том простору, па се готово истовремено почело са зидањем нове школске зграде поред цркве Светог Саве у крагујевачком насељу Аеродром.

Као одељење школа је радила све до ванредног заседања Светог Архијерејског Сабора новембра 2000. године, када је Сабор донео одлуку да она прерасте у самосталну Богословију и да носи име Светог Јована Златоуста. Свечано проглашење је обављено на празник тог великог васељенског оца и учитеља Цркве, 26. новембра 2000. године.

У нову зграду са пет етажа од око 3000m2, са школском капелом и свим осталим потребним простором за рад и интернатски смештај, професори и ђаци су се уселили септембра 2001. године, само два месеца по упокојењу владике Саве који није дочекао да благослови њихов рад у новој згради. О изградњи школске зграде од самог почетка се бринуо блажене успомене протојереј-ставрофор Милан Борота, чијим великим трудом и бригом је зграда брзо и врло солидно завршена углавном прилозима благочестивих хришћана из Америке и Канаде. Освећење школске капеле и нове зграде на дан славе Богословије 2001. године учинио је тадашњи администратор Епархије шумадијске, Епископ зворничко-тузлански Василије.

Устоличење новог, трећег Епископа, данас Митрополита шумадијског Јована, одржано је 1. септембра 2002. године. И већ сутрадан, владика Јован је служио свету Литургију у Богословији за благословен почетак нове школске године. Та чињеница сама по себи говори шта је Богословија значила новом епископу, а свих ових протеклих година протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић, ректор Богословије од њеног осамостаљивања 2000. године (који је и професор на катедри за Црквено право Православног богословског факултета у Београду), професори и ђаци су изнова и изнова осећали непрестане молитве и дела очинске љубави митрополита Јована према њиховој школи.

***
Током свете Литургије прочитан је одломак из Јеванђеља по Јовану, дирљива прича о Пастиру добром, коју је Светејши Патријарх протумачио присутнима:

– У јеванђељима сам Господ често, када се обраћа онима који га прате и онима који га слушају, произноси речи у сликама, говори у метафорама да би дочарао и описао тајну Царства Небеског, да би показао однос Бога према нама људима, да би открио какав наш однос према Богу и према ближњима треба да буде како бисмо били учесници Царства Божјег и грађани Царства Небеског. Чули смо управо причу о пастиру – што је једна од најважнијих свештеничких одлика – о добром пастиру који води бригу о својој пастви. Господ нам, користећи слику из свакодневног живота изабраног народа Божјег, показује ко је Он, показује какав је, показује која је Његова природа. Господ самог себе у овој причи представља као пастира, а онда описује како се пастир брине о својој пастви, па говори да пастир познаје своју паству и да не прави разлике међу члановима свог стада, да се радује са својим стадом, али истовремено и састрадава онда када стадо страда. Читавог себе даје за сваку своју овцу, а нарочито је тужан када се деси да се нека овца изгуби и онда не гледа на труд и не обраћа пажњу на препреке, већ је спреман је да све савлада, па и свој живот да жртвује, како би вратио изгубљену овцу стаду, како би је спасао.

– Свештеник отуда, браћо и сестре, има велику одговорност. За њега сви треба да се молимо као Црква, али и он, са Христом, благодаћу, снагом и силом Христовом, да се распиње за своје стадо, да му мера буде Христова реч, да му мера буде сам Господ. Није позван да буде нити револуционар, нити социјални радник, нити реформатор друштвени, политички или било какав други, него је позван да служи Богу служећи народу Божјем, а све ово остало, иако је потребно да има печат свештеника и печат Цркве, доћи ће у своје време на своје место. На првом месту свештенику је Христос и Христова служба! Не сме да се деси да било шта друго заузме то место. Ако се деси, онда је – то треба да знају свештеници и будући свештеници – промашио и изневерио ону службу за коју је постављен – нагласио је Патријарх г. Порфирије.

Патријарх је подсетио да из крагујевачког богословског училишта већ двадесет пет година излазе млади људи који постају свештеници и заиста служе Богу и народу, служе свету Литургију и истински су пастири стада Христовог:

– Тако и треба да буде. Ова школа не носи узалуд име Светог Јована Златоуста, који је велики учитељ и отац Цркве, велики архијереј и молитвеник свих нас пред Богом, а посебно свештеника. Међутим, он је и пример за углед. На њега се треба угледати, имати његову мудрост и бити благоразуман и смирен као што је био Свети Јован Златоусти, који није дозволио да име Христово буде замењено било којом другом вредношћу. У сваком тренутку, када је име Господње ружено и нападано, био је спреман да га сведочи и брани својим животом, као што се и десило.

На крају свете Литургије обављен је свечани чин благосиљања славских приноса током којег је Патријарх преломио славски колач заједно са ректором и ученицима Богословије, које је том приликом очински поучио:

– Нека Свети Јован Златоуст својом вером и својим животом буде пример за углед свима вама. Нека вам буде пример за углед својим животом по изразу његове вере, јер вера и живот су две стране исте стварности. Онако како верујемо, тако и живимо. Верујмо, браћо и сестре, онако како је веровао Свети Јован Златоусти – православно. Веровао је у једну, саборну и апостолску Цркву на православни, богооткривени и животом светих апостола и отаца посведочени начин веровања. Само када верујемо истински и исправно, онда можемо исправно и живети. И обрнуто, наш живот је израз наше вере. Када истински и исправно живимо, баш онако како су установили свети апостоли, потврдили мученици и објаснили собом свети оци кроз векове до наших дана, када живимо исправно – исправно и верујемо. Ако нам је погрешна вера, ми ћемо на основу погрешних правила вере и погрешних принципа погрешно и живети, а онда ћемо имати потребу да тај свој погрешни начин оправдавамо и вером.

– Дакле, ми смо православни баш као што је био и Свети Јован Златоусти, али и као што је био и Свети отац наш Сава, који је корен православне вере засадио у тело нашег народа и тиме учинио да израсте и стабло и плодови који су доказ и показатељ да смо православним уобличени, да је Јеванђеље Христово наше мерило и да све друго што нам долази било одакле проверавамо Јеванђељем Христовим. Ако издржи проверу Јеванђељем, усвајамо и то нас изражава. Ако не издржи ту проверу Јеванђељем Христовим, дакле, оним што нам је Свети Сава оставио, онда немамо ништа против, нека се други ките и хвале оним што су нама хтели да понуде да ми то усвојимо, али ми то никада не можемо прихватити – истакао је Светејши Патријарх.

***
Светејшем Патријарху су саслуживали: високопреосвећена господа митрополити шумадијски Јован, нишки Арсеније и крушевачки Давид; преосвећена господа епископи ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј и хвостански Алексеј; уз молитвено учешће Митрополита бачког г. Иринеја.

Саслуживали су и: високопреподобни архимандрити Нектарије – главни секретар Светог Архијерејског Синода, Данило – директор Патријаршијске управне канцеларије, Димитрије – игуман манастира Тумане, и Прокопије из Антиохијске Патријаршије; протојереји-ставрофори Драган Протић – бивши ректор Богословије Светог Саве у Београду, Зоран Крстић – ректор Богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу, и Јован Милановић – ректор Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима; протојереји Благоје Крстић – ректор Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу, Дејан Крстић – ректор Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу, проф. др Србољуб Убипариповић – декан Православног богословског факултета у Београду, и Дејан Марковић – старешина Саборног храма у Крагујевцу; протођакони Радомир Врућинић – ректор Богословије Светог Саве у Београду, и Иван Гашић; као и ђакони Василије Перић и Милош Јаковљевић.

***
Уследила је свечана академија у амфитеатру Богословије коју је отворио Светејши Патријарх речима:

–  Ваша вископреосвештенства и преосвештенства, поштовани градоначелниче, часни оци, драги професори, браћо и сестре, драги ученици Богословије Светог Јована Златоуста, желим да још једнампут са овог места честитам славу Богословије, да пожелим свако добро духовно и телесно, а изнад свега слогу, разумевање и међусобну љубав, онима који су на било који начин везани за ову Богословију, свима нама и читавом нашем народу, као и да призовем благослов Божји на ово сабрање да благодат Господа нашег Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светог Духа, буде са свима вама (2Кор 13,13).

После обраћања протојереја-ставрофора проф. др Зорана Крстића, ректора Богословије Светог Јована Златоуста, одржан је богат културно-уметнички програм који су припремили ђаци Богословије.

Епископ Јован: Свети Сава је био носилац мира Божјег, јер је имао Христа у себи

Предавањем Епископа др Јована Пурића “Миротворство Светог Саве” које је, по благослову Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, у Вишем јавном тужилаштву приредила Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог, Епархија ваљевска дала је свој допринос прослави 850 година од рођења Растка Немањића, потоњег Светог Саве, оца Српске Цркве, просвете и дипломатије

Стихови “Србима треба што Растко иште, а Сава даје” познате песме “Да Саве није” Групе Нектарија отворили су сабрање у част јубилеја Светог Саве, који се ове године прославља на свим мисионарским просторима Српске Православне Цркве. Стихови, који непосредно и језгровито осликавају државотворну, просветитељску и пастирску улогу најмлађег сина великог жупана Стефана Немање, чији ће животни избор манастирске келије уместо дворских одаја унапредити живот у младој српској држави, а њен народ чврсто везати за Христа Господа и сабрати га око Српске Цркве, чију ће самосталност управо Свети Сава издејствовати 1219. године.

“Гледајући на бесмртни дар Христов, творите свагда бесмртна дела у Христу”, део је чувене Жичке беседе о правој вери, коју је надахнуто казивао даровити Ваљевац Петар Ускоковић, студент Медицинског факултета у Београду. Беседе, која је заправо израз Никејске вере, чији је један од највећих бранитеља и сведока у историји био Свети Сава и из које су рођене самосталност СПЦ и мир Божји, расуђивање је Епископа др Јована (Пурић) о беседи највећег Србина свих времена- темељу истинског живота и поимања мира Божјег. Када се говори о миру у оквирима овосветског, Свети Сава је био измиритељ своје браће Стефана и Вукана. Такође, његова улога је била да уђе у табор угарског краља и замоли за мир, подсетио је Епископ Јован на тренутке из житија Светог Саве, у којима се испунило његово призвање творења мира међу личностима чији су сукоби узроковали бројне друштвене догађаје оног времена како у српској држави, тако и у њеним односима са суседним државама и ондашњим империјалним силама.

– Његове (Светог Саве) очи, које гледамо у Милешеви, јесу очи мира Божјег. Није он био онај који је говорио о миру, него је био носилац мира зато што је имао Христа у себи- навео је Владика Јован.

Подсетивши на речи Светог апостола Павла да је мир Божји дар са неба и да живети у њему, значи живети у Христу, у заједници са Богом, људима и васцелом творевином, предавач је указао да Божји мир постоји, као израз Христове победе над светом, тамо где постоји љубав, човекова борба против страсти и демонских сила- у Цркви Божјој.

– Свети Сава се као Растко “одрекао” светског мира да би задобио у монашком лику, како говоре његови животописци Доментијан и Теодосије, “мир који долази од Бога”…Као и сви подвижници на Светој Гори, Свети Сава је читао Свето писмо, а читајући цара Давида и Стари завет, видећемо да је мир неодвојив од праведности- део је описа Владике Јована личности Светог Саве, у којој су биле сабране молитвом и подвигом стечене врлине и вештине. Карејски, Хиландарски и Студенички типик писана су сведочанства Светог Саве о покушају задобијања мира Божјег, које се постиже очишћењем срца.

Појаснивши смисао литургијских песама у којима се позива на мир као стање у коме произносимо Господу молитве, тражећи милост Његову, Владика Јован је истакао да ће мир наступити Христовим доласком. Упокојење човека је за Цркву прави рођендан и то се управо догодило са Светим Савом, будући да је његово срце желело управо Божји мир, а не светски. Он је желео да његов крај буде миран, тих и спокојан као што се молимо на Литургији, објаснио је Владика Јован тежњу Светог Саве као истинског служитеља Божјег и пастира богомповереног му народа.

Закључујући своје казивање, Владика Јован је заблагодарио Преосвећеном Владици Исихију на благослову да о овој теми говори у завичајном Ваљеву, уз напомену да би о светости и миротворству Светог Саве Црква требало да говори и сведочи, јер управо она баштини светосавски поглед као дар са неба. Владика Исихије је похвалио беседу Владике Јована која је, како је рекао, дочарала улогу Светог Саве као миротворца и на диван и надахнут начин предочила присутност Светог Саве у свим аспектима нашег живота, јер он дефинише идентитет нашег народа.

Ј. Ј.

Након више од две деценије служења у Храму Светог великомученика Димитрија, односно 38 година укупне пастирске делатности на подручју Босне и Херцеговине (Пецка код Мркоњић Града и Јања) и Србије (Ушће код Обреновца, Јабучје и Лајковац) протојереј-ставрофор Томислав Цветиновић отишао је у мировину, уз благодарје браће свештеника и парохијана за трудољубље и плодоносно духовно старање. На празник Светог Јована Милостивог, 25. новембра 2025. године, прота Цветиновић одслужио је, као активни парох, последњи пут вечерњу службу, предавши дужност пароха прве лајковачке парохије протојереју Милану Ристивојчевићу, који је дуги низ година службовао у Убу, а потом у Цветановцу. По благослову Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, свечану примопредају дужности обавио је архијерејски намесник тамнавски протојереј- ставрофор Небојша Миливојевић. Уз жеље за добрим здрављем и много благословених година мировине, у име Православне народне хришћанске заједнице „Свети пророк Јеремија“ и парохијана, председник Црквене општине Лајковац Милован Бојић уручио је проти Томиславу Цветиновићу икону Пресвете Богородице Тројеручице. На место старешине Храма Светог Димитрија, о коме се умировљени прота предано старао, дошао је јереј Предраг Велимировић, парох друге лајковачке парохије и духовник братства при лајковачком храму. Пре доласка у Лајковац, отац Предраг Велимировић, родом Ваљевац, више година је служио у селу Вукона код Уба, а пре тога као ђакон, наставник и координатор за веронауку у Ваљеву.

Протојереј Небојша Младеновић началствовао је Светом Литургијом у недељу 24. по Духовима у Храму Покрова Пресвете Богородице, где је беседио о васкрсењу Јаирове кћери и исцељењу крвоточиве жене, подвукавши да је вера ове жене већа од Јаирове. „Господ тражи од нас да му се захвалимо за доброчинства која нам даје“, рекао је отац Небојша, додајући да је Јаир нестрпљив, а Господ као да одуговлачи одлазак код њега. Но, Господ му говори да верује. „Само Господ Бог држи све у руци својој и ако верујемо као жена Хананејка, као капетан или као исцељена крвоточива жена, бићемо спасени“, нагласио је отац Небојша, закључивши да је порука Господа да верујемо.

По благослову Епископа ваљевског г. Исихија, у организацији Службе за поклоничка путовања Епархије ваљевске реализовано је још једно путовање на Егину, Евију и Солун – од 19. до 24. новембра 2025. године, под духовним руководством протојереја-ставрофора Ненада Андрића.

Поклоници су посетили манастире Св. Давида и Јакова Цаликиса, Св. Јована Руса на Евији где су молитвено учествовали на Литургији. Потом су се упутили ка Егини где су празник Светог Нектарија прославили по нашем календару, 22. новембра. Отац Ненад је служио и акатист Св. Нектарију крај моштију овог светитеља. Посетом манастиру Св. Катарине у којем се чувају делови њених моштију, поклоници су завршили посету Егини и наставили пут духовним поклоњењем светињама у Солуну и Суротију. Велики редови за целивање гроба Св. Пајсија у манастиру Св. Јована Богослова у Суротију говоре о значају овог Божијег угодника код свих православних народа. И овог пута путовање је завршено поклоњењем моштима Св. Димитрија и слободним временом у Солуну. Стручни водич је била проф. Вишња Костић, која је упознала поклонике са историјом Грчке, њених градова, као и манастира који су посећени. Ново путовање на Егину је од 4. до 9. децембра 2025.године. Инфо на бројеве 0648088367 и 0654356801.

протојереј-ставрофор Ненад Андрић

Ученици првог разреда Основне школе „Сава Керковић“ из Љига и ове школске године, заједно са својим вероучитељем, украшавали су кутијице које су потом пунили поклонима и размењивали међу собом. На тај начин научили су да је даривање израз пажње, љубави и бриге за друге, као и да радост није само у примању, него још више у давању. Радионица је реализована и у издвојеним одељењима Јајчић и Латковић, са ученицима млађих разреда.

Немања Јанковић, вероучитељ